Кад дивојка браца не имаше,
Гради њега од свиле зелене,
До дви ноге — дви гране јелове,
До дви руке — до два буздохана,
Црне очи једва догледаше. 5
Видели ју два божја ањела,
Прошли јесу Богу каживати:
„Мили Боже, чуда великога,
Ди дивојка браца не имаше,
Пак га гради од свиле зелене, 10
До дви ноге — дви гране јелове,
До дви руке — до два буздохана!"
А Исукрст њима заповида:
„Бора вами, два моја ањела,
Одшећите к млајахној дивојки, 15
С мојим јој га надахните даром,
Нека живе братац и сестрица
До милошће Бога великога!"
