Кад се жени који куће нема,
Цуру проси која среће нема;
Па он иде купити сватове.
Свате купи који посла нема,
Свате купи све младе Личане. 5
На њима је дивно одијело,
Све у сочи, а голи трбуси,
Два пешака трећи коња нема.
Какве су им силне бедевије,
Дигле главе до зелене траве, 10
По три сламке у висину скачу,
По четири мјере по ледини,
Два и’ воде, четири гурају,
О кукове вјешају чутуре,
А што су им пушке за појасом, 15
На три мјеста ликом превезане, —
Данас пале, сутра гласе дају,
Преко сјутра зрно избацују.
Ђувегија напред измакао,
И предводи господу сватове. 20
Гледала га баба са чардака,
Са чардака, са кокошињака.
И даде му рђу за бештију;
Одведе је, да је вјенча за се’.
По вјенчању лепо се частише, 25
Јер на столу свега имадоше;
Што год шћеше на столу не бјеше.
Негда било, сад се спомињало.
