Комнен

0001 Е се чета једна подигнула
0002 од бијела Сења на крајину,
0003 пред том четом Сењанине Иво
0004 а за њиме Коменен барјактаре,
0005 за Комененом тридесет хајдуках.
0006 Оде чета гори уз планину,
0007 четовала и хајдуковала
0008 док нестаде харач за јунака,
0009 па је Иво дружби говорио:
0010 "А тако ви, моја браћо драга!
0011 Да ли нејма у дружину друга
0012 да отиде Удбини крвавој,
0013 да донесе харча за хајдука,
0014 да донесе вина и духана,
0015 и брзога праха и олова,
0016 и на друга по једне опанке?"
0017 Сва дружина ником поникоше:
0018 неко гледа како трава расте,
0019 неко броји пуца на долами,
0020 то не хоће Комнен барјактаре,
0021 но Ивану ријеч бесјеђаше:
0022 "О Иване, мио побратиме!
0023 Ја ћу поћи Удбини крвавој
0024 да донесем харча за хајдуке."
0025 Па је лахку пушку доватио,
0026 од дружине те је обратио
0027 за њим Иво поступује тамо
0028 те Комнену ријеч говорио:
0029 "О Комнене, мио побратиме!
0030 Хајде мудро, не погини лудо,
0031 кад уљезеш Удбини крвавој
0032 немој купит харча за хајдука,
0033 не купи га од једног дућана,
0034 но бирај га с големо дућанах,
0035 е су клети Удбињани Турци
0036 да не скоче за тоб’ уз планину,
0037 да ти добру не изгубе главу."
0038 Отоле се растанули били.
0039 Комнен скаче доље низ планину,
0040 како јелен од двије године,
0041 докле дође Удбини крвавој,
0042 ту уљезе у честе дућане
0043 те он бира харач за хадуке,
0044 све је Комнен наједно скупио
0045 а чаршински кантар добавио
0046 сам је своје бреме измјерио,
0047 мало му је бреме потегнуло -
0048 седамдесет и оке четири,
0049 на јаке га плећи доватио
0050 па га носи гори уз планину,
0051 докле дође на језеро мутно,
0052 ту је јунак трудан починуо,
0053 починуо и водице пио,
0054 измаче се букову омару (шиб).
0055 Мало било, много не трајало,
0056 на воду је јелен долазио
0057 и Комнен га низ пушку погледа
0058 а сам собом те је бесједио:
0059 "Фала богу, фала истиноме,
0060 дивна брава ође за хајдука,
0061 да ја смијем пушку омакнути
0062 од јунака Танковић Османа,
0063 и ш њиме је Хрњавина Мујо,
0064 а с Мујом је Гојени Халиле,
0065 с Халилом су тридесет Удбињанах."
0066 У ријечи коју говораше
0067 силан јунак на воду долази,
0068 у руке му један маштрап златни,
0069 он простире црљену доламу,
0070 ста клањати и абдест узети,
0071 он се моли богу по закону,
0072 њега Комнен низ пушку погледа
0073 а сам собом те је бесједио:
0074 "Фала богу, фала истиноме,
0075 ја сам чуо од бабајка мога
0076 да је гријех изгубит јунака
0077 кад се богу моли по закону."
0078 Па поскочи од земље на ноге,
0079 стаде Туре добро заскакати,
0080 а када се близу примакнуо
0081 натраг се је Туре обратило,
0082 сагледало за собом хајдука,
0083 плећи даде а бјешати стаде,
0084 но ћера га Комнен Барјактаре,
0085 али бјежи Танковић Османе
0086 и кад био далек’ у планину
0087 натраг се је Туре обазрело
0088 па је лахку пушку изметало
0089 те Коменена добро доватило,
0090 сломило му ногу у кољену,
0091 за то Коменен не обрће главе
0092 одиста га уфатити ћаше,
0093 но упије Танковић Османе:
0094 "А ђе си ми од Удбине Мујо!
0095 Е погибох јунак у планину
0096 од хајдука Комнен барјактара."
0097 Оно зачу Мујо у планину
0098 те кажује браћи Удбињан’ма:
0099 "Ха сад, браћо, ако бога знате,
0100 погибе нам Танковић Османе
0101 да ако му у помоћ стигнемо!"
