Кад благ лахор... - Церкамон
| Кад благ лахор... Писац: Церкамон |
Кад благ лахор горак бива
и лист с гране пада нежан
и стане птица песма жива
и ја уздишем и певам
јер ме Амор веза и сви
над којим ја немам моћ.
Вај! Амор јад и зла сива
остави ми - као гневан;
најтеже је дохватљива
ствар она о којој сневам;
дражи су ми, но други сви
сни које сним и дан и ноћ.
Разведри ме једна чиста
радост - толико волим њу;
уз њу сам, кад она приста,
тако да све је к'о у сну;
кад пођем, реч не лечи жар
јер моје занеме усне.
С њом ниједна није иста
дама, када појави се ту;
и тад од ње све заблиста
кад мрак свије земљу сву.
Дао Бог да је такнем бар
ил' гледам је пре нег усне.
Сав дрхтим и од те мрем
љубави, спио ил' бдео.
Зауставим се блед и нем
дрхтећ кад бих зборит хтео;
служићу је два лета, три
и истину ће тако знат.
Нит мрем нит живим у том свем,
тако сам болом свијен цео;
ту љубав слабо судит смем
ко зна кад њен ћу скинут вео -
она сву милост у се скри
што може дат ми мир ил' рат.
Волим кад ме чини лудим
и да трем и хватам зјала
због ње волим да се трудим
мада зло ме напаст знала
јер после зла слутим срећу
од ње, ако то њој годи.
Жели л', умрећу међутим
драге воље, од тих зала;
ај! још смртну рану ћутим
што је с љубављу ми дала
да никада тежит нећу
из тог затвора слободи!
Спрам ње, брижан сам и смеран:
док је плашим се и служим
због ње бићу лош и веран
крив и с поштовањем дужним
и прост и веома учтив
и пун нереда и склада.
Ал' она, све то докучив
може ме задржат сада.
Церкамон зна: тешко учтив
тај је што с Амора јада.
Извор
[уреди]- Трубадури - извор, превод, предговор и тумачења Коља Мићевић - Београд, Интерпрес, 2009.