Кита цвијећа од драге
(Из Рисна.)
Mлада Ана рано подранила,
Око града цвијеће побрала,
А највише цв'јећа љубидрага,
Она ми га у киту савија,
Па је шиље Петру вјеренику, 5
Уз киту му поручује млада:
„О мој Петро, о мој вјерениче!
„Ја ти шаљем киту љубидрага,
„Не носи је, Петро, по сунашцу,
„Да ти не би кита увенула." 10
Кад је Петру кита допанула,
Ма је Петро меће за клобука,
Носи Петро киту по сунашцу,
Ал' што носи киту по сунашцу,
То му љепша кита долазаше. 15
Иде Петро двору бијеломе,
Мајка ми га с пенџера гледаше,
Гледаше га, те му говораше:
„О ти Петро, синко, добро хмоје!
„Откле тебе кита љубидрага?" 20
Мали Петро мајци говораше:
„Ово ми је вјереница дала;
„Ако ти је твоме срцу драга,
„Не ћу ти је зимоват' код мајке,
„Водићу је двору бијеломе." — 25
„Нека, Петро, сретна тебе била! —
„И ти, мајко, дуго жива била!"
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg