Kapetan Jakša
0001 Knjigu piše jakša kapetane
0002 od onoga Biligrada stojna,
0003 a šalje je na Travnik veziru:
0004 "Ah ču li me, Ćuprilić-vezire!
0005 E sam čuo đe kazuju ljudi
0006 e ti imaš sestricu Hajkunu,
0007 daj ti mene Hajkunu đevojku,
0008 ja se hoću oženitinjome;
0009 ako l’ mi je dat lijepo nećeš,
0010 daćeš mi je silom na sramotu,
0011 ja ću teške rati zemetnuti,
0012 zaratiću cara i ćesara
0013 i ostalo sedam kraljevinah,
0014 ja ću silnu vojsku pokupiti
0015 i na Bosnu tebe udariti,
0016 slomiću ti po bosni gradove,
0017 dok doćeram tebe do Travnika,
0018 radi ću te ufatiti živa,
0019 na sramotu Hajkunu uzeti."
0020 Kad veziru glas i knjiga dođe,
0021 onu lgeda, druge sitne piše,
0022 rastura ih po Bosni ponosnoj
0023 na velike age i begove:
0024 "Da ste brže k meni na divana!"
0025 Svu gospodu vezir okupio,
0026 na divanu knjigu proučio,
0027 pak Turicma vezir progovara:
0028 "Vidite li, moja braćo Turci,
0029 ljto nam silan kaurine pieš,
0030 ja li ćemo rati zametnuti,
0031 ja li Hajku dati u kaure?!
0032 Tu vijeću Turci vijećali,
0033 od neđelje opet eo neđelje,
0034 i vijeću Turci svijećali
0035 da ne dadu Hajku u kaure,
0036 oni sitnu knjigu napraviše:
0037 "Kaurine, Jakša kapetane!
0038 Ne damo ti Hajkunu đevojku,
0039 čini, moe, što je tebe drago."
0040 Kad to začu Hajkuna đevojka,
0041 na se turi odijelo divno,
0042 pak išeta pre dgospodu turke,
0043 pa Turcima selam turski dava,
0044 Turci su joj selam privatili,
0045 Hajkuna im riječ progovara:
0046 "Fala vama, moja braćo Turci!
0047 Đe vi brata ne izdaste moga,
0048 al’ nefala na vašoj vijeći.
0049 Da što ćete rata zametati,
0050 braćo, oko jedne ženske glave?
0051 No pišite list knjige bijele,
0052 neka Jakša sakupi svatove,
0053 ja ću Jakšu uzet kapetana,
0054 kunem vi se, moja braćo Turci,
0055 kako dođem Biogradu stojnu,
0056 ja ću Jakšu ubit kapetana,
0057 baš da će me u Duvan turiti,
0058 ja l’ razmaknut konj’ma na repove!"
0059 A kad Turci riječ razumješe,
0060 svi Hajkuni divno zafališe,
0061 odoše je turci darovati:
0062 neko hata, neko i tri konja,
0063 neko vola, neko i četiri,
0064 beg Ljubović pedeset volovah,
0065 beg Vidajić pedeset volovah,
0066 pa beg Šanić trideset volovah,
0067 i Begzadić petnaest volovah:
0068 "To ti dara, mila sestro naša!
0069 Štoćeš svoje svate darovati."
0070 Pa otole knjigu opraviše,
0071 opraivše Jakši kapetanu:
0072 "Svate kupi, hajde za đevojku!"
0073 A kad Jakši glas i knijiga dođe
0074 opnda Jakša knjigu sitnu piše,
0075 opravi je Beču bijelome,
0076 pobratimu marku kapetanu:
0077 "Pobratime, Marko kapetane,
0078 svatah skupi dvadeset hilajdah,
0079 dovedi mi Beogradu stojnu
0080 da idemo Bosni po đevojku,
0081 i ponesi ašluk svatovima
0082 dok odemo i opet dođemo."
