Коран глава 2
| ← | КОРАН | → |
Дато у Медини. — 286 стихова.
У име Бога благога и милосрднога.
1. А. Л. М. Ево књиге о којој не може бити сумње; она је кажипут онијем, који се боје Господа;
2. Онијем који вјерују у сакривене ствари, који уредно свршавају молитву и раздају у поклонима добра, која им ми дијелимо;
3. Онијем, који вјерују у открића од горе послата теби и прије тебе; онијем који тврдо вјерују у будући живот.
4. Само ће с њима бити њихов Господ, само ће они бити блажени.
5. Невјернијем је све једно, опомињао их ти или не: они неће вјеровати.
6. Бог је ставио печат на њихова срца и на њихове уши; њихове су очи покривене застором, и страшна их казна чека.
7. Има људи који говоре: Ми вјерујемо у Бога и у пошљедњи дан; а ипак нијесу у броју вјернијех.
8. Они се труде да преваре Бога и оне који вјерују, али ће преварити сами себе, а то они и не знају.
9. Болест се улегла у њиховијем срцима, и Бог ће увеличати ту болест; њих чека грозна казна, јер су они пророке називали лажама.
10. Кад им се рече: Не чините нереда на земљи, они одговарају: Ми на против, ми на земљи уводимо добар поредак.
11. Авај! они неред чине, али не разумију.
12. Кад им се рече: Вјерујте, вјерујте, као што вјерују толики други, они одговарају: Зар ћемо ми вјеровати како безумни вјерују ? Авај! они су сами безумни, али то не знају.
13. Ако се сусретну са вјернијем, они говоре: Ми смо вјерни, али чим се у тајности састану са њиховијем кушачима, они говоре: Ми смо с вама, а ми се ругамо онијема.
14. Бог ће се ругати њима; он ће их дуго времена оставити у њиховом невјерству, да лутају тамо амо.
15. Они су новцем истине купили заблуду; али ова куповина није им донијела користи; они више нијесу на правом путу.
16. Они личе на онога који је наложио ватру: кад ватра обасја околне предмете, и кад је Бог на један пут узме, те људи остану у мраку, они онда не могу видјети.
17. Глухи, нијеми и слијепи, они се не могу више вратити на прави пут.
18. Они наликују на оне који, кад облак пун мрака, громова и сијевања затутњи с небеских висина, затискују уши прстима због грмљавине и бојећи се смрти, док међу тијем господ невјерне обмотава са свијех страна.
19. У мало што их сијевање не лиши вида; кад муња сијева, они иду према њезиној светлости, а кад их у мрак утопи, они се зауставе. Кад би хтио Бог, он би им одузео вид и слух, јер је он свемогућан. О људи! обожавајте својега Господа, онога који вас је створио, вас и оне који су били прије вас. Бојте се мене.
20. Бог је земљу вама дао за постељу и небеса изнад ваших глава уздигао као зграду; он је онај који с небеса кишу спушта, који њоме чини да клијају плодови намијењени да вас хране. Не придајите дакле Богу никаквијех другара. Ви то знате.
21. Ако сумњате о књизи коју смо послали нашему слузи, сложите ви дајбуди једну главу као што су њене, и позовите, ако сте искрени, ваше свједоке, оне које ви призивљете поред Бога.
22. Али ако ви то не учините, а јамачно нећете учинити, стрепите од ватре приготовљене невјернима, која ће прождерати и људе и кипове.
23. Навијести онијем, који вјерују и који чине добра дјела, да ће за станиште имати градине орошене текућим водама. Кад год окусе хране од плодова из тијех градина, узвикиваће: Ево воћа којим смо се некада хранили; али ће му оно бити само прилика. Ту ће они наћи жена чистијех од сваке прљавштине, и они ће ту вјечно становати.
24. Бог се не устеже поменути у причи било мушицу, било какав други узвишенији предмет. Вјерни знају да је истина што им долази од њиховог Господа; само невјерни говоре: Па шта нам је Бог хтио казати помињући нам овакве ствари? Таквијем причама, он заводи једне, а руководи друге. — Не, биће заведени само они који су неваљали,
25. Који крше Божју погодбу пређе угођену, који раздвајају оно што је Бог наредио да остане уједињено, који чине нереде на земљи: ето који ће страдати.
26. Како можете бити незахвални спрам Бога, ви који бијасте мртви, а којим је он дао живот, спрам Бога који ће вас умртвити, који ће вас доцније опет оживјети, и коме ћете се вратити једнога дана?
27. Он је вас ради створио све што је на земљи; свршив то дјело, он се са прегнућем упути к небу, и са свом савршеношћу саздаде седам небеса, он који се разумије у све ствари.
28. Кад Бог рече анђелима: Хоћу да поставим једног намјесника на земљи, анђели одговорише: Зар ћеш послати на земљу суштаство које ће на њој чинити нереда и пролијевати крв, док ми међу тијем тебе славимо и хвалимо и непрестано проглашавамо твоју светост? Ја знам, одговори Бог, што ви не знате.
29. Бог показа Адаму имена свијех суштастава; по том, изведав их пред анђеле, рече им: Именујте ми их, ако сте искрени.
30. Нека је хваљено име твоје! одговорише анђели; ми не имамо другог знања осим оног којему си вас ти научио; ти си зналац, ти си мудрац.
31. Рече Бог Адаму: Кажи им имена свијех суштастава; а кад он (Адам) то уради, Господ рече: Не рекох ли вам, да ја знам тајне небеске и земаљске, оно што ви на јавност износите и оно што кријете?
32. Кад ми анћелима заповједисмо да се поклоне Адаму, поклонише му се сви осим Еблиса; овај му се не хтједе поклонити и наду се охолошћу, и би у броју неблагодарнијех.
33. Ми рекосмо Адаму: Стануј у врту са својом женом: изоизобилно се храни његовијем плодовима гдје их год у врту нађеш само се не приближујте овом дрвету овдје да не бисте сагрешили.
34. Ђаво је учинио да поклизне нога њихова, и учинио је да буду прогнани из мјеста у којему становаху. Тада им ми рекосмо: Сиђите с тог мјеста; непријатељи једни других, земља ће вам бити привремено станиште и уживање.
35. Адам научи од својега Господа молитвене ријечи; Бог се поврати к њему; Бог воли враћати се к човјеку који се каје; Бог је милосрдан.
36. Ми им рекосмо: Изиђите из раја сви колико вас год има; од моје стране доћи ће вам књига намијењена да вас руководи; страх неће никада обузимати оне који се буду владали по тој књизи, и ови неће бити уцвијељени.
37. Али они који не узвјерују, који наша знамења назову лажима, биће предати вјечној ватри.
38. О дјецо Израиљева! Спомените се доброчинстава којим сам вас обасуо; будите вјерни мојему савезу, а ја ћу бити вјеран вашему; поштујте мене, и вјерујте у књигу коју сам вам послао да поткријепим ваше свете књиге; немојте јој ви први одрећи ваше вјеровање; немојте мојим знаковима куповати твар ни од какве вриједности. Бојте се мене!
39. Не одијевајте истину у лажну хаљину; не сакривајте истину кад је знате.
40. Уредно свршавајте молитву, дајите милостињу, и клањајте се с онијем који се клањају преда мном.
41. Зар да другима заповиједате да чине добра дјела, а при томе да сами себе заборављате? Међу тијем ви читате књигу; зар се нећете никада уразумјети?
42. Зовите себи у помоћ стрпљење и молитву; молитва је бреме, али не за смерне,
43. Који мисле да ће једнога дана опет видјети својега Господа, и да ће се вратити к њему.
44. О дјецо Израиљева! спомените се доброчинстава којим сам вас обасуо, сјетите се да сам вас узвисио нада све људе.
45. Страшите се дана у који једна душа неће моћи ни у чему откупити другу душу, у који се неће моћи примити никакво посредовање њезино, у који се неће примити никаква накнада њезина; у који се неће помоћи зликовцима.
46. Спомените се дана у који смо вас избавили од породице Фараонове која вас мучаше страшнијем мукама; клани су ваши синови, а поштеђиване су само ваше кћери. То бијаше тешко искушење од стране вашега Господа.
47. Спомените се дана у који смо ми море расцијепили вас ради; у који смо ми вас спасли, а Фараона утопили пред вашим очима.
48. Дана у који ми с Мојсијем савез учинисмо за четрдесет ноћи; ви сте, док њега не бијаше код вас, обожавали теле, и грешно сте радили.