0102 Поскочио Гојени Халиле,
0103 колик’ Халил пред Мују измак’о
0104 не би дуга пушка дотурила,
0105 колик’ Мујо друштву одмакао
0106 не би двије дуге дотуриле,
0107 лахко трчу, ма стигоше брзо.
0108 Кад се Халил Комнену примак’о
0109 из грла је јунак повикао:
0110 "Стан’ Комнене, лахко барјактаре!
0111 Да ти носиш соколова крила
0112 не би перје уносило меса
0113 како си ми данас запануо!"
0114 На њега се Комнен обрнуо,
0115 великим је оком превалио,
0116 а деснијем брком намигнуо,
0117 и бијелим пошкрипнуо зубом,
0118 до Турчина ј’ огањ долазио.
0119 Колико се туре препануло -
0120 од страха га уфати грозница
0121 те га Комнен уфатио жива
0122 па га тури на плећи витешке,
0123 однесе га зеленом планином
0124 нарамајућ’ али не хајући.
0125 Ово виђе од Удбине Мујо,
0126 пак је јунак за њим дозивао:
0127 "Стан’ полако, Комнен барјактаре!
0128 Да имадеш соколова крила
0129 не би данас месо унијела
0130 ђе си јадан мени запануо,
0131 камол’ да ти унесеш Халила!"
0132 Одиста га уфатити ћаше
0133 но Комнен се натраг обрнуо
0134 пушком Муја бјеше погодио,
0135 погодио у кољено десно.
0136 За то Мујо не обрће главе
0137 но Комнена гони уз планину,
0138 одиста га уфатити ћаше
0139 но упије Комнен барјактаре
0140 он упије тридесет хајдуках.
0141 Њега зачу Сењанине Иво:
0142 "Ха сад, браћо, који бога знате,
0143 ако бидне Комнен Шићарио
0144 даће дио нама од шићара,
0145 ако ли је у невољи љутој -
0146 да будемо њему у помоћи!"
0147 Сви скочише, ријеч не рекоше,
0148 колико су лахко поскочили
0149 од главах им капе попадаше
0150 а од паса пушке леденице,
0151 Комнена су брзо сусретали
0152 а то носи Гојена Халила.
0153 Комнен куми сву браћу Сењане:
0154 "А за бога, моја браћо драга!
0155 Ви пуштите мене уз планину
0156 да ме ћера од Удбине Мујо,
0157 ви станите око друма пута
0158 не би л’ вама бог и срећа дала,
0159 не би ли се наузели главах,
0160 турских главах и сваког шићара
0161 са тридесет Турак’ Удбињанах."
0162 Оно Иво једва дочекао,
0163 пропуштио Комнен барјактара,
0164 оде Комнен гори уз планину
0165 а ћера га од Удбине Мујо,
0166 за њим трче тридест Удбињанах,
0167 но их дивно Иво дочекао
0168 са дружином с обје стране пута
0169 а међу сеТурек напуштили,
0170 живи огањ на њих оборили,
0171 тридесет је пукнуло пушаках
0172 а тридесет пануло Тураках,
0173 не претече отле ђавољега.
0174 То зачуо Мујо у планину,
0175 ал’ се Мујо јаду авизаје,
0176 е му друштво погинуло бјеше
0177 пак он зове Комнен барјактара:
0178 "О, Комнене, мој по богу брате!
0179 Пушти мене Гојена Халила
0180 да ја ш њиме идем у Удбине,
0181 да кажемо ка смо погинули,
0182 оли дођи те ме посијеци,
0183 нек и мене није од дружине!"
0184 Јунак бјеше, на бога гледаше,
0185 јунак бјеше Комнен барјактаре,
0186 па он вели од Удбине Мују:
0187 "Ходи, Мујо, на божију вјеру,
0188 врнућу ти Гојена Халила."
0189 Кад се били јунаци састали
0190 међу собом вјеру уфатили,
0191 бољу вјеру богом побратимство,
0192 па му врће Комнен барјактаре,
0193 врну Мују Гојена Халила.
0194 Оде Мујо Удбини крвавој
0195 и плачући а не кукајући,
0196 оде Комнен у своју крајину
0197 и рамљући, али се смијући
0198 каква харча донесе дружини.