0083 Pa drugu je knjigu orpavio,
0084 opravio šeher Dmitrovici
0085 svome zetu Petru Šeremetu
0086 "Čuješ zete Šeremetoviću!
0087 Svatah kupi dvadeset hiljadah,
0088 dovedi ih Beogradu stojnu,
0089 da idemo Bosni po đevojku,
0090 i ponesi ašluk svatovima,
0091 dok odemo i opet dođemo."
0092 Još je knjigah trideset opravio
0093 na trideset sovje pobratimah,
0094 pobratimah tridest kapetanah:
0095 "Svaki kupi po hiljadu svatah,
0096 doved’te mi Beogradu stojnu,
0097 a poneste hašluk satovima
0098 da idemo Bosni po đevojku,
0099 dok odemo i opet dođemo."
0100 Potom malo vreme postojalo,
0101 dok evo ti Marka kapetana,
0102 vodi Mako dvadest hiljad’ svatah,
0103 teke Marko bješe počinuo,
0104 al’ evo ti Šeremetovića
0105 i on vodi dvadest hiljad’ svatah.
0106 Teke Petar bješe počinuo,
0107 al’ evo ti tridest kapetanah,
0108 svaki vodi po hiljadu svatah,
0109 još ih Jakša bješe pokupio,
0110 svatovi se na broj udariše,
0111 nabroji se svatah sto hiljadah.
0112 Svi svatovi za sofru sjednuli,
0113 a ne sjeda Jakša kapetane,
0114 vet izide na Nebojšu kulu
0115 te uz pendžer pleći prislonio,
0116 a dovati divit i artiju,
0117 na koljenu sitnu knjigu piše,
0118 na menuila knjigu opravio,
0119 opravio ka Jedru srpskome
0120 pobratimu knezu Milutinu:
0121 "Pobratime, kneže Milutine!
0122 gotovi mi konak svatovima,
0123 opremaj se mene u svatove
0124 i pokupi hiljadu svatovah."
0125 Otole se svati podigoše,
0126 a kad biše na Jedru srpskome,
0127 u vrloga kneza Milutina,
0128 lijepo ih kneže dočekao,
0129 dočekao i konak im dao
0130 pa ujutru u svatove pođe
0131 i povede hiljadu svatovah.
0132 Otole se svati podignuše
0133 pa sve konak do konak grade,
0134 svkisvoju hašluči družinu,
0135 kad su polju Sarajevskom bili,
0136 tu red Jakšu kapetana dođe
0137 da on konak svatovima dava,
0138 išćerao hiljadu volovah,
0139 pet hiljadah bačkijeh ovnovah.
0140 Ne može ih polu da podmiri
0141 te se Jakša uzmučio ljuto,
0142 al’ se opet dobro domislio,
0143 na koljeno sitnu knjigu piše,
0144 opravi je šeher Sarajevu
0145 pašenogu Marič-Aljbegu:
0146 "Pašenože, ako budeš suđen!
0147 Evo konak svatovima daam,
0148 ne mogu ih polu da namirim,
0149 iđćeraj mi hiljadu volovah
0150 i hiljadu malijeh ovnovah."
0151 Kad Turčinu sitna knjiga dođe,
0152 oćera mu hiljadu volovah.
0153 Tu svatovi noćcu prenoćiše
0154 a ujuru rano podraniše.
0155 Kad su bili na Travnik veziru,
0156 tu svatovi noćcu prenoćiše.
0157 Kad ujutru bio danak dođe,
0158 jarko im je ogrijalo sunce,
0159 čauš’ viču, dobulhane riču:
0160 "Hazurola, Jakšini svatovi!
0161 Vrijeme je danas ustajati.."
0162 Da se kome stati nagledati
0163 kad trnulo svatah sto hiljadah:
0164 stoji vriska hatah i paripah,
0165 stoji klepet svijetla oružja,
0166 ne mogu se od stra’ pogledati.
0167 Otidoše svatedarovta:
0168 nekom’ konja, nekome sokola,
0169 nekom’ jagluk, a nekom jbuku,
0170 Jakši daše konja i đevojku
0171 i pored njesedam seisanah.