49. Ми вам по том опростисмо, да бисте нам били благодарни.
50. Ми Мојсију дадосмо књигу и разликовање да бисте били руковођени на правом путу.
51. Рече Мојсије својему народу: павши у гријех да обожавате теле, ви сте сами себе нахудили. Вратите се својему створитељу, или сами себи задајте смрт; то ће вам боље послужити код њега. Он ће се вратити к вама (опростиће вам), јер је њему мила враћати се к ономе који се каје: он је милосрдан.
52. Спомените се дана у који ви рекосте Мојсију: О Мојије, ми ти нећемо ништа вјеровати прије него очима видимо Бога. Небеска ватра порази вас кад у њу управисте погледе ваше.
53. Ми вас оживјесмо послије ваше смрти, да би сте били захвални.
54. Ми учинисмо да лебди облак изнад ваших глава, и посласмо вам ману и препелице, рекавши вам: једите слатка јела која смо вам ми подарили. Они нама нијесу зло учинили, него себи самијем.
55. Спомените се дана у који ми рекосмо Израиљцима: Уђите у град тај, уживајте, по вашој вољи, блага која се у њему находе; али улазећи у град, падните ничице и реците: Опрости, о Боже! и он ће вам опростити ваше гријехе. Заиста, ми ћемо добре обасути нашим милостима.
56. Али зли међу њима људи замијенише другом ријечју ријеч која им је била назначена, и ми спустисмо с неба казну као одмаштење за њихово вјероломство.
57. Мојсије запроси у Бога воде да напоји свој народ, а ми му рекосмо: Удри палицом по камену. Оног часа провреше дванаест извора, и одмах свако племе сазнаде мјесто гдје да пије. Ми рекосмо дјеци Израиљевој: Једите и пијте блага која вам Бог раздаје, и не поступајте насилнички одајући се свијем врстама нереда у том мјесту.
58. Тада ви рекосте: О Мојсије! Ми не можемо дуже времена подносити једну исту храну; моли твога Господа, нека нареди да за нас никну земаљски плодови, зелен, краставци, сочиво, бијели и црни лук. Мојсије вам одговори: Зар ви хоћете да промијените оно што је добро за оно што је рђаво? Онда се вратите у Мисир, тамо ћете наћи оно што тражите. И понижење и сиромаштво притиште их, и на себе навукоше гњев Божји, јер они не вјероваху у његова знамења, и неправедно убијаху његове пророке. Ето какво би одмаштење за њихово одметање и за њихова насиља.
59. Заиста, они који вјерују, и они који живе по чивутском закону, и хришћани, и Сабљани, ријечју, ко год вјерује у Бога и у пошљедњи дан, и ко буде чинио добро: сви ти примиће награду од својега Господа; страх неће сићи на њих, и они неће бити уцвијељени.
60. Спомените се дана у који вас ми примисмо у савез и у који ми подигосмо брдо Синај изнад ваших глава, тада ми рекосмо: С постојанством примите законе које вам дајемо, и памтите што је у њима. Може бити бојаћете се Бога.
61. Но ви сте се послије удаљили од њих, и да није било Божје милости и његовог милосрђа, ви бисте били у броју злосрећнијех. Ви сте већ знали ко су били они који нарушише Суботу и којима ми рекосмо: Претворите се у мајмуне пригнате уз морску обалу.
62. И ми учинисмо да они послуже за страховит примјер својим савременицима и својим потомцима, и за опомену свијем онијем који се боје.
63. Спомените се дана у који Мојсије рече својему народу: Бог вам заповиједа да жртвујете једну краву; Израиљци повикаше: Ругаш ли се ти нама? — Да ме Бог сачува, рече он, да ја будем у броју безумнијех! — Моли твојега Господа, одговорише Израиљци, да нам разговетно каже каква треба да је та крава. Бог хоће, рече он, да не буде ни матора крава ни јуница, но да буде крава средњих година. Дакле урадите што вам је заповјеђено.
64. Израиљци наставише: Моли твојега Господа да нам разговетно каже каква треба да је њезина длака. — Бог хоће, рече им Мојсије, да њезина длака буде отворено жута, боје, која развесељава сваког који год је види.
65. Моли твојега Господа да нам разговетно каже каква треба да је та крава, јер ми налазимо врло много крава које су сличне, и у нашем избору нећемо бити добро руковођени, осим ако то хоће Бог.
66. Бог вам вели, настави Мојсије, да то не буде крава изморена орањем или залијевањем њива, него крава којој се мужјак није никад примицао; да буде крава без икакве мане. — Сада си нам, рече народ, рекао истину. — Они жртвоваше краву, а међу тијем умало што то учинити не пропустише.
67. Сјетите се онога убиства које је било учињено над једним човјеком између вас; то убиство било је предмет ваших препирања. Бог изнесе на јавност оно што ви кријасте.
68. Ми наредисмо да се мртвац удари једним крављим удом; тако Бог оживљава мртве и чини да се његова чудеса засвијетле пред вашим очима; може бити да ћете најзад разумјети.
69. Потад су отврднула ваша срца; она су као стијене, па још и тврђа, јер из стијена теку потоци; стијене се распуцавају и пуштају да провре вода; има их које се слијежу од страха Божјега, и заиста Бог није непажљив спрам ваших дјела.
70. Желите ли сад, о Мусломани! да они (садашњи Израиљци) постану вјерни вас ради (ради ваше љубави)? Један извјесни број међу њима ипак се покораваше Божјој ријечи, али временом они је изопачише, пошто су је разумјели, и то су добро знали.
71. Ако се сусретну с вјернијем, они говоре: Ми вјерујемо; ну чим се виде сами између себе, они говоре: Зар ћете мусломанима причати оно што је Бог вама открио, те да они тијем свједоче противу вас пред вашим Господом? Не разумијете ли ви на што то излази ?
72. Зар они не знају да Превишњи зна оно што они крију, као и оно што они износе на јавност ?
73. Међу њима обични људи не познају књигу (Петокњижије) него само лажне гатке, и они имају само мутне мисли. Тешко онијем који, пишући књигу својим опаким рукама, говоре: Ево ово је од Бога, да би из тога извукли ништавну корист! Тешко њима због онога што су написале њихове руке, и због оне користи коју из тога вуку.
74. Они веле: Ако допаднемо огња, то ће бити само за мали број дана. Реци им: Јесте ли од Бога на то добили обавезу коју он неће никада опозвати, или о Богу просто говорите оно што не знате?
75. Нема ништа од тога: они којима је сав добитак у њиховијем рћавијем дјелима, они које њихови гријеси омотавају са свијех страна, они ће бити завјештани огњу, и у њему ће вјечно остати.
76. Али они који су вјеровали и добро чинили, они ће рај уживати и у њему вјечно становати.
77. Кад ми савез примисмо од дјеце Израиљеве, ми им рекосмо: Обожавајте само једнога Бога; лијепо се владајте спрам ваших отаца и матера, спрам ваших ближњих, спрам сирота и сиромаха; само добре ријечи говорите својим људима; уредно свршавајте молитву; дијелите милостињу. Ви сте се, изузев мали број, показали упорни, и одвратили сте се од наших заповијести.
78. Кад ми с вама уговорисмо, да нећете пролијевати крв ваше браће, и да се нећете узајамно прогонити из вашега мјеста, ви на то пристадосте, и на уговору ви исти бисте свједоци.
79. Па и опет, ви међу собом убиства чинисте, ви један дио своје браће прогонисте из свог мјеста, ви се узајамно помагасте да их обаспете поругама и тегобама; али кад вам дођу сужњи (од ваших санародњака), ви их откупљујете. А још од почетка вама је било забрањено да их прогоните из њихова мјеста. Зар ви вјерујете у један дио ваше књиге, а други дио одбацујете ? А каква ће бити награда онијем који тако раде ? Срамота на овом свијету, а на дан васкрса они ће бити одгурнути тамо гдје је најужаснија казна. И заиста Бог није непажљив на ваша дјела.
80. Они који купују живот овога свијета по цијену будућег живота неће имати никакве олакшице у казни која их очекује и неће им се дати помоћи.
81. Ми смо Мојсију дали књигу закона, и ми смо за њим слали других посланика; ми смо Исусу, сину Маријином, подарили очевидне знакове (његовог посланстава) и укријепили смо га духом светости. Сваки пут кад вам је који посланик (Божји) доносио неко откриће, које није ласкало вашим страстима, ви сте се надимали охолошћу; ви сте једне називали лажама, а друге сте убијали.
