Kad pogibe od zlata jabuka
U Mostaru pred novom džamijom;
Sve se jamči junak za junaka,
Gondže Meho jamca ne imade.
Za nj se jamči i otac i majka 5
Paša neće oca, ni matere.
Za nj se jamči iz sela djevojka
Paša neće iz sela djevojke.
Uhvatiše gondžu Mehimeda,
Metnuše mu noge u falage, 10
Metnuše mu i noge i ruke,
Metnuše ga pokraj druma puta.
Tud nalaze baše jenjičari,
Svete mu se baše jenjičari.
Pitali ga baše jenjičari: 15
„Je li kako gondža Mehimede,
„Kad se paša po sokaku valja?!“
„A što Bog da, baše jenjičari,
„Prav sam junak, u pravdu se uzdam!
Telal viknu kroz novu čaršiju: 20
„To se nađe od zlata jabuka,
„U onoga pašina ćehaje,
„Gdje se njome igra po sokaku!“
Za to čuo gondža Mehimede,
Falage je nogam salomio, 25
Falakčiju rukam udavio;
Pa ga eto paši u odaju.
Ne veli mu: „Pašo gospodare!“
Već mu veli: „Pašo zulumćare!
„Što si mene prava uhvatio, 30
„U falake mene udario?“
Preko paše preturio ruku,
Sa pendžera handžar dohvatio,
Na handžaru srce izvadi mu!
