Историја српскога народа (С. Станојевић) 13

←< 12. глава

ИСТОРИЈА СРПСКОГА НАРОДА Писац: Станоје Станојевић

Поговор 1 >→

ДОДАТАК БИБЛИОГРАФИЈИ.

I Историја српскога народа.

1. Ђ. Бранковић, Славено-српске хронике. 1705 (Још нештампано).

2. П. Јулинац, Краткое введеніе въ історію происхожденія славено-сербскаго народа. 1765.

3. Ј. Рајић, Исторія разныхъ славенских народовъ, наипаче Болгаръ, Хорватовъ и Сербовъ. I–III 1794, IV 1795.

4. А. Нешковић, Исторія славенно-болгарског народа. 1801.

5. F. Pejachevich, Historia Serviae. 1799.

6. J. Engel, Geschichte von Serwien und Bosnien. 1801.

7. L. Gebhardi, Geschichte der Königreiche Dalmatien, Croatien, Slavonien, Rascien, Bosnien, Rama und Ragusa. 1805.

8. M. Видаковић, Исторія славено-сербскаго народа. 1833.

9. А. Мајков, Историја српскога народа. (Српски превод 1876²).

10. Д. Медаковић, Повѣстница србског народа од найстаріи времена до године 1850. I 1851, II–IV 1852.

11. А. Гильфердингъ, Письма объ исторіи сербовъ и болгарь. 1867².

12. Н. Крстић, Историја србског народа. I 1863, II 1864.

13. П. Срећковић, Историја српскога народа I 1884, II 1888.

14. Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић, Историја српскога народа. I 1893, II 1894.

15. М. Вукићевић, Историја српскога народа за средвье школе. I–II³ 1899.

16. К. Roth, Geschichto der christlichen Balkanstaaten. 1907.

17. Ст. Станојевић, Историја српскога народа. 1908, 1910.²

II Историја Босне и Херцеговине.

1. М. Schimek, Politische Geschichte des Königreichs Bosnien und Rama vom Jahre 867 bis 1741. 1787.

2. F. Jukić, Zemljopis i poviestnica Bosne. 1851.

3. M. Batinić, Djelovanje Franjevaca u Bosni i Hercegovini. I 1881, II 1883, III 1887.

4. V. Klaić, Poviest Bosne do propasti kraljevstva. 1882.

5. A. Knežević, Kratka povjest kralja bosanskih. I 1884, II 1886, III 1887.

6. S. Bašagić, Kratka uputa u prošlost Bosne i Hercegovine (od g. 1463–1850). 1900.

7. A. Knežević, Carsko-turski namjestnici u Bosni-Erzegovini (Godine 1463–1878). 1887.

8. П. Младеновић, Из прошлости босанске. Историја Босне и Херцеговине до пада краљевства. 1907.

9. Ст. Станојевић, Историја Босне и Херцеговине. 1909.

III Историја Црне Горе.

1. С. Милутгтовић, Исторія Церне Горе, 1835.

2. М. Медаковић, Повесница Црне Горе 1850.

3. А. Andrić, Geschichte des Fürstenthums Montenegro. 1853.

4. Д. Милаковић, Исторія Црне Горе. 1856.

5. G. Chiudina, Storia del Montenegro. 1882.

6. Ђ. Поповић, Историја Црне Горе. 1896.

7. Н. Дучић, Биљешке о Црној Гори. 1893.²

IV Историја Дубровника.