82. Али они веле: Наша срца нијесу обрезана. — Јест, заиста, Бог их је проклео ради њихова невјеровања. Ох! како је мален број вјернијех!
83. Кад од Божје стране примише књигу која потврђује њихово свето писмо, — пређе они мољаху Бога да им подари побједу над невјернијем, — књигу која им је била пророкована, они јој не хтједоше вјеровати. Нека Божје проклетство стигне невјерне!
84. Ништава је цијена, по коју су они сами себе продали. Они не вјерују, из зависти, у оно што је с неба послато, зато што је Бог, по својој милости, књигу послао једному између својих слугу којему је он хтио. Они на себе навлаче Божји гњев за гњевом. Срамотна казна приготовљена је невјернијем.
85. Кад им се рече: Вјерујте у оно што је Бог послао озго, они одговарају: Ми вјерујемо у оно што је нама послато озго: и не вјерују у оно што је дошло касније: а ипак ова књига потврђује њихово свето писмо. Реци им: Па зашто сте убијали Божје посланике, ако сте вјеровали?
86. Мојсије међу вас бијаше дошао са очевидним знаковима, а за вријеме његовог изостанка ви сте узели златно теле да обожавате. Па зар нијесте грешно радили?
87. Кад ми примисмо савез од вас, и изнад ваших глава подигосмо брдо Синнј, ми проговорисмо ове ријечи: Примите наше законе с тврдом одлуком да их вршите, и слушајте их. Они одговорише: Ми смо чули, ну ми нећемо послушати; и њихова срца још бијаху напојена обожавањем телета, неблагодарници једни! Реци им: На велико зло вас наводи ваше вјеровање, ако још и вјерујете у што!
88. Реци им: Ако је истина да је вама, мимо све остале људе, код Бога приготовљено вјечно становање, као што то ви велите, ви, Чивути, усудите се зажељети смрт, ако сте искрени у том што кажете.
89. Али не. Они неће никада заискати смрт, због дјела својих руку, а Бог познаје невјернике.
90. Наћи ћеш их да су на живот лакомији него сви остали људи, него и сами идолопоклоници; по неки између њих жели живјети тисућу година; али мучење неће нимало измијенити само тијем, што ће поживјети дуго година, јер Бог види њихова дјела.
91. Реци: Ко ће се јавити непријатељ Гаврилу? Он је тај који је, с допуштењем Божјим, положио на твоје срце књигу намијењеву да потврди свете књиге које су дошле прије ње, да служе за руковоћење, и да вјернијем навијесте срећне гласове.
92. Онај који буде непријатељ Господу, његовијем анђелима, његовијем посланицима, Гаврилу и Михаилу, имаће Бога за непријатеља, јер Бог мрзи невјернике.
93. Јер смо ми теби послали очигледне знакове; једини безбожници неће хтјети вјеровати у њих.
94. Кад се на што обавежу, зар ће се међу њима наћи који ће прекршити обавезу? Јест, већи дио међу њима не вјерује.
95. Кад међу њих дође апостол од Божје стране, потврђујући њихове свете књиге, један дио онијех који су примили свето писмо бацише за леђа Божју књигу, као да је не познају.
96. Они слиједе за оним што ђаволи бијаху измислили о моћи Соломуновој; али Соломун не бијаше невјеран, него ђаволи. Они уче људе мађији и знању које бијаше озго сишло на двојицу вавилонских анђела, Харута и Марута. Ти анђели не поучаваху никога својој вјештини а да му не реку: Ми смо искушење, чувај се да не постанеш невјеран. Људи учаху од њих начине да сију раздор између мужа и жене; али анђели не чињаху зла баш никому без допуштења Божјега; ипак људи учаху оно што им је штетно, а не оно што би им могло бити корисно, а знадијаху да је онај, који купи ту вјештину, избачен из сваког нашљедства у будућем животу. За ништавну ли цијену они дадоше сами себе. Ох! да су они то знали!
97. Ох! да су вјеровали и да су се бојали Бога! награда од Божје стране више би вриједила! Ох! да су они то знали!
98. О ви који вјерујете! немојте се служити ријечју раина (мотри нас), кажите ондорна (гледај нас). Слушајте ову заповијест. Жалосна казна очекује невјерне.
99. Они који се држе светога писма, као год и они који су идолопоклоници, не хоће да на вас сиђе каква год милост од вашега Господа; али Бог особито одликује милостима онога кога он хоће: он је онај који дијели велике милости.
100. Ми нећемо укинути ни један стих ове књиге, нити ћемо пустити да се изгуби из твојега памћења и један једини, а да мјесто њега не ставимо други; бољи или једнак. Зар ти не знаш да је Бог свемогућан?
101. Зар ти не знаш, да небеско и земаљско царство припада Богу, и да ви немате другог заштитника ни бранитеља осим њега?
102. Зар бисте ви тражили од вашега пророка (Мухамеда) оно што се негда тражило од Мојсија? Знајте дакле да онај који промијени вјеру за невјеру, тај оставља лијепу средину пута.
103. Многи, између онијех који имају свето писмо, жељели би да вас врате у невјерство, пошто сте већ вјеровали (а то из чисте зависти), и пошто се истина јасно показала њиховијем очима. Опростите им; прођите их се, докле Бог не покаже своју руку.
104. Уредно свршавајте молитву, дијелите милостињу; добро које будете учинили, наћи ћете поново код Бога, који види ваша дјела.
105. Они веле: Чивути или Хришћани једини ће ући у рај. Но то су само жеље њихове. Реци им: Гдје су ваши докази? Донесите их ако сте искрени.
106. Не, на против, онај, који се Богу буде са свијем предао, и који буде чинио добра, тај ће наћи награду код свога Господа; страх њега неће снаћи, и он ниће бити уцвијељен.
107. Чивути говоре: Хришћани немају никаква основа; Хришћани, са своје стране, веле: Чивути немају никаква основа; а међу тијем, и једни и други читају Писма; тако бесједе они који ништа не знају. На дан васкрса Бог ће изрећи пресуду о предмету њиховог препирања.
108. Ко је неправичнији од онијех, који сметају да се име Божје не разлијеже по храмовима, и који раде о њиховом разорењу? Они, требало би, да у њих улазе само дркћући. Бешчашће ће им доћи у дио овога свијета, а на оном свијету чека их страховита казна.
109. Божји је исток и запад; на коју год се страну окренете, сусрешћете се са његовим лицем. Бог је неизмјеран, и он зна све.
110. Они веле: Бог има сина. Славе његове ради, нема; боље реците да: Све што је на небесима и на земљи његово је, и све му се покорава.
111. Једини на небесима и на земљи, док науми какву ствар, он рече: буди, и она јест.
112. Они који ништа не знају веле: А зашто нам Бог бар не проговори, зашто нам се не појави какав знак с неба? Тако збораху њихови оцеви; њихов говор и њихова срца слични су. Ми смо учинили да сине довољно знакова за оне који имају вјеру.
113. Ми смо те послали са истином, и дали смо ти налог да навијестиш и да опоменеш. Никаква ти се рачуна неће тражити о онијема који ће бити сурвани у пакао.
114. Чивути и Хришћани неће ти дати за право прије но што пригрлиш њихову вјеру. Реци им: Правац који долази од Бога једини је истинит; ако би се подао њиховијем жељама, пошто си једном примио знање, ти неби у Бога нашао ни заштите ни помоћи.
115. Они којима смо ми дали Књигу (Писма), и који је читају како је ваља читати, они вјерују у њу; но они, који не вјерују у њу, биће завјештани погибли.
116. О дјецо Израиљева! Сјетите се доброчинстава којима сам вас обасуо; спомените се да сам вас уздигао изнад свијех људи.
117. Страхујте од дана у који једна душа неће моћи замијенити другу душу, у који се никаква замјена неће примити, у који ничије заузимање не ће ништа вриједити, у који они (невјерни) неће имати помоћи.
118. Кадно Бог кушаше Аврама извјеснијем ријечима, и кад овај изврши његове заповијести, Бог му рече: Ја ћу тебе поставити за имама народа. — Бирај их и у мојој породици, рече Аврам. — У мој савез, настави Господ, рђави неће улазити.
