Komnen

0001 E se četa jedna podignula
0002 od bijela Senja na krajinu,
0003 pred tom četom Senjanine Ivo
0004 a za njime Komenen barjaktare,
0005 za Komenenom trideset hajdukah.
0006 Ode četa gori uz planinu,
0007 četovala i hajdukovala
0008 dok nestade harač za junaka,
0009 pa je Ivo družbi govorio:
0010 "A tako vi, moja braćo draga!
0011 Da li nejma u družinu druga
0012 da otide Udbini krvavoj,
0013 da donese harča za hajduka,
0014 da donese vina i duhana,
0015 i brzoga praha i olova,
0016 i na druga po jedne opanke?"
0017 Sva družina nikom ponikoše:
0018 neko gleda kako trava raste,
0019 neko broji puca na dolami,
0020 to ne hoće Komnen barjaktare,
0021 no Ivanu riječ besjeđaše:
0022 "O Ivane, mio pobratime!
0023 Ja ću poći Udbini krvavoj
0024 da donesem harča za hajduke."
0025 Pa je lahku pušku dovatio,
0026 od družine te je obratio
0027 za njim Ivo postupuje tamo
0028 te Komnenu riječ govorio:
0029 "O Komnene, mio pobratime!
0030 Hajde mudro, ne pogini ludo,
0031 kad uljezeš Udbini krvavoj
0032 nemoj kupit harča za hajduka,
0033 ne kupi ga od jednog dućana,
0034 no biraj ga s golemo dućanah,
0035 e su kleti Udbinjani Turci
0036 da ne skoče za tob’ uz planinu,
0037 da ti dobru ne izgube glavu."
0038 Otole se rastanuli bili.
0039 Komnen skače dolje niz planinu,
0040 kako jelen od dvije godine,
0041 dokle dođe Udbini krvavoj,
0042 tu uljeze u česte dućane
0043 te on bira harač za haduke,
0044 sve je Komnen najedno skupio
0045 a čaršinski kantar dobavio
0046 sam je svoje breme izmjerio,
0047 malo mu je breme potegnulo -
0048 sedamdeset i oke četiri,
0049 na jake ga pleći dovatio
0050 pa ga nosi gori uz planinu,
0051 dokle dođe na jezero mutno,
0052 tu je junak trudan počinuo,
0053 počinuo i vodice pio,
0054 izmače se bukovu omaru (šib).
0055 Malo bilo, mnogo ne trajalo,
0056 na vodu je jelen dolazio
0057 i Komnen ga niz pušku pogleda
0058 a sam sobom te je besjedio:
0059 "Fala bogu, fala istinome,
0060 divna brava ođe za hajduka,
0061 da ja smijem pušku omaknuti
0062 od junaka Tanković Osmana,
0063 i š njime je Hrnjavina Mujo,
0064 a s Mujom je Gojeni Halile,
0065 s Halilom su trideset Udbinjanah."
0066 U riječi koju govoraše
0067 silan junak na vodu dolazi,
0068 u ruke mu jedan maštrap zlatni,
0069 on prostire crljenu dolamu,
0070 sta klanjati i abdest uzeti,
0071 on se moli bogu po zakonu,
0072 njega Komnen niz pušku pogleda
0073 a sam sobom te je besjedio:
0074 "Fala bogu, fala istinome,
0075 ja sam čuo od babajka moga
0076 da je grijeh izgubit junaka
0077 kad se bogu moli po zakonu."
0078 Pa poskoči od zemlje na noge,
0079 stade Ture dobro zaskakati,
0080 a kada se blizu primaknuo
0081 natrag se je Ture obratilo,
0082 sagledalo za sobom hajduka,
0083 pleći dade a bješati stade,
0084 no ćera ga Komnen Barjaktare,
0085 ali bježi Tanković Osmane
0086 i kad bio dalek’ u planinu
0087 natrag se je Ture obazrelo
0088 pa je lahku pušku izmetalo
0089 te Komenena dobro dovatilo,
0090 slomilo mu nogu u koljenu,
0091 za to Komenen ne obrće glave
0092 odista ga ufatiti ćaše,
0093 no upije Tanković Osmane:
0094 "A đe si mi od Udbine Mujo!
0095 E pogiboh junak u planinu
0096 od hajduka Komnen barjaktara."
0097 Ono začu Mujo u planinu
0098 te kažuje braći Udbinjan’ma:
0099 "Ha sad, braćo, ako boga znate,
0100 pogibe nam Tanković Osmane
0101 da ako mu u pomoć stignemo!"
