Кад погибе од злата јабука
У Мостару пред новом џамијом;
Све се јамчи јунак за јунака,
Гонџе Мехо јамца не имаде.
За њ се јамчи и отац и мајка 5
Паша неће оца, ни матере.
За њ се јамчи из села дјевојка
Паша неће из села дјевојке.
Ухватише гонџу Мехимеда,
Метнуше му ноге у фалаге, 10
Метнуше му и ноге и руке,
Метнуше га покрај друма пута.
Туд налазе баше јењичари,
Свете му се баше јењичари.
Питали га баше јењичари: 15
„Је ли како гонџа Мехимеде,
„Кад се паша по сокаку ваља?!“
„А што Бог да, баше јењичари,
„Прав сам јунак, у правду се уздам!
Телал викну кроз нову чаршију: 20
„То се нађе од злата јабука,
„У онога пашина ћехаје,
„Гдје се њоме игра по сокаку!“
За то чуо гонџа Мехимеде,
Фалаге је ногам саломио, 25
Фалакчију рукам удавио;
Па га ето паши у одају.
Не вели му: „Пашо господаре!“
Већ му вели: „Пашо зулумћаре!
„Што си мене права ухватио, 30
„У фалаке мене ударио?“
Преко паше претурио руку,
Са пенџера ханџар дохватио,
На ханџару срце извади му!
