Капетан Јакша
0001 Књигу пише јакша капетане
0002 од онога Билиграда стојна,
0003 а шаље је на Травник везиру:
0004 "Ах чу ли ме, Ћуприлић-везире!
0005 Е сам чуо ђе казују људи
0006 е ти имаш сестрицу Хајкуну,
0007 дај ти мене Хајкуну ђевојку,
0008 ја се хоћу оженитињоме;
0009 ако л’ ми је дат лијепо нећеш,
0010 даћеш ми је силом на срамоту,
0011 ја ћу тешке рати земетнути,
0012 заратићу цара и ћесара
0013 и остало седам краљевинах,
0014 ја ћу силну војску покупити
0015 и на Босну тебе ударити,
0016 сломићу ти по босни градове,
0017 док доћерам тебе до Травника,
0018 ради ћу те уфатити жива,
0019 на срамоту Хајкуну узети."
0020 Кад везиру глас и књига дође,
0021 ону лгеда, друге ситне пише,
0022 растура их по Босни поносној
0023 на велике аге и бегове:
0024 "Да сте брже к мени на дивана!"
0025 Сву господу везир окупио,
0026 на дивану књигу проучио,
0027 пак Турицма везир проговара:
0028 "Видите ли, моја браћо Турци,
0029 љто нам силан каурине пиеш,
0030 ја ли ћемо рати заметнути,
0031 ја ли Хајку дати у кауре?!
0032 Ту вијећу Турци вијећали,
0033 од неђеље опет ео неђеље,
0034 и вијећу Турци свијећали
0035 да не даду Хајку у кауре,
0036 они ситну књигу направише:
0037 "Каурине, Јакша капетане!
0038 Не дамо ти Хајкуну ђевојку,
0039 чини, мое, што је тебе драго."
0040 Кад то зачу Хајкуна ђевојка,
0041 на се тури одијело дивно,
0042 пак ишета пре дгосподу турке,
0043 па Турцима селам турски дава,
0044 Турци су јој селам приватили,
0045 Хајкуна им ријеч проговара:
0046 "Фала вама, моја браћо Турци!
0047 Ђе ви брата не издасте мога,
0048 ал’ нефала на вашој вијећи.
0049 Да што ћете рата заметати,
0050 браћо, око једне женске главе?
0051 Но пишите лист књиге бијеле,
0052 нека Јакша сакупи сватове,
0053 ја ћу Јакшу узет капетана,
0054 кунем ви се, моја браћо Турци,
0055 како дођем Биограду стојну,
0056 ја ћу Јакшу убит капетана,
0057 баш да ће ме у Дуван турити,
0058 ја л’ размакнут коњ’ма на репове!"
0059 А кад Турци ријеч разумјеше,
0060 сви Хајкуни дивно зафалише,
0061 одоше је турци даровати:
0062 неко хата, неко и три коња,
0063 неко вола, неко и четири,
0064 бег Љубовић педесет воловах,
0065 бег Видајић педесет воловах,
0066 па бег Шанић тридесет воловах,
0067 и Бегзадић петнаест воловах:
0068 "То ти дара, мила сестро наша!
0069 Штоћеш своје свате даровати."
0070 Па отоле књигу оправише,
0071 опраивше Јакши капетану:
0072 "Свате купи, хајде за ђевојку!"
0073 А кад Јакши глас и книјига дође
0074 опнда Јакша књигу ситну пише,
0075 оправи је Бечу бијеломе,
0076 побратиму марку капетану:
0077 "Побратиме, Марко капетане,
0078 сватах скупи двадесет хилајдах,
0079 доведи ми Београду стојну
0080 да идемо Босни по ђевојку,
0081 и понеси ашлук сватовима
0082 док одемо и опет дођемо."
0083 Па другу је књигу орпавио,
0084 оправио шехер Дмитровици
0085 своме зету Петру Шеремету
0086 "Чујеш зете Шереметовићу!
0087 Сватах купи двадесет хиљадах,
0088 доведи их Београду стојну,
0089 да идемо Босни по ђевојку,
0090 и понеси ашлук сватовима,
0091 док одемо и опет дођемо."
0092 Још је књигах тридесет оправио
0093 на тридесет совје побратимах,
0094 побратимах тридест капетанах:
0095 "Сваки купи по хиљаду сватах,
0096 довед’те ми Београду стојну,
0097 а понесте хашлук сатовима
0098 да идемо Босни по ђевојку,
0099 док одемо и опет дођемо."
0100 Потом мало време постојало,
0101 док ево ти Марка капетана,
0102 води Мако двадест хиљад’ сватах,
0103 теке Марко бјеше починуо,
0104 ал’ ево ти Шереметовића
0105 и он води двадест хиљад’ сватах.
0106 Теке Петар бјеше починуо,
0107 ал’ ево ти тридест капетанах,
0108 сваки води по хиљаду сватах,
0109 још их Јакша бјеше покупио,
0110 сватови се на број ударише,
0111 наброји се сватах сто хиљадах.