0102 Poskočio Gojeni Halile,
0103 kolik’ Halil pred Muju izmak’o
0104 ne bi duga puška doturila,
0105 kolik’ Mujo društvu odmakao
0106 ne bi dvije duge doturile,
0107 lahko trču, ma stigoše brzo.
0108 Kad se Halil Komnenu primak’o
0109 iz grla je junak povikao:
0110 "Stan’ Komnene, lahko barjaktare!
0111 Da ti nosiš sokolova krila
0112 ne bi perje unosilo mesa
0113 kako si mi danas zapanuo!"
0114 Na njega se Komnen obrnuo,
0115 velikim je okom prevalio,
0116 a desnijem brkom namignuo,
0117 i bijelim poškripnuo zubom,
0118 do Turčina j’ oganj dolazio.
0119 Koliko se ture prepanulo -
0120 od straha ga ufati groznica
0121 te ga Komnen ufatio živa
0122 pa ga turi na pleći viteške,
0123 odnese ga zelenom planinom
0124 naramajuć’ ali ne hajući.
0125 Ovo viđe od Udbine Mujo,
0126 pak je junak za njim dozivao:
0127 "Stan’ polako, Komnen barjaktare!
0128 Da imadeš sokolova krila
0129 ne bi danas meso unijela
0130 đe si jadan meni zapanuo,
0131 kamol’ da ti uneseš Halila!"
0132 Odista ga ufatiti ćaše
0133 no Komnen se natrag obrnuo
0134 puškom Muja bješe pogodio,
0135 pogodio u koljeno desno.
0136 Za to Mujo ne obrće glave
0137 no Komnena goni uz planinu,
0138 odista ga ufatiti ćaše
0139 no upije Komnen barjaktare
0140 on upije trideset hajdukah.
0141 Njega začu Senjanine Ivo:
0142 "Ha sad, braćo, koji boga znate,
0143 ako bidne Komnen Šićario
0144 daće dio nama od šićara,
0145 ako li je u nevolji ljutoj -
0146 da budemo njemu u pomoći!"
0147 Svi skočiše, riječ ne rekoše,
0148 koliko su lahko poskočili
0149 od glavah im kape popadaše
0150 a od pasa puške ledenice,
0151 Komnena su brzo susretali
0152 a to nosi Gojena Halila.
0153 Komnen kumi svu braću Senjane:
0154 "A za boga, moja braćo draga!
0155 Vi puštite mene uz planinu
0156 da me ćera od Udbine Mujo,
0157 vi stanite oko druma puta
0158 ne bi l’ vama bog i sreća dala,
0159 ne bi li se nauzeli glavah,
0160 turskih glavah i svakog šićara
0161 sa trideset Turak’ Udbinjanah."
0162 Ono Ivo jedva dočekao,
0163 propuštio Komnen barjaktara,
0164 ode Komnen gori uz planinu
0165 a ćera ga od Udbine Mujo,
0166 za njim trče tridest Udbinjanah,
0167 no ih divno Ivo dočekao
0168 sa družinom s obje strane puta
0169 a među seTurek napuštili,
0170 živi oganj na njih oborili,
0171 trideset je puknulo pušakah
0172 a trideset panulo Turakah,
0173 ne preteče otle đavoljega.
0174 To začuo Mujo u planinu,
0175 al’ se Mujo jadu avizaje,
0176 e mu društvo poginulo bješe
0177 pak on zove Komnen barjaktara:
0178 "O, Komnene, moj po bogu brate!
0179 Pušti mene Gojena Halila
0180 da ja š njime idem u Udbine,
0181 da kažemo ka smo poginuli,
0182 oli dođi te me posijeci,
0183 nek i mene nije od družine!"
0184 Junak bješe, na boga gledaše,
0185 junak bješe Komnen barjaktare,
0186 pa on veli od Udbine Muju:
0187 "Hodi, Mujo, na božiju vjeru,
0188 vrnuću ti Gojena Halila."
0189 Kad se bili junaci sastali
0190 među sobom vjeru ufatili,
0191 bolju vjeru bogom pobratimstvo,
0192 pa mu vrće Komnen barjaktare,
0193 vrnu Muju Gojena Halila.
0194 Ode Mujo Udbini krvavoj
0195 i plačući a ne kukajući,
0196 ode Komnen u svoju krajinu
0197 i ramljući, ali se smijući
0198 kakva harča donese družini.