119. Ми установисмо свети дом (ћабу) да буде склониште и прибјежиште људима, и рекосмо: узмите богомољу Аврамову за богомољу. Авраму и Исмаилу ми препоручисмо ово: Старајте се да је чист дом мој за оне који дођу да га походе, за оне који дођу да се у њему моле, да клече и клањају.
120. Онда Аврам рече Богу: Дај, Господе, безбједност овому крају, и храну од твојих плодова онијем који узвјерују у Бога и у пошљедњи дан. Ја ћу је дати и самијем невјерницима, али ће је они уживати само за ограничени рок времена; за тијем ћу их отиснути у ватрену казну. Ужасан је њихов пут!
121. Кад Аврам и Исмаило засноваше дом, они повикаше: Обљуби дом овај, о Боже наш, јер ти чујеш и знаш све.
122. Дај, о Боже наш, да ми будемо покорни вољи твојој, да наши потомци буду народ покоран вољи твојој; научи нас светијем обредима, и удостоји нас твојих погледа, јер је теби мило примити кајање, а милосрдан си.
123. Изазови посред њих једнога посланика узетога између њих, нека им чита твоје знаке, нека их учи књизи и мудрости, и нека их чистима учини.
124. А ко ће бити противан вјери Аврамовој, ако не онај који се сам лудо понижава? Ми смо га изабрали на овом свијету, а на другом ће бити у броју правједника.
125. Кад Бог рече Авраму: Предај се мени, он одговори: Ја се предајем Богу, господару свега свијета.
126. Аврам препоручи то вјеровање својој дјеци, и Јаков учини то исто; он им рече: О дјецо моја! Бог вам је изабрао вјеру, не умирите као немусломани (непокорни Богу).
127. Бијасте ли ви присутни кадно Јаков бијаше на самрти, и кадно он запита своју дјецу : Шта ћете обожавати послије моје смрти ? Они одговорише: Ми ћемо обожавати твога Господа, Бога твојих отаца, Аврама, Исмаила и Исака, Бога јединога, и њему се предајемо (ми смо мусломани).
128. Тај нараштај је прошао, са собом је однио награду својих дјела; ви ћете такође примити своју за своја дјела, и вама се неће тражити рачун за оно што су други радили.
129. Веле вам: Будите Чивути или Хришћани, па ћете бити на правом путу. Ви одговорите: Ми волимо бити Аврамовог закона, правовјерника, и који није био у броју идолопоклоника.
130. Реците: Ми вјерујемо у Бога и у оно што је с неба послано нама, Авраму и Исмаилу, Исаку, Јакову, и дванаесторим племенима; ми вјерујемо у књиге које су послане Мојсију и Исусу, у књиге које је Бог дао пророцима; ми не чинимо никакве разлике међу њима, и Богу се предајемо.
131. Ако они (Чивути и Хришћани) усвоје ваше вјеровање, они су на правом путу; ако ли се удаље од њега, они се цијепају од вас; но вама је доста Бог, он чује и зна све.
132. То је Божје крштење; а ко може дати боље крштење него Бог? Њега ми обожавамо.
133. Реци им: Хоћете ли се ви препирати с нама о ономе Богу који је господар и наш и ваш? Ми имамо наша дјела, а ви имаше ваша. Ми смо искрени спрам Бога.
134. Хоћете ли рећи да су Аврам, Исмаило, Исак, Јаков, и дванаест племена, били Чивути или Хришћани? Реци им: А ко је кривљи од онога што крије свједочанство које му је Бог повјерио? Но Бог пажљиво прати оно што ви радите.
135. Нестало је тијех нараштаја. Они су однијели награду својих дјела, као год што ћете и ви однијети награду ваших дјела. Вама се неће тражити рачуна за оно што су они радили.
136. Безумни међу људима питаће: Шта их је одвратило од њихове Кебле, од оне коју бијаху испрва усвојили ? Одговори им: Исток и запад припада Господу; он води правим путем оне које он хоће.
137. Тако смо ми вас, о Арабљани, начинили посредним народом, како бисте ви били свједоци свијем људима, и како би посланик био свједок вама.
138. Ми смо пређашњу Кеблу установили само зато да се, између вас, распозна онај који буде ишао за пророком, од онога који се буде одвраћао од њега. Та промјена тегобна је, но није за оне које Бог руководи. Неће Бог оставити плод ваше вјере, јер је он пун доброте и милосрђа спрам људи.
139. Ми смо те виђали да окрећеш своје лице на све стране неба; ми хоћемо да га од сада окрећеш спрам стране која ће ти со свидјети. Окрени га дакле према светој богомољи. Ма на ком се мјесту находили, окрећите се тој страни. Они који су примили Писма знају да је оно истина која долази од Бога. а Бог није непажљив на њихова дјела.
140. Баш кад би ти чинио свакојака чудеса пред онијем који су примили Писма, они не би усвојили твоју Кеблу (правац при молитви). Ти тако исто нећеш усвојити њихову. Међу њима истијем, једни се не држе Кебле других. Ако би ти, пошто си примио науку, слиједио за њиховијем жељама, ти би био у броју безбожника.
141. Они који су примили Писма познају Посланика као што познају своју рођену дјецу; но већина их крије истину коју познаје.
142. Истина долази од твојега Господа. Не буди дакле од онијех који сумњају.
143. Сваки има једну небеску страну којој се окреће при молитви. Ви гдје год будете, чините добро надмећући се једни с другима. Бог ће вас све скупити једнога дана, јер је он свемогућан.
144. Из којега год мјеста изиђеш. окрени лице своје к светој богомољи. То је истина која долази од твојега Господа, а Бог пажљиво прати ваша дјела.
145. Из којега год мјеста изиђеш, окрени лице своје к светој богомољи. На коме год мјесту да сте, окрените лица своја на ту страну, како људи не би имали никаква повода да се препиру е вама. Што се тиче безбожнпка, немојте их се бојати; но бојте се мене, како бих испунио своја доброчинства спрам вас, и како бисте били на правом путу.
146. Тако ми посласмо вама једнога посланика узетог између вас, који ће вам читати наша учења, који ће вас очистити, и научити вас Књизи (Корану) и мудрости, која ће вас научити оном што ви не знадијасте.
147. Сјећајте се ви мене, па ћу се ја сјећати вас; одајите захвалност и не будите невјерни.
148. О ви који сте вјеровали! тражите помоћ у стрпљењу и у молитви. Бог је са стрпљивијем.
149. Не називајте мртвијема оне који су убијени на путу Божјем. Не, они су живи; но ви то не разумијете.
150. Ми ћемо вас искушавати страхом и глађу, губљењем ваших добара и ваших људи, ваших љетина. Но ти, о Мухамеде, навијести срећне новости онијем који страдају стрпљиво;
151. Онијем који узвикују, кад их каква биједа снађе: Ми смо Божји, и ми ћемо се вратити к њему.
152. Благослов Божји и његово милосрђе простријеће се на њих. Они ће бити вођени правим путем.
153. Сафа и Мерва споменици су Божји; онај који иде на хаџилук у Меку или до појединости посјети света мјеста, не чини никаква гријеха ако обиће оне двије хумке. Онај који буде учинио добро дјело из своје властите побуде примиће награду, јер је Бог захвалан и зна све.
154. Они који сакривају, од сазнања других људи, очигледне знаке и прави пут, биће проклети од Бога и од свијех онијех који знају клети.
155. Они који се врате к мени, који се поправљају и истину казују другима, тијем ћу се и ја такође вратити, јер ја волим враћати се обраћенијем грешницима, и милосрдан сам.
156. Они који умру у невјерству, нека су проклети од Бога, од анђела и од свијех људи!
157. Проклетство ће бити вјечно на њима; њихове муке неће бити олакшане, и Бог неће на њих обраћати своје погледе.
158. Ваш је Бог Бог једини; не има другог Бога, он је Благи и Милосрдни.
159. Заиста, у створењу небеса и земље, у наизмјеничном наступању дана и ноћи, у лађама које по мору плове да људима доносе потребнијех ствари, у води коју Бог с неба пушта и којом повраћа живот земљи недавно обамрлој, и на којој је расијао свакојаке животиње, у промјенама вјетрова, и у облацима принуђенијем да служе између неба и земље, у свему томе, заиста, има опомена за све оне који имају ума.
160. Има људи који поред Бога стављају другове које они љубе као Бога; но они који вјерују, љубе Бога више свега. Ох! безбожници ће се увјерити, у тренутку казне, да не има друге силе осим силе Божје, и да је Бог страшан у својим казнама.
