Кнез од Семберије/8
VIII
ПРЕЂАШЊИ, СТАНКА и ПАНДУР
Пандур уводи петоро, шесторо ужетом привезаних једно за друго (две мале девојчице, један дечко, један момчић и Станка).
КУЛИН: Гле, погледај, Иво, ено, она Станка сама иште три тисуће рушпија, остали су приде уз њу.
КНЕЗ ИВО (Погледа и потресе се): Браћо моја, јаде мој! Беже, видиш ли ове конаке и све добро уз њих. Стотине су година како су Кнежевићи ту савили гнијездо; ту су се моји дједи и прадједи рађали, и умирали; свака је чивија у тијем конацима светиња за мене. Ево ти, беже, и тијех конака, твоји су. Ако си хтио да ме оголиш, оголио си ме. Је л: ти доста, беже?
КУЛИН: Е, видиш, тако се збори, кад се хоће да збори. (Свом пандуру КОЈИ је довео робље): Дријеши то робље, па издвој Станку. Другом не бих, ал! теби, ево, чиним. Триста и два роба откупио си, а триста и трећи, ова Станка, остаје моја. Кабулиш ли?
СТАНКА
(Одријешена прилази Иву).
Богом брате, дао си све што си имао; пусти и мене да ти помогнем. Ево, ја дајем себе, нек са- мо остало робље буде слободно.
КНЕЗ ИВО (Станки): Сирото дијете! Не, не, сестро, има Иво још.
(Вади сребрне пиштоље и нож из појаса, отпасује и сабљу, коју најприје пољуби, па све спушта на ћурак). Беже, ти знаш шта вриједи оружје кнеза Иве Кнежевића; ево пењем цијену.
КУЛИН (Задовољно се смјешка но не даје одговора, већ, окрећући главу у страну, броји бројанице).
КНЕЗ ИВО: Ти ћутиш, беже, још ти је мало? Па има Иво још! (Скида јечерму, јелек и силај, па остаје само у кошуљи и баци на ћурак). Беже, чисто је злато каково су Кнежевићи увијек носили. Шта иштеш још?
КУЛИН: И Станка је чисто злато, Иво!
КНЕЗ ИВО (Сети се): Ха! (Одјури у кућу).
|