Kad blag lahor... - Cerkamon

Kad blag lahor... Pisac: Cerkamon

Kad blag lahor gorak biva
i list s grane pada nežan
i stane ptica pesma živa
i ja uzdišem i pevam
jer me Amor veza i svi
nad kojim ja nemam moć.

Vaj! Amor jad i zla siva
ostavi mi - kao gnevan;
najteže je dohvatljiva
stvar ona o kojoj snevam;
draži su mi, no drugi svi
sni koje snim i dan i noć.

Razvedri me jedna čista
radost - toliko volim nju;
uz nju sam, kad ona prista,
tako da sve je k'o u snu;
kad pođem, reč ne leči žar
jer moje zaneme usne.

S njom nijedna nije ista
dama, kada pojavi se tu;
i tad od nje sve zablista
kad mrak svije zemlju svu.
Dao Bog da je taknem bar
il' gledam je pre neg usne.

Sav drhtim i od te mrem
ljubavi, spio il' bdeo.
Zaustavim se bled i nem
drhteć kad bih zborit hteo;
služiću je dva leta, tri
i istinu će tako znat.

Nit mrem nit živim u tom svem,
tako sam bolom svijen ceo;
tu ljubav slabo sudit smem
ko zna kad njen ću skinut veo -
ona svu milost u se skri
što može dat mi mir il' rat.

Volim kad me čini ludim
i da trem i hvatam zjala
zbog nje volim da se trudim
mada zlo me napast znala
jer posle zla slutim sreću
od nje, ako to njoj godi.

Želi l', umreću međutim
drage volje, od tih zala;
aj! još smrtnu ranu ćutim
što je s ljubavlju mi dala
da nikada težit neću
iz tog zatvora slobodi!

Spram nje, brižan sam i smeran:
dok je plašim se i služim
zbog nje biću loš i veran
kriv i s poštovanjem dužnim
i prost i veoma učtiv
i pun nereda i sklada.

Al' ona, sve to dokučiv
može me zadržat sada.
Cerkamon zna: teško učtiv
taj je što s Amora jada.

Izvor

• Trubaduri - izvor, prevod, predgovor i tumačenja Kolja Mićević - Beograd, Interpres, 2009.