0112 Сви сватови за софру сједнули,
0113 а не сједа Јакша капетане,
0114 вет изиде на Небојшу кулу
0115 те уз пенџер плећи прислонио,
0116 а довати дивит и артију,
0117 на кољену ситну књигу пише,
0118 на менуила књигу оправио,
0119 оправио ка Једру српскоме
0120 побратиму кнезу Милутину:
0121 "Побратиме, кнеже Милутине!
0122 готови ми конак сватовима,
0123 опремај се мене у сватове
0124 и покупи хиљаду сватовах."
0125 Отоле се свати подигоше,
0126 а кад бише на Једру српскоме,
0127 у врлога кнеза Милутина,
0128 лијепо их кнеже дочекао,
0129 дочекао и конак им дао
0130 па ујутру у сватове пође
0131 и поведе хиљаду сватовах.
0132 Отоле се свати подигнуше
0133 па све конак до конак граде,
0134 свкисвоју хашлучи дружину,
0135 кад су пољу Сарајевском били,
0136 ту ред Јакшу капетана дође
0137 да он конак сватовима дава,
0138 ишћерао хиљаду воловах,
0139 пет хиљадах бачкијех овновах.
0140 Не може их полу да подмири
0141 те се Јакша узмучио љуто,
0142 ал’ се опет добро домислио,
0143 на кољено ситну књигу пише,
0144 оправи је шехер Сарајеву
0145 пашеногу Марич-Аљбегу:
0146 "Пашеноже, ако будеш суђен!
0147 Ево конак сватовима даам,
0148 не могу их полу да намирим,
0149 иђћерај ми хиљаду воловах
0150 и хиљаду малијех овновах."
0151 Кад Турчину ситна књига дође,
0152 оћера му хиљаду воловах.
0153 Ту сватови ноћцу преноћише
0154 а ујуру рано подранише.
0155 Кад су били на Травник везиру,
0156 ту сватови ноћцу преноћише.
0157 Кад ујутру био данак дође,
0158 јарко им је огријало сунце,
0159 чауш’ вичу, добулхане ричу:
0160 "Хазурола, Јакшини сватови!
0161 Вријеме је данас устајати.."
0162 Да се коме стати нагледати
0163 кад трнуло сватах сто хиљадах:
0164 стоји вриска хатах и парипах,
0165 стоји клепет свијетла оружја,
0166 не могу се од стра’ погледати.
0167 Отидоше сватедаровта:
0168 неком’ коња, некоме сокола,
0169 неком’ јаглук, а неком јбуку,
0170 Јакши даше коња и ђевојку
0171 и поред њеседам сеисанах.
0172 Отоле се свати подигоше
0173 и на добре коње усједоше,
0174 и ђевојка на коња усједе
0175 пак извади дивит и артију,
0176 на кољену ситну књигу пише,
0177 на мензила књигу оправила,
0178 оправи је шехер – Сарајеву,
0179 на трговце и на базрђане,
0180 на крчмаре и на екмеџије:
0181 "Изнес’те ми конак сватовима
0182 у широко поље Сарајевско,
0183 ако конак изнијет нећете,
0184 ја ћу пуштит сватах сто хиљадах,
0185 Сарајево хоћу разурити!"
0186 Отоле су свати окренули
0187 а кад пољу Сарајевском били,
0188 базрђани конак изнијели.
0189 Ту сватови ноћцу преноћили,
0190 кад ујутру данак освануо,
0191 отоле се свати подигоше,
0192 а ђевојка на коња усједе
0193 па госпоску ћесу извдила
0194 те им таин дивно домирује.
0195 Отоле су свати окрнеули
0196 па св еконак до конака граде,
0197 сваки своју хашлучи дружину,
0198 док дођоше Биограду стојну,
0199 код Небојше код Јакшића куле,
0200 свадбоваше за неђељу данах,
0201 свдбоваше пак се разметнуше,
0202 смо оста тридест капетанах
0203 Јакшинијех тридест побратимах,
0204 проговара Јакша капетане:
0205 "Побратиме, капетане Марко!
0206 Ајде, побро, на Небојшу кулу
0207 до ђевојке у шилки одјау,
0208 проговори, Марко побратиме,
0209 оће ли се данас превјерити,
0210 е ћемо се данас привјеначват."
0211 Оде Марко на Небојшу лулу,
0212 а кад био у шикли одају,
0213 туђевојкса сједи на душеку,
0214 на душеку ноге прекрстила,
0215 па ђевојка тутун запалила.
0216 А да видиш лијепе ђевојке,
0217 не ћеде се пред њим подигнути,
0218 до ној Марко с ногу проговара:
0219 "Чујеч ли ме, лијепа ђевојко!
0220 Капетан ме к тебе оправио,
0221 хоћеп ли се данас превјерити?"
0222 Ђевојка га погледала ружно,
0223 ружнију му ријеч проговара:
0224 "Сиктер мене из одаје, ђидо!
0225 А нек Јакша у одају дође."
0226 Оде Марко низ бијелу кулу,
0227 све кажује Јакши капетану.