161. Кад главари буду одлучени од онијех који су ишли за њима, кад виде казну, и кад буду прекинуте све везе које су их везивале,
162. Они који су ишли за својим главарима узвикнуће: Ах! кад бисмо се могли вратити на земљу, ми бисмо бјежали од њих као што они сада бјеже од нас. Тако ће им Бог показати њихова дјела. Они ће жалећи уздисати, али из ватре неће изаћи.
163. О људи! храните се свијем допуштенијем и добријем плодовима. Не идите ђавољим трагом, јер је он ваш јавни злотвор.
164. Он вам наређује зло и срамна дјела; он вас учи да о Богу говорите оно што ви не знате.
165. Кад им се рече: Слиједите за законом који вам је Бог послао, они одговарају: Ми слиједимо за обичајима наших отаца. Но зар њихови оцеви нијесу били људи који ништа не знадијаху, који не бијаху на правом путу?
166. Невјерници наликују на онога што виче неком човјеку који чује само звук гласа и узвик (а не разазнаје ријечи). Глухи, нијеми и слијепи, они не разбирају ништа.
167. О вјерни! храните се укуснијем јелима која вам ми дајемо, и одајите хвалу Богу, ако сте његови обожаваоци.
168. Забрањено вам је јести цркнуту животињу, крв, свињско месо, и сваку животињу на коју се буде призвало које друго име осим имена Божјега. Онај који би то учинио, натјеран невољом, а не као одметник и пријеступник, неће бити крив. Бог је благ и милосрдан.
169. Они који сакривају од људи неке дијелове од књиге одозго послане, и тијем путем купују твар ништаве вриједности, пуне ватром своје утробе. Бог им неће ријеч управити на дан васкрса, и неће им опростити. Њих очекује тешка казна.
170. То су људи који замјењују истински правац лутањем, и Божји опроштај његовијем казнама; како ли ће поднијети ватру?
171. Они ће бити осуђени на ватру, зато што је Бог послао истиниту књигу, и што они који се препиру о њој чине раздор који их одводи врло далеко од истине.
172. Не састоји се побожност у окретању ваших лица ка истоку или ка западу. Побожан је онај који вјерује у Бога и у пошљедњи дан, у анђеле и у књигу, у пророке; који, из љубави спрам Бога, даје од свог имања својим ближњим, сиротама, убогима, путницима и онијем који просе; који откупљује робље, који свршава молитву, који даје милостињу, испуњава примљене обавезе, који је стрпљив у невољи, у тешким и у биједнијем временима. Они су праведни и боје се Господа.
173. О вјерни! казна одмаштења прописана вам је за убиство. Слободан човјек за слободног човјека, роб за роба, а жена за жену. Треба човјечно поступати са оним којему његов брат опрости ту крвнину, а он, од своје стране, треба да се племенито одужи ономе који му опрашта одмаштење.
174. То је олакшање од стране вашега Господа и милост његовог милосрђа; но ко год још један пут учини тако исто злочинство биће предан тешкој казни.
175. У пропису одмаштења је вага живот, о људи одарени разумом! Може бити ћете се ипак научити страху Божјему.
176. Вама је прописано да неко између вас, кад је на самрти, треба да завјештањем остави нешто имања својему оцу, и својој матери, и својим ближњим, начином издашнијем. Ово је дужност за оне који се боје Бога.
177. Онај који, чувши вољу завјештачеву у тренутку смрти његове, изопачи вољу његову, чини злочин. Бог види и чује све.
178. Онај који, бојећи се заблуде или неправице од стране завјештачеве, буде како ваља уредио права нашљедника, није крив. Бог је благ и милосрдан.
179. О вјерни! пост вам је прописан, исто као што је био прописан онијем који су били прије вас. Бојте се Господа.
180. Пост ће трајати само мало дана. Но онај који је болестан или који је на путу (и који не буде могао отпостити у прописано вријеме) послије ће отпостити раван број дана. Они који, и ако га могу поднијети, прекрше пост, даће, у име испаштања, храну једном сиромаху. Ко год добровољно изврши једно побожно дјело, оно ће му донијети корист. Добро је да ви, прије свега, држите пост ако познајете закон.
181. Мјесец Рамадан, у који је Коран сишао одозго да покаже правац људима, да дâ јасно тумачење упутстава и покаже разлику између добра и зла, вријеме је у које треба постити. Ко год опази тај мјесец, одмах нека се спреми за пост. Онај који буде болестан или на пугу, послије ће постити раван број дана. Бог тражи угодност вашу, он неће тегобу вашу. Он само хоће да ви испуњавате захтијевани број, и да га славите зато што вас он води правим путем; он хоће да ви будете благодарни.
182. Кад ти моје слуге буду говориле о мени, ја ћу бити близу њих, ја ћу услишати молитву онога који ме узмоли; но нека ме слушају, нека вјерују у мене, како би ишли право.
183. Допуштено вам је да се приближавате својим женама у ноћи поста. Оне су ваша одјећа, а ви њихова. Бог добро зна да ви варате сами себе. Он се вратио к вама и опростио вам је. Виђајте своје жене са жељом да поберете плодове који су за вас остављени. Допуштено вам је да једете и пијете до часа кад већ будете могли разликовати бијели конац од црнога. Од тог тренутка до ноћи строго постите. За то вријеме немојте имати никаква саобраћаја са својим женама; најбоље је да то вријеме проведете у џамијама побожно се молећи. То су границе Божје. Немојте им се приближавати, из страха да их не преступите. Тако Бог развија своје знаке људима, да би га се бојали.
184. Не гутајте између себе ваша богаства трошећи их на таште ствари; немојте их носити ни судијама, с намјером да неправедно упропастите туће имање. Ви то знате.
185. Они ће те питати о новијем мјесецима. Реци им: То су доба установљена ради користи свијех људи, и зато да обиљеже хаџилук у Меку. Побожност се не састоји у томе што ћете се враћати у ваше куће кроз отвор начињен с лећа куће, она се састоји у бојању Бога. Улазите дакле у куће своје на улазна врата, и бојте се Бога. — Ви ћете бити срећни.
186. Борите се на путу Божјем противу онијех који буду на вас заратили. Но не чините неправде ударајући ви први на њих, јер Бог не милује неправедне.
187. Убијајте их гдје год их нађете, и изгоните их отуда откуда вас они буду изагнали. Искушење идолопоклонства горе је од покоља у рату. Немојте са њима заметати боја близу свете богомоље, изван ако би вас ту напали. Ако они то ураде, убијте их. Таква је награда невјернијем.
188. Ако престану радити оно што раде, заиста, Бог је благ и милосрдан.
189. Борите се противу њих дотле док се не будете више имали бојати искушења, и док све вјере не буду вјере у Бога јединога. Ако они учине крај својим дјелима, ви прекините борбу, осим противу зликоваца.
190. Свети мјесец за свети мјесец, а света мјеста под заштитом одмаштења (освјете). Ако вас ко год тлачи, тлачите и ви њега, као што је он вас тлачио. Бојте се Господа, и знајте да је он са онијем који га се боје.
191. Трошите своје имање на путу Божјем, и не сурвавајте се влаетитијем рукама у бездан. Чините добро.
192. Идите на хаџилук у Меку, и посјећујте света мјеста; ако, опкољени непријатељем. то не будете могли учинити, пошаљите какав прилог. Не бријте ваше главе док жртва не буде дошла на мјесто гдје се има заклати. Онај који би био болестан, или кога би каква слабост принудила да се обрије, дужан ће бити да то накнади постом, милостињом или каквим прилогом. Кад се немате чега бојати од ваших непријатеља, онај који се задовољи посјетом светих мјеста, а одложи хаџилук за друго вријеме, принијеће жртву; ако то не могне учинити, ваљаће му се одужити са три дана поста за вријеме самог хаџилука, а седам послије повратка: у све, десет дана. Ово испаштање наређује се ономе чија се породица не нађе присутна у светој богомољи. Молите се Богу, и знајте да је он страховит у својим казнама.
193. На хаџилук ће се ићи у мјесеце које ви знате. Онај који поће на хаџилук треба да се уздржава од жена, од преступања прописа, и од свађе и боја. Добро које ви учините сазнаће Бог. Понесите што вам треба за путовање. Међу тијем, најбоља је опрема побожност. Дакле, бојте се мене, о људи, одарени умом!
