Kad divojka braca ne imaše,
Gradi njega od svile zelene,
Do dvi noge — dvi grane jelove,
Do dvi ruke — do dva buzdohana,
Crne oči jedva dogledaše. 5
Videli ju dva božja anjela,
Prošli jesu Bogu kaživati:
„Mili Bože, čuda velikoga,
Di divojka braca ne imaše,
Pak ga gradi od svile zelene, 10
Do dvi noge — dvi grane jelove,
Do dvi ruke — do dva buzdohana!"
A Isukrst njima zapovida:
„Bora vami, dva moja anjela,
Odšećite k mlajahnoj divojki, 15
S mojim joj ga nadahnite darom,
Neka žive bratac i sestrica
Do milošće Boga velikoga!"