0228 Скочи Јакша на ноге лагахне
0229 пак отиде на Небојшу кулу,
0230 кад је био у шикли одају,
0231 ал’ ђевојка сјеид на душеку,
0232 на душеку ноге прекрстила,
0233 па ђевојка тутун запалила,
0234 а кад виђе господара свога,
0235 пред њиме је на ноге скочила.
0236 Сједе Јакша на мехка душека
0237 па ђевојци ријеч проговара:
0238 "Чујеш мене, Туркиња ђевојко!
0239 Оћеш ли се данас превјерити
0240 и часнијем крстом прекрстити,
0241 за мене се данас привјенчати?"
0242 Ђевојка му ријеч проговара:
0243 "Нећу ти се данас превјерити
0244 док по турски хадет не учиниш,
0245 да распушим пуца под гроцем,
0246 а расковчам ковче на рукаве,
0247 а извадим двије пушке мале
0248 и распашем мукадем појаса,
0249 тада ћу се тебе превјерити."
0250 Опет Јакша рије проговара:
0251 "А ти дела, лијепа ђевојко!"
0252 Савија се Туркиња ђевојк,а
0253 распучи му пуца под гроцем
0254 а раскопча ковче на рукаве,
0255 извди му двије пушке мале,
0256 за собом иг обје запињала,
0257 пак у Јакшу обје оборила,
0258 обје су га пушке погодиле.
0259 Јакша јекну сва му кула звекну,
0260 а зачу га тридест капетанах,
0261 потекоше на Небојшу кулу,
0262 ал’ одја крвцом подаплила,
0263 а у крви Јакша капетане,
0264 привати га Марко побратиме:
0265 "Побратиме, проговори мене,
0266 да што ћемо радит од ђевојке?
0267 Ал’ ћемо је у Дунав турити,
0268 ал’ размакнут коњ’ма на репове?"
0269 Јадан Јакша силом проговара:
0270 "Немојте ми мучити ђевојку,
0271 но ђевојку заклопите тврдо,
0272 добавите Лазара возара
0273 нек се вози право низу Дунаво,
0274 нека иде Бечу бијеломе,
0275 да доведе од Беча хећима,
0276 хећимбађу Марка побратима."
0277 Ту ђевојку тврдо заклопише,
0278 добавише Лазара возара,
0279 одвезе се низ воду дуноаво
0280 те доведе од Беча хећиме,
0281 видају га данах три године.
0282 Кад се Јакша пасом опасао,
0283 од одаје врата отворио
0284 па ђевојци ријеч проговара:
0285 "О ђевојко, бог те не убио!
0286 Што си шћела то си учинила,
0287 оћеш ли се данас превјерити?"
0288 Ђевојка му ријеч проговара:
0289 "богме ти се превјерити нећу
0290 док ми не даш од ризнице кључе
0291 да ја виђу имаш л’ доста блага."
0292 Даде Јакша од ризнице кључе,
0293 од ризнице врата отворила,
0294 а ка виђена купове благо,
0295 таде Јакши ријеч проговара:
0296 "Имаш доста у ризници блага,
0297 ама ти се превјерити нећу
0298 док оправиш Лазара возара
0299 да се вози Дрином водом халдном,
0300 да покупи по Дрини мајсторе,
0301 нек покупи три стотин’ мајсторах,
0302 а пред њима Марка Неимара,
0303 е ћу једну оградити цркву,
0304 кад лијепо цркву савршимо,
0305 у њој ћу се тебе превјерити
0306 и часнијем крстом прекрстити
0307 и у цркви за те привјенчати."
0308 То кад зачу Јакша капетане,
0309 он Лазара оправи возара
0310 те покупи по Дрини мајсторе,
0311 три стотине доведе мајсторах,
0312 а пре дњима Марка неимара
0313 и ту црви темељ поставише,
0314 градише је три године данах,
0315 кад лијепо цркву савршили,
0316 проговаралијепа ђевојка:
0317 "Ја се ни сад превјерити нећу,
0318 док доведеш триста свештениках,
0319 а пред њима три владике малде,
0320 да лијепу освештају цркву,
0321 таде ћу се тебе превјерити."
0322 Јакша скупи триста свјештениках
0323 и пред њима младе три владике
0324 те лијепо цркву освјештали
0325 и ђевојку у њој покрстили,
0326 лијепо јој име нађенули,
0327 црквиружа, ђевојци Ружица,
0328 ја Закшу је тада привјенчаше,
0329 изидоше из бијеле цркве,
0330 тада рече Јакшина Ружица:
0331 "Стан’те мало, мене послушајте,
0332 е ћу рећи двије три ријечи,
0333 а вес народ амин учините:
0334 а да бог да и богородица,
0335 ову моју пребијелу цркву
0336 да је турска не отвори рука,
0337 не отвори до страшнога суда!"
0338 Мало потом вриме постануло,
0339 Јакша ш њоме пород породио
0340 бијеснога Дмитра и Шћепана.
0341 Тако било кад се учинило.
