Какав је Раде

1. Вино пију до три побратима
2. на обали Саве и Дунава:
3. једно ми је Краљевићу Марко,
4. а друго је Јанко од Сибиња,
5. а треће је Јелечевић Раде.
6. Кад се рујна вина напојише,
7. а у себе ћеиф опазише,
8. наточио Марко Краљевићу,
9. наточио једну купу вина,
10. па бесједи Марко војводама:
11. „Би л' се нашло доброга јунака
12. да попије ову чашу вина,
13. да попије да ни не зафали?“
14. Но да рече Јанко од Сибиња:
15. „Ја ти знадем доброга јунака,
16. а сокола Мусу од Загорја,
17. би попио, не би зафалио.“
18. А да рече Јелечевић Раде:
19. „Ја ти знадем и бољег јунака
20. од Требиња мјеста честитога,
21. а Турчина Меху Ђурђевића,
22. нејма њему но двадест годинах,
23. дванаест је добио мејданах,
24. и дванаест има челенаках,
25. да наљезе друмом овудије
26. би попио и он купу вина,
27. би попио, не би зафалио.“
28. Баш у ријеч у коју бијаху,
29. док ево ти Мехе Ђурђевића
30. на дорину кâ на горску вилу,
31. на дорину ноге прекрстио,
32. у руке му седефли тамбура,
33. ситно куца, танко попијева,
34. на њ' су токе од четири оке,
35. засјекли му до рамена брци,
36. шјају му се токе проз бркове
37. кâ и мјесец кроз јелово грање,
38. па мимо њих проћера дорина,
39. тад од коња о'сједе виловна,
40. на ункаш му узду устурио,
41. преко седла кузман претурио,
42. он отиде право к војводама,
43. силан бјеше, ништа не збораше,
44. нађе купу вина наточену,
45. попио је па не зафалио,
46. отле оде ка коњу дорину,
47. па дозива Јелечевић-Рада:
48. „Копиљане, Јелечевић-Раде!
49. Јесам чуо ђе кажују љуђи
50. е си јунак добар на свијету,
51. а и мене крајина познаје,
52. ход' на мејдан да га дијелимо.“
53. Баш ни мило Раду не бијаше,
54. ал' му друга бити не могаше,
55. него скочи од земље на ноге,
56. острицу је сабљу повадио
57. и к Турчину јуриш учинио;
58. нагнао се јунак на јунака
59. докле сабље оба саломише
60. и обадва ранах допадоше,
61. но у вите кости с' уфатише,
62. четири се носише сахата.
63. Шједи Марко и војвода Јанко
64. не оте им помоћ' ниједноме
65. док Турчина пјене попануше,
66. јадна Рада биј'ле и крваве,
67. тада викну Јелечевић-Раде:
68. „Побратиме од Сибиња Јанко!
69. Помози ми, богом побратиме.“
70. Скочи Јанко од земље на ноге,
71. увати га Марко Краљевићу,
72. увати га за скут о' доламе:
73. „Срамота је, богом побратиме!
74. Срамота је по два на једнога,
75. не шчекала мајка ниједнога.“
76. А кад виђе Јелечевић-Раде
77. е му нете помот' побратими,
78. таде викну богом посестриму,
79. посестриму нагоркињу вилу:
80. „Помози ми, богом посестримо!
81. Е си мене дала вјеру тврду
82. да ми вазди бидеш на невољи.“
83. Таде вила ш њиме бешједила:
84. „Да л' нијесам тебе шјетовала
85. да не пијеш преко мјере вино?
86. А ђе су ти ножи иж чизамах?“
87. Он упута ноже доватио
88. те Турчина ш њима ударио
89. попречице, насред ожичице,
90. испаде му међу лопатице,
91. разнесе му црне утробице.
92. Паде Турчин у траву зелену
93. а припаде Јелечевић Раде
94. те Турчину главу посјекао
95. и скиде му одијело дивно,
96. па му узе дебела дорина,
97. отле к својим оде побратимам',
98. уморан се напојио вина
99. и прекори своје побратиме:
100. „Ја бих вама, побре, помогао
101. кад би вама за невољу било,
102. ви ниједан мене неоћасте,
103. али ћемо шићар дијелити.“
104. Коња даде Јанку од Сибиња,
105. Марку даде токе позлаћене,
106. а остало себе оставио
107. па на том се побре раздвојише
108. и сва три се братски ижљубише,
109. свак отиде ка својему двору.