Фалио се Карловић Иване:
„Колико је одавлен до мора,
Седамдесет и седам градова,
У сваком сам био и љубио
До л’ Бјелаја, града бијелога; 5
У њему је мудра Мандалина,
Мудра цура преварит се неда“.
Па он пита остарјелу мајку:
„Како ћу је преварити мајко?“ —
„Лако ћеш је преварити синко, 10
Ти обуци рухо дјевојачко,
Пушти косу, као и дјевојка,
Уви лице, кано и Латинка,
Па ти ајде до мандина двора,
Па завикни танко гласовито: 15
„Мандалино! моја другарице,
Ајд’мо брати румене ружице“.
Кад то зачу Карловић Иване
Он поскочи на ноге лагане,
Па облачи рухо дјевојачко 20
Пушти косу као и дјевојка
Уви лице кано и Латинка
Иво љепши него ли дјевојка.
Он одлази до мандина двора
Па повика танко гласовито: 25
„Мандалино, моја другарице,
Ајд’мо брати румене ружице!“
Одговара мудра Мандалина:
„Ид’ отале незнана дјевојко,
Ја не смијем из куће изаћи, 30
А још мање у башту отићи
Ја се бојим Карловић Ивана!“
Одговара лијепа дјевојка
„Небој га се мудра Мандалина,
Ево има баш неђеља дана 35
Да је Иво јадан погинуо!“
Кад то зачу мудра Мандалина,
Од весеља она запјевала:
„Нека, нека! милом богу вала
Кад је пала Иванова глава, 40
Ајд’мо брже моја другарице
Ајдмо сада у зелену башту,
Да беремо шаренога цв’јећа. —
Кад с’ убрали прву киту цв’јећа
Узе киту Карловић Иване, 45
Па је баци у ладну водицу:
„Носи, носи, лађана водице,
Све за душу Карловић Ивана!“
Кад с’ убрали другу киту цв’јећа,
Баци киту у зелену траву: 50
„Вени, вени румене ружице
Љуби, љуби, Карловнћ Иване!“
Увати је по танану пасу
Па је баци у зелену траву.