194. Није гријех просити милости у вашега Господа. Кад се у гомилама узвраћате са брда Арафата, спомените се Господа близу светог споменика; сјетите се њега, јер вас је он упутио на прави пут, вас који недавно бијасте у заблуди.
195. По томе идите у литијама на света мјеста куда остали иду. Просите опроштење од Бога, јер је он благ и милосрдан.
196. Кад будете свршили ваше обреде, сачувајте спомен о Богу као што чувате спомен о вашим оцевима, и живље јога. Има људи који говоре: Господе, дај нам наш дио добара на овом свијету. Ти људи неће имати дијела у будућем животу.
197. Има их других који говоре: Господе, дај нам лијеп дио на овоме свијету и лијеп дио на ономе свијету, и сачувај нас од казне ватрене.
198. Ови ће људи имати дио који су заслужили. Бог је брз у својим рачунима.
199. Сјећајте се Бога у течају тијех избројанијех дана. Онај који буде похитао са одласком из долине Мина, неће бити крив, тако ни онај који буде закаснио са одласком, само ако се боји Бога. Дакле, бојте се Бога, и знајте да ћете једнога дана бити сакупљени пред њим.
200. Неки човјек ће ти се умолити начином којим ти буде говорио о животу овога свијета; он ће Бога узимати за свједока мислима срца његова. Он је најжешћи од свијех твојих противника.
201. Тек што се с тобом растао, он заилази по мјесту, сије по њему неред, чини штете у пољима и међу животињама. Бог не љуби неред.
202. Ако му се рече: Бој се Бога, охолост злочинства овлада њиме; но једнога дана пакао ће му бити доста. Страховито је то мјесто почивања!
203. Неко други продао је сам себе, да учини угодно дјело Богу. Бог је пун доброте за своје слуге.
204. О вјерни! уђите сви у истиниту вјеру; немојте ићи ђавољим трагом; он је ваш очити непријатељ.
205. Ако паднете у гријех пошто сте примили очигледне знаке, знајте да је Бог силан и мудар.
206. Чекају ли невјерннци да Бог дође к њима у тминама густијех облака, праћен својим анђелима, и да све буде доконано? Заиста, све ствари враћају се Богу.
207. Питај дјецу Израиљеву колико смо ми дали очевиднијех знакова да сину пред њиховијем очима. Онај који буде измијенио милости што му их је дао Бог, сазнаће да је Бог страховит у својим казнама.
208. Живот овога свијета за оне је који не вјерују и који се ругају вјернијем. Они који се боје Бога биће изнад њих на дан васкрса. Бог храни оне које он хоће, и не броји доброчинства која им даје.
209. Некад су људи састављали један исти народ. Бог посла пророке с налогом да навијесте и да опомену. Он им даде Књигу (Петокњижије или Јеванђеље) у којој бијаше истина, да пресуде међу људима предмете њиховијех препирака. Но људи се сташе препирати само из ненависти једнијех спрам других, и пошто им свијем бише дати очевидни знаци. Бог би вођа људима, који имађаху вјеру у погледу правога смисла ствари која бијаше постала предметом препирања њихова, по допуштењу Божјем, јер он упућује правим путем оне које он хоће.
210. Мислите ли ви ући у рај не претрпив зла која претрпјеше ваши претходници? Зле среће и биједе спопадоше их; јад их је витлао толико, да пророк и они који вјероваху с њим повикаше: Када ће једном доћи помоћ од Бога ? — Зар помоћ Божја није близу?
211. Они ће тебе питати како ваља давати милостињу. Кажи им: Ваља помагати родитеље, ближње, сирочад, просјаке, путнике. Добро које учините биће познато Богу.
212. Рат вам је наређен, а ви сте га омрзнули.
213. Могуће је да мрзите оно што вам је корисно, а да волите оно што вам је штетно. Бог зна то; но ви то не знате.
214. Они ће те питати о свјетом мјесецу, о рату у томе мјесецу. Реци им: Рат у том мјесецу тежак је гријех; но сврнути са пута Божјега, не вјеровати у Бога и у свету богомољу, гонити из њезине ограде оне који ту станују, још је тежи гријех. Искушење идолопоклонства горе је од покоља. Невјерници неће престати ратовати противу вас док вас не натјерају да се одречете своје вјере, ако то узмогну. Но они између вас који се одреку своје вјере и умру у невјерничком стању, то су људи којих ће дјела бити са свијем изгубљена и овога и онога свијета: то су људи завјештани ватри, и у њој ће вјечно пребивати.
215. Они који оставе своју домовину и војују на путу Божјем, могу се надати његовоме милосрђу, јер је он благ и милосрдан.
216. Они ће те питати о вину и игри. Реци им: У вину и у игри има и зла и користи за људе, но зло претеже корист. Они ће тебе такође питати о ономе што ваља да троше на поклоне.
217. Одговори им: Дајте што вам претиче. Тако вам Бог тумачи своје знаке, да бисте размишљали.
218. О овом свијету и о оном. Они ће тебе питати о сиротама. Реци им : Њима добро чинити лијепо је дјело.
219. Чим се почнете мијешати са њима, они су ваша браћа: Бог зна разликовати онога који квари од онога који поправља. Он вас може уцвијелити ако хоће, јер је он силан и мудар.
220. Немојте се женити идолоиоклоницама дотле док не почну вјеровати. Боља је вјерујућа робиња него идолопоклоница слободна, баш кад би вам ова и милија била. Не дајите ваше кћери идолопоклоницима прије но што узвјерују. Више ваља један вјерујући роб него слободан невјерник, баш кад би вам и милији био.
221. Невјерници вас зову у ватру, а Бог вам нуди рај и опроштење ако хоће; он тумачи људима своја учења, да би о њима размишљали.
222. Они ће те питати о редовном чишћењу жена. Реци им: То је једна незгода. Одвојите се од ваших жена за то вријеме, и не приближавајте им се прије него буду очишћене. Кад буду очишћене, виђајте их као што вам је Бог наредио. Он љуби оне који се старају да се сачувају чисти.
223. Ваше жене су ваша њива. Идите на вашу њиву како вам је воља, но прије учините што год за корист ваших душа. Бојте се Бога, и знајте да ћете једнога дана бити пред лицем његовим. А ти, о Мухамеде! навијести срећне новости вјернијем.
224. Немојте узимати Бога за циљ кад се кунете да ћете се Бога бојати, и да ћете стварати слогу међу људима. Он све зна и чује.
225. Бог вас неће казнити за погрешку у вашим заклетвама; он ће вас казнити за дјела ваших срдаца. Он је благ и милосрдан.
226. Они који се буду уздржавали од својих жена имаће рока четири мјесеца да размишљају, те да се олако не раставе од својих жена. Ако се у томе времену поврате к њима, Бог је благ и милосрдан.
227. Ако је развод тврдо одлучен, Бог све зна и чује.
228. Жене распуштене чекаће да протеку три мјесечна чишћења прије него се преудаду. Оне не треба да крију оно што је Бог створио у њиховој утроби, ако вјерују у Бога и у пошљедњи дан. Праведније је да их мужеви, кад су оне у томе стању, опет узму к себи ако желе добро. Жене спрам својих мужева, а ови спрам својих жена, треба да се поштено владају. Мужеви су један степен више својих жена. Бог је силан и мудар.
229. Распуштања може бити два пута. Задржавате ли вашу жену, понашајте се према њој часно; отпустите ли је, отпустите је великодушао. Није вам допуштено присвајати оно што сте им дали, осим ако бисте се бојали да нећете очувати Божје границе. Ако се бојите да их нећете очувати, неће за вас ниједнога бити икаква гријеха у свему оном што жена буде радила да се откупи. Такове су границе Богом постављене. Немојте их преступати, јер ко преступи божје границе, неправедан је.
230. Ако муж своју жену отпусти три пута, није му допуштено да је опет узме прије него се она буде удала за другог мужа, и прије него је овај муж буде такође отпустио. Неће бити никаква гријеха ни за једно од њих двоје, ако се помире, мислећи да ће моћи очувати границе Божје. Такове су границе које Бог јасно поставља људима који разумију.
231. Кад отпуштате жену, и кад дође час да је отпустите, задржите је поступајући са њом поштено, али је отпустите великодушно. Немојте је силом задржавати у намјери да јој учините какву неправду; онај који тако ради, ради сам противу себе. Немојте се играти учењима Божјим, и сјећајте се доброчинстава Божјих, књиге и мудрости које је он спустио на вас, и којима вам он даје опомене. Бојте се њега и знајте да он све зна.
232. Кад отпустите ваше жене, и кад оне буду дочекале одређено вријеме, немојте им сметати да опет не везују брачне везе са својим мужевима, ако се двоје супруга сложе у оном што им се чини поштено. Овај се савјет даје онијема између вас који вјерују у Бога и у пошљедњи дан: то је достојније и пристојније. Бог све зна, а ви не знате.
233. Распуштене матере дојиће своју дјецу двије пуне године, ако отац захтијева да вријеме буде потпуно. Отац дјетета обвезан је да се поштеним начином стара о храни и одјећи жениној. Нека нико не буде обремењен преко његове могућности: нека мати не буде оштећена ради својега дјетета, а тако ни отац. Очев нашљедник обвезан је на исте дужности. Ако супрузи хтједну одбити дијете (прије рока) добровољним пристанком, и пошто су се споразумјели, то неће бити никакав гријех. Ако вам је повољније предати вашу дјецу дојиљи, неће бити никаква зла у томе, под погодбом да плаћате оно што сте обрекли. Бојте се Бога, и знајте да он све види.
234. Ако они који умру оставе за собом жена, ове су дужне чекати четири мјесеца и десет дана. По истеченом року, ви нећете бити одговорни за начин како ће оне поштено собом располагати. Бог је извијештен о оном што ви радите.
235. Неће бити никаква зла у томе што ћете ви те жене отворено запросити, или што ћете ви ту намјеру крити у вашим срцима. Бог добро зна да ћете ви на то мислити; али им немојте ништа тајно обрицати, и само поштено разговарајте са њима.
236. Не углављујте брачне везе прије него прописани рок буде истекао; знајте да Бог зна шта је у вашим срцима; знајте да је он благ и милосрдан.
237. Није никаква грјехота отпустити жену коју нијесте дирнули, или којој нијесте одредили прћију. Дајте им колико треба (имућан човјек спрам својега имања, а сиромах спрам својега) поштеним начином, и онако како се пристоји онијем који чине добро.
238. Ако отпуштате жену прије него сте је дирнули, но пошто сте јој већ одредили прћију, она ће задржати половину прћије, осим ако жена не одустане (од своје половине), или ако од свега не одустане онај који је својим рукама везао брачни узао. Одустати је ближе побожности. Не заборављајте великодушност у вашим узајамнијем одношајима. Бог види шта ви радите.
239. Држите брижљиво часове молитава и молитву средине, и устајте на молитву проникнути побожношћу.
240. Ако се бојите какве напасти, ви се можете молити стојећки иди сједећи на коњу. Када сте у потпуној безопасности, мислите изнова на Бога, јер вас је он научио оном што ви не знадијасте.
241. Они између вас који умру оставивши иза себе своје жене. оставиће овијем једно завјештање намијењено за њихово издржавање за једну годину дана, и то тако, да оне не морају изићи из куће. Ако оне својевољно изиђу из куће, неће вама бити никаква гријеха ради тога како ће оне поштено располагати собом. Бог је силан и мудар.
242. Треба давати поштено издржавање отпуштенијем женама; та се дужност налаже онијем који се боје Бога.
243. Тако вам Бог објашњава своје знаке, како би сте размишљали.
244. Нијеси ли ти опазио оне који, на броју више тисућа, изиђоше из своје домовине бојећи се смрти? Бог им је рекао: Умрите. По томе, он их је повратио у живот, јер је Бог пун доброте спрам људи; но већи дио не захваљује му на његовијем доброчинствима.
245. Борите се на путу Божјем, и знајте да Бог чује и зна све.
246. Ко хоће Богу да учини прекрасан зајам? Бог ће га бескрајно умножити, јер Бог по својој вољи ускраћује или пружа своје милости! и ви ћете се сви вратити к њему.
247. Сјети се скупштине синова Израиљевих послије смрти Мојсијеве, кадно они рекоше једноме од својих пророка: Поставите нам цара, и ми ћемо се борити на путу Божјем. А кад вам се то заповједи, одговори им он, хоћете ли и послушати? - А зашто се не бисмо борили, рекоше они, на путу Божјем, ми који смо били прогнани из наше домовине и одвојени од наше дјеце? Међу тијем кад им би наређено да полазе, они, изузев мали број, промијенише мишљење. Но Бог познаје зле.
248. Пророк рече њима: Бог је изабрао Талута (Саула) да буде ваш цар. — Шта! рекоше Израиљани. Како би он могао имати власт над нама? Ми смо ње достојнији но он; он шта више није бољи ни богатством. Пророк настави: Бог је њега изабрао да вам заповиједа, он му је дао много мудрости и велику снагу тјелесну. Бог даје власт коме он хоће. Он је неизмјеран и мудар.
249. Пророк рече њима: У знак његове власти доћи ће ковчег савеза (скинија завјета). У њему ћете имати залогу безбједности од вашега Господа. У њој ће бити неколико светијех остатака од породице Мојсијеве и Аронове; анђели ће га носити. То ће вам служити за знак, ако сте вјерни.
250. Кад Талут поће са својим војницима, он им рече : Бог ће вас искушати једном ријеком. Онај неће бити мој који на њој утоли жеђ; онај ће се бројати у моје, који се уздржи (осим ако захвати шаком). Изузев мали број, сви остали напише се по вољи. Кад цар и вјерни што иђаху за њим пријеђоше ријеку, остали повикаше: Ми данас немамо снаге противу Џалута (Голиата) и његовијех војника; но они који вјероваху да ће пошљедњег дана видјети лице Божје, рекоше тада: Ах! колико је пута вољом Божјом мала војска надјачала велику војску! Бог је са постојанима.
251. А кад пођоше на разбојиште противу Џалута и његове војске, они повикаше: Господе, удијели нам постојаност, учврсти наше кораке, и даруј нам побједу над овим невјерним народом.
252. И они га, са Божјом вољом. нагнаше на бјежање. Давид уби Џалута; Бог му даде књигу и мудрост; он га научи чему хтједе. Кад Бог не би задржавао поједине народе другима, заиста, земља би се изопачила. Но Бог је добар према васиони.
253. То су поуке Божје. Ми их теби откривамо, јер си ти из броја посланика.
254. Ми подигосмо пророке једне изнад других. Највиши су они, с којима је Бог говорио. Ми смо послали Исуса, сина Маријина, праћена очевиднијем знацима, и ми смо га укријепили духом светости. Да је Бог хтио, они који су дошли послије њих и послије јављања чудеса, не би се убијали између себе. Но они се стадоше препирати; једни вјероваше, други не хтједоше вјеровати. Да је Бог хтио, они се не би убијали између себе; али Бог чини што он хоће.
255. О вјерни! дајите милостињу од добара која смо вам ми подијелили, прије него дође дан у који неће бити ни погодбе, ни пријатељства, ни посредовања. Невјерници су они који су зли.
256. Бог је једини Бог; нема другог Бога осим њега, Живога, Непромјенљивога. Ни дријемеж ни сан не могу на њега. Његово је све што је на небесима и на земљи. Ко може посредовати код њега без његова допуштења? Он зна оно што је пред њима и он,о гато је за њима? колико им је он хтио показати. Његов пријесто простире се на небеса и на земљу, и његово чување не стаје га никакве муке. Он је Превишњи, Велики.
257. Нема присиљавања у вјери. Прави пут се довољно распознаје од заблуде. Онај који не узвјерује у Тагута, а узвјерује у Бога, дочепаће се чврсте држаљице која се неће сломити. Бог чује и зна све.
258. Бог је покровитељ онијех који вјерују, он ће их превести из тмина у свјетлост.
259. Што се тиче невјернијех, они немају другог покровитеља осим Тагута. Он ће их одвести са свјетлости у тмине; они ће бити завјештани пламену, гдје ће вавијек остати.
260. Нијеси ли ништа чуо говорити о оном који се с Аврамом препираше о Богу који му даде царство ? Аврам је рекао: Мој је Господ онај који даје живот и смрт. — Ја сам, одговори други, тај који даје живот и смрт. — Почем Бог, настави Аврам, доводи сунце са истока; учини ти да оно дође са запада. Невјерник остаде посрамљен. Бог не руководи развратнике.
261. Или нијеси ли још чуо говорити о оном који, пролазећи једног дана мимо разорен и срушен град, повика: Како ће бог учинити да оживи овај мртви град ? Бог учини те умрије тај човјек, и тако остаде стотину година; ио томе он га оживље и запита: Колико си времена стајао овдје ? — Један дан или само неколико часова, одговори путник. — Не, рече Бог, ти си овдје стајао стотину година. Погледај твоје јело и твоје пиће; још се нијесу покварили; а по том погледај твога магарца, од њега није остало ништа до костију. Ми смо хтјели од њега начинити знак за људе. Види како ми намијештамо костуре и по томе их одијевамо месом. Видјев то чудо, човјек тај повика: Ја признајем да је Бог свемогућан.
262. Кадно Аврам рече Богу: Дај ми да видим како ти оживљаваш мртве, Бог му рече: Зар ти још не вјерујеш? — Ја вјерујем, настави Аврам; но ја бих хтио да моје срце буде потпуно освојено. Бог му тада рече: Узми четири птице и исијеци их на комадиће; распи њихове удове по врховима брда, по томе их позови к себи: оне ће ти доћи; и знај да је Бог силан и мудар.
263. Они који троше своја богатства на путу Божјем налик су на зрно које роди седам класова од којих сваки даје по стотину зрна. Бог ће двоструко дати ономе коме буде хтио. Он је неизмјеран и мудар.
264. Они који троше своја богатства на путу Божјем и који своје подарке не пропраћају пријекорима ни рђавијем поступцима, примаће награду од својега Господа; страх на њих неће сићи, и неће бити уцвијељени.
265. Једна поштена ријеч, опроштај увриједа, бољи су но милостиња за којом би дошла мука нанесена оному који милостињу буде примио. Бог је богат и милостив.
266. О вјерни! Не чините узалудним ваше милостиње пријекорима или рђавијем поступцима, као што чини онај који из хваставости даје дарове и који не вјерује у Бога и у пошљедњи дан. Он наликује на кршевиту хумчицу иокривену са нешто мало земље; нека плаха киша падне на ту хумчицу, од ње неће остати ништа до крша. Такови људи неће имати никакве користи од својих дјела, јер Бог не руководи невјерне.
267. Они који троше своје имање у жељи да се умиле Богу и да укријепе своје душе, наликују на врт посађен на брежуљку, који обилата киша заљева, и у коме је плод двогубо богатији. Ако киша на њ не падне, пашће роса. Бог види што ви радите.
268. Би ли који од вас хтио имати градину засађену помом (урмом) и лозом, орошену потоцима, изобилну сваком врстом плода, па да га у сред тијех уживања изненади старост, да су му дјеца нејака, а вихор пун огња да му спржи тај врт? Ето тако вам Бог тумачи своје поуке; може бити ћете размишљати о њима.
269. О вјерни! Дајите милостињу од најбољих ствари које сте стекли, од плодова којима наредисмо да ради вас никну из земље. Не раздајите у милостињи најништавије дијелове вашега имања;
270. Такве какве ви сами не бисте примили ван, ако бисте били саучесник ономе који би вам их понудио. Знајте да је Бог богат и обасут славом.
271. Ђаво вам пријети сиромаштвом и заповиједа вам срамна дјела; Бог вам обећава свој опроштај и своја доброчинства, и Бог је заиста неизмјеран и мудар.
272. Он даје мудрост коме он хоће; а ко год је добио мудрост, добио је неизмјерно добро; но о том мисле само људи умом одарени.
273. Ма каква била милостиња коју будете удијелили, ма какав био завјет који будете учинили, Бог ће их знати. Зли неће имати никакве помоћи. Ако дајете милостињу јавно, то је повално; ако је дајете тајно и потпомажете убоге, то ће вам још више користити. Таково поступање загладиће ваше гријехе. Бог је обавијештен о оном што ви радите.
274. Теби о Мухамеде! није наложено да руководиш невјерне. Бог руководи оне које хоће. Све оно што ви раздијелите у даровима окренуће се у вашу корист; све оно што ви раздијелите у жељи да видите лице Божје, биће вам плаћено, и вама се неће учинити на жао. Има међу вама сиромаха који, заузети једино борбом на путу Божјем, не могу земљу да прелазе да би се обогатили трговином; онај који то не зна мисли да су богати стога што им је понашање повучено; ти ћеш их познати по њховијем биљегама; они не досађују људима својим искањем. Све што ви будете дали тијем људима, Бог ће знати.
275. Они који буду дијелили милостињу дању или ноћу, тајно или јавно, добиће награду од Бога. Страх се неће спутити на њих, и они неће бити уцвијељени.
276. Они који гутају плод велике камате устаће, на дан васкрса, као онај кога је ђаво опоганио својим додиром. А то с тога што они веле: Камата је исто што и продаја. Бог је допутио продају, он је забранио камату. Онај до кога буде допрла ова опомена Божја, и који буде учинио крај тој неправди, добиће опроштај за оно што је било; тада ће његова судбина зависити од Бога. Они који се буду вратили камати биће предани ватри у којој ће вавијек остати.
277. Бог уништава велику камату, а с великом каматом умножава награду милостиња. Бог мрзи сваког невјерног човјека и злочинца. Они који вјерују и чине добра дјела, који свршавају молитву и дају милостињу, примиће награду од својега Господа; страх се неће спустити на њих, и они неће бити уцвијељени.
278. О вјерни! Бојте се Бога и одустаните од оно камате што вам још остаје, ако сте вјерни.
279. Ако то не урадите, ето вам рата од стране Бога и његовог посланика. Ако се покајете, главница вам још остаје. Немојте оштетити никога, и ви нећете бити оштећени.
280. Ако вам је дужник у незгоди, причекајте док му се стање буде поправило. Ако му опростите његов дуг, тиме ћете бити заслужнији, ако то знате.
281. Бојте се дана у који ћете се вратити Богу, у који ће свака душа бити награђена по својим дјелима; тога дана неће нико бити оштећен.
282. О ви који вјерујете! кад се задужите дугом који вам ваља платити у одређени рок, ставите га на писмено. Нека га писар вјерно стави на писмено. Нека писар не одрече написати по знању које му је Бог дао; нека пише, а дужник нека говори; нека се боји свота Господа, и нека не окрњи ни најмању ствар. Ако дужник није при својој свијести, ако иде у слабе овога свијета, или ако није у стању да сам казује, нека његов заштитник (или његов пријатељ) вјерно казује у мјесто њега. Призовите два свједока избрана међу вама; ако не нађете два човјека, призовите само једнога и двије жене између особа способнијех за свједочење, тако да би друга могла посвједочити ствар, ако би једна заборавила. Свједоци не треба да одреку положити свједочанство, кад се год то од њих буде захтијевало. Не пропуштајте стављати на писмено дуг, био мали или велики, назначујући рок плаћања. То поступање правичније је пред Богом, згодније за свједочење, и подесније да отклони сваку врсту сумње, осим ако роба није пред вама, и ви је будете давали из руке у руку: онда ту неће бити гријеха ако нагодбу не ставите на писмено. Призовите свједоке при вашим нагодбама, и не чините насиље ни писару ни свједоку; ако га учините, ви сте учинили злочин. Бојте се Бога: он вас обавјештава, а он је обавијештен о свијем стварима.
283. Ако сте на путу и не можете наћи писара, има мјеста залогама. Но кад један повјери другому неку ствар, нека онај којему је залога повјерена врати залогу недирнуту; нека се боји Бога, својега Господа. Немојте одрећи свједочење; ко год одрече, има покварено срце. Но Бог познаје ваша дјела.
284. Све што је на небесима и на земљи Божје је; износили ви ваша дјела на јавност или их крили, он ће вам о њима тражити рачуна; он ће опростити ономе коме хтједне, а казниће онога кога хтједне. Бог је свемогућан.
285. Пророк вјерује у оно што му је послао Бог. Вјерни вјерују у Бога, у његове анђеле, у његове књиге, и у његове посланике. Они говоре: Ми не градимо разлике између Божјих посланика. Ми смо чули и покоравамо се. Опрости нам наше гријехе, о Господе! Ми ћемо се сви вратити к теби.
286. Бог неће ни једној души наложити бреме које премаша њезину снагу. Оно што она буде учинила навешће се за њу или противу ње. Господе, немој нас казнити за погрјешке које смо учинили у забораву или заблуди. Господе, немој нама налагати бреме које си налагао онијем који су живјели прије нас. Господе, немој нас тјерати оним што не можемо поднијети. Избриши гријехе наше, опрости нам их, смилуј се на нас; ти си Господ наш. Дај нам побједу над невјернијем.