0001 Od kako je Turčin nastanuo
0002 nije bolji junak postanuo
0003 nego što je bio nastanuo
0004 u pitomoj Župi Korjenićkoj
0005 mlado momče Osman odabaša,
0006 nejma njemu do dvadeset godinah,
0007 dvadeset i pet posjek’o je glavah
0008 a toliko ima čelenakah.
0009 Al’ se bješe Osman oženio
0010 od Nikšićah od Mustafagićah,
0011 pa ga kori bijela kaduna.
0012 "Ti, Osmane, mili gospodare!
0013 Vele Turci đe si junak dobri,
0014 ama ti je boljina zaludu,
0015 nekće otist od Nikšića grada
0016 do tvojega tasta i punice
0017 da te vide nikšićke gazije
0018 od Nikšića krvavoga grada."
0019 Tade njega izjede sramota,
0020 pokupio sedam-osam drugah,
0021 sve po maču i po dževerdanu,
0022 sve na njima ćurci i kauci
0023 i zlaćene toke o’ tri oke,
0024 a veliki konji sedlenici,
0025 bi rekao i bi se zakleo,
0026 to sve age jesu i begovi.
0027 Okrenuše gradu Onogoštu,
0028 a kad kraju u Rudine bili,
0029 tu ih bio danak ostavio,
0030 a tavna ih noćca prifatila,
0031 pa tu oni konje odjahaše
0032 i žestoki oganj naložiše.
0033 No druga se četa namjerila,
0034 namjerila blizo u Rudine,
0035 a od Kčeva sa sred Gore Crne,
0036 pred tom četom Simo harambaša,
0037 za njim trideset i četiri druga,
0038 u Rudine oganj ugledaše,
0039 okol’ ognja Turcim’ čatisaše.
0040 Tade reče Osman-buljubaša:
0041 "Od kako sam junak nastanuo,
0042 svome sam se srcu zarekao,
0043 e poginut bez zamjene neću,
0044 a noćaske hoću poginuti."
0045 U riječi kad ju govoraše,
0046 crnogorske puške zapucaše,
0047 a plameni noži sijevnuše,
0048 te im osam glavah posjekoše,
0049 uzeše im konje i oružje
0050 i velike ćurke i kauke,
0051 i na dom se zdravo povrnuše,
0052 svi dođoše lomnoj Gori Crnoj,
0053 svi dođoše zdravo i veselo,
0054 na družinu dijeliše blago.
0055 Ovo bilo kada se činilo
0056 i kakono i dan danas biva.
