Ковјенић и вила

* * *

Ковјенић и вила

Мајка Мару удавала
У намастир за Ивана,
За Ивана за зидара,
Који зиђе б'јеле дворе.
Навади се б'јела вила, 5
Па развали б'јеле дворе;
Хватао је Ковјенићу,
Ал' говори б'јела вила:
„Не хватај ме, Ковјенићу!
Казаћу ти троје биље, 10
Троје биље и манђије:
Једно биље казаћу ти,
Бићеш мио дјевојкама;
Друго биље казаћу ти,
Носиће ти вихор коња; 15
Треће биље казаћу ти,
Бићеш сретан и паметан.“
Ал' говори Ковјенићу:
„Док је мени лица мога,
Бићу мио дјевојкама; 20
Док је мени зоби моје,
Носиће ми ви'ор коња;
Док је мени памет моја^[1],
Бићу сретан и паметан.“

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg

---

Напомена

• Матица, III, 20. VII 1868, 20, 465.
• Српске народие песме, бр. 19, скупљене у Славонији из збирке Ђ[орђа] Рајковића.
• Варијанте: Пјеванија, бр. 3; СНП I, бр. 206 и бр. 225; СППр I, бр. 134; Петрановић I, бр. 14 и бр. 17 (само увод); Рајковић, бр. 170.

Референце

1. Или у Матици: Док је мени умља мога

Извор

• Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 126-127.

• Зоја Карановић, Народне песме у Матици, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институт за књижевност и уметност, 1999., стр. 93-94.