0172 Otole se svati podigoše
0173 i na dobre konje usjedoše,
0174 i đevojka na konja usjede
0175 pak izvadi divit i artiju,
0176 na koljenu sitnu knjigu piše,
0177 na menzila knjigu opravila,
0178 opravi je šeher – Sarajevu,
0179 na trgovce i na bazrđane,
0180 na krčmare i na ekmedžije:
0181 "Iznes’te mi konak svatovima
0182 u široko polje Sarajevsko,
0183 ako konak iznijet nećete,
0184 ja ću puštit svatah sto hiljadah,
0185 Sarajevo hoću razuriti!"
0186 Otole su svati okrenuli
0187 a kad polju Sarajevskom bili,
0188 bazrđani konak iznijeli.
0189 Tu svatovi noćcu prenoćili,
0190 kad ujutru danak osvanuo,
0191 otole se svati podigoše,
0192 a đevojka na konja usjede
0193 pa gosposku ćesu izvdila
0194 te im tain divno domiruje.
0195 Otole su svati okrneuli
0196 pa sv ekonak do konaka grade,
0197 svaki svoju hašluči družinu,
0198 dok dođoše Biogradu stojnu,
0199 kod Nebojše kod Jakšića kule,
0200 svadbovaše za neđelju danah,
0201 svdbovaše pak se razmetnuše,
0202 smo osta tridest kapetanah
0203 Jakšinijeh tridest pobratimah,
0204 progovara Jakša kapetane:
0205 "Pobratime, kapetane Marko!
0206 Ajde, pobro, na Nebojšu kulu
0207 do đevojke u šilki odjau,
0208 progovori, Marko pobratime,
0209 oće li se danas prevjeriti,
0210 e ćemo se danas privjenačvat."
0211 Ode Marko na Nebojšu lulu,
0212 a kad bio u šikli odaju,
0213 tuđevojksa sjedi na dušeku,
0214 na dušeku noge prekrstila,
0215 pa đevojka tutun zapalila.
0216 A da vidiš lijepe đevojke,
0217 ne ćede se pred njim podignuti,
0218 do noj Marko s nogu progovara:
0219 "Čuječ li me, lijepa đevojko!
0220 Kapetan me k tebe opravio,
0221 hoćep li se danas prevjeriti?"
0222 Đevojka ga pogledala ružno,
0223 ružniju mu riječ progovara:
0224 "Sikter mene iz odaje, đido!
0225 A nek Jakša u odaju dođe."
0226 Ode Marko niz bijelu kulu,
0227 sve kažuje Jakši kapetanu.
0228 Skoči Jakša na noge lagahne
0229 pak otide na Nebojšu kulu,
0230 kad je bio u šikli odaju,
0231 al’ đevojka sjeid na dušeku,
0232 na dušeku noge prekrstila,
0233 pa đevojka tutun zapalila,
0234 a kad viđe gospodara svoga,
0235 pred njime je na noge skočila.
0236 Sjede Jakša na mehka dušeka
0237 pa đevojci riječ progovara:
0238 "Čuješ mene, Turkinja đevojko!
0239 Oćeš li se danas prevjeriti
0240 i časnijem krstom prekrstiti,
0241 za mene se danas privjenčati?"
0242 Đevojka mu riječ progovara:
0243 "Neću ti se danas prevjeriti
0244 dok po turski hadet ne učiniš,
0245 da raspušim puca pod grocem,
0246 a raskovčam kovče na rukave,
0247 a izvadim dvije puške male
0248 i raspašem mukadem pojasa,
0249 tada ću se tebe prevjeriti."
0250 Opet Jakša rije progovara:
0251 "A ti dela, lijepa đevojko!"
0252 Savija se Turkinja đevojk,a
0253 raspuči mu puca pod grocem
0254 a raskopča kovče na rukave,
0255 izvdi mu dvije puške male,
0256 za sobom ig obje zapinjala,
0257 pak u Jakšu obje oborila,
0258 obje su ga puške pogodile.
0259 Jakša jeknu sva mu kula zveknu,
0260 a začu ga tridest kapetanah,
0261 potekoše na Nebojšu kulu,
0262 al’ odja krvcom podaplila,
0263 a u krvi Jakša kapetane,
0264 privati ga Marko pobratime:
0265 "Pobratime, progovori mene,
0266 da što ćemo radit od đevojke?
0267 Al’ ćemo je u Dunav turiti,
0268 al’ razmaknut konj’ma na repove?"
0269 Jadan Jakša silom progovara:
0270 "Nemojte mi mučiti đevojku,
0271 no đevojku zaklopite tvrdo,
0272 dobavite Lazara vozara
0273 nek se vozi pravo nizu Dunavo,
0274 neka ide Beču bijelome,
0275 da dovede od Beča hećima,
0276 hećimbađu Marka pobratima."
0277 Tu đevojku tvrdo zaklopiše,
0278 dobaviše Lazara vozara,
0279 odveze se niz vodu dunoavo
0280 te dovede od Beča hećime,
0281 vidaju ga danah tri godine.
0282 Kad se Jakša pasom opasao,
0283 od odaje vrata otvorio
0284 pa đevojci riječ progovara:
0285 "O đevojko, bog te ne ubio!
0286 Što si šćela to si učinila,
0287 oćeš li se danas prevjeriti?"
0288 Đevojka mu riječ progovara:
0289 "bogme ti se prevjeriti neću
0290 dok mi ne daš od riznice ključe
0291 da ja viđu imaš l’ dosta blaga."
0292 Dade Jakša od riznice ključe,
0293 od riznice vrata otvorila,
0294 a ka viđena kupove blago,
0295 tade Jakši riječ progovara:
0296 "Imaš dosta u riznici blaga,
0297 ama ti se prevjeriti neću
0298 dok opraviš Lazara vozara
0299 da se vozi Drinom vodom haldnom,
0300 da pokupi po Drini majstore,
0301 nek pokupi tri stotin’ majstorah,
0302 a pred njima Marka Neimara,
0303 e ću jednu ograditi crkvu,
0304 kad lijepo crkvu savršimo,
0305 u njoj ću se tebe prevjeriti
0306 i časnijem krstom prekrstiti
0307 i u crkvi za te privjenčati."
0308 To kad začu Jakša kapetane,
0309 on Lazara opravi vozara
0310 te pokupi po Drini majstore,
0311 tri stotine dovede majstorah,
0312 a pre dnjima Marka neimara
0313 i tu crvi temelj postaviše,
0314 gradiše je tri godine danah,
0315 kad lijepo crkvu savršili,
0316 progovaralijepa đevojka:
0317 "Ja se ni sad prevjeriti neću,
0318 dok dovedeš trista sveštenikah,
0319 a pred njima tri vladike malde,
0320 da lijepu osveštaju crkvu,
0321 tade ću se tebe prevjeriti."
0322 Jakša skupi trista svještenikah
0323 i pred njima mlade tri vladike
0324 te lijepo crkvu osvještali
0325 i đevojku u njoj pokrstili,
0326 lijepo joj ime nađenuli,
0327 crkviruža, đevojci Ružica,
0328 ja Zakšu je tada privjenčaše,
0329 izidoše iz bijele crkve,
0330 tada reče Jakšina Ružica:
0331 "Stan’te malo, mene poslušajte,
0332 e ću reći dvije tri riječi,
0333 a ves narod amin učinite:
0334 a da bog da i bogorodica,
0335 ovu moju prebijelu crkvu
0336 da je turska ne otvori ruka,
0337 ne otvori do strašnoga suda!"
0338 Malo potom vrime postanulo,
0339 Jakša š njome porod porodio
0340 bijesnoga Dmitra i Šćepana.
0341 Tako bilo kad se učinilo.