1. S. Razzi, La storia di Ragusa. 1595, 1903.²

2. M. Orbini, Il regno degli Slavi. 1601.

3. P. Luccari, Copioso ristretto degli annali di Ragusa. 1606, 1790.²

4. F. Appendini, Notizie istorico-critiche sulle antiquitá, storia e literatura de Ragusei. 1802.

5. J. Restius et J. Gundula, Chronica ragusina. 1893.

6. J. Engel, Geschichte des Freystaates Ragusa. 1807 (Српски превод 1903).

7. C. Jireček, Die Bedeutung von Ragusa in der Handelsgeschichte des Mittelalters. 1899.

8. P. Matković,Prilozi k trgovačko-političkoj historiji republike dubrovačke. 1869 (Rad 7).

9. P. Matkovic, Trgovinski odnošaji izmedju Dubrovnika i srednje Italije. 1871 «Rad 15).

10. S. Ljubić, Ob odnošajih dubrovačke sa mletačkom republikom tja do g. 1358. 1868 (Rad 5).

11. S. Ljubić, O odnošajih medju Dubrovčani i Mletčani za ugar.-hrv. vladanja u Dubrovniku. 1871 (Rad 17).

12. S. Ljubić, O odnošajih medju republikom mletačkom i dubrovačkom od početka XVI stoljeća do njihove propasti. 1880 (Rad 53 и 54).

13. G. Gelcich, Dello sviluppo civile di Ragusa. 1884.

14. Л. Војновић, Дубровник и османско царство. I 1898.

15. К. Vojnović, О državnom ustrojstvu republike dubrovačke. 1891 (Rad 103 и 105).

16. K. Vojnović, Sudbeno ustrojstvo republike dubrovačke. 1892–3 (Rad 108, 114,115).

17. K. Vojnović, Crkva i država u dubrovačkoj republici. 1895 (Rad 121).

18. K. Vojnović, Državni rizničari republike dubrovačke. 1896 (Rad 127).

19. K. Vojnović, Carinarski sustav dubrovačke republike. 1896 (Rad 129).

20. F. Rački. Prilozi za poviest humanizma i renaissance u Dubrovniku, Dalmaciji i Hrvatskoj. 1885 (Rad 74).

21. V. Bogišić, Glavnije crte obiteljskoga pisanoga prava u starom Dubrovniku. 1868 (Rad 5).

22. П. Косовић, Жупа Конавли у историји града Дубровника. 1908–1909 (Годишњица 27 и 28).

V Историја Срба у Угарској.

1. Г. Витковић, Критички поглед на прошлост Србау Угарској. 1870–1876 (Гласник 28, 30, 37, 38, 39, 43).

2. Г. Витковић, Прошлост, установа и споменица угарских краљевских Шајкаша.1887. (Гласник 67).

3. Е. Пико, Срби у Угарској. 1883 (Српски превод).

4. Ј. Schwicker, Politische Geschichte der Serben in Ungarn, 1880.

5. Ђ. Вукићевић, Народни конгреси овостраних Срба. 1861–1863 (Летопис 104–107).

VI Историја српске књижевности.

1. Р. Šafařik, Geschichte der südslawischen Literatur. I–III 1864–1865.

2. A. Пыпинъ u B. Спасовичъ, Исторія славянскихъ литературь. 1879.²

3. V. Jagić, Historija književnosti naroda hrvatskoga i srbskoga. I 1867.

4. Ст. Новаковић, Историја српске књижевности. 1871.²

5. Đ. Šurmin, Povjest književnosti hrvatske i srpske. 1898.

6. M. Murko, Geschichte der ältern südslavischen Literaturen. 1908.

7. П. Поповић, Преглед српске књижевности. I 1909.

8. А. Гавриловић, Историја српске и хрватске књижевности. I 1910.

VII Историја српске цркве.

1. D. Farlati–J. Coleti, Illyricum sacrum. І–VІП. 1751–1819.

2. С. Никетић, Историски развитак српске цркве.1870–1871 (Гласник 27 и 31).

3. Е. Голубинскій, Краткій очеркъ исторіи православныхъ церквей. 1871.

4. Н. Беговић, Историја српске цркве. 1877².

5. Н. Ружичић, Историја српске цркве. I 1893, II 1895.

6. Н. Дучић, Историја српске православне цркве. 1894.

7. D. Kyriakos, Geschichte der orientalischen Kirche von 1453–1898. 1902.

8. H. Милаш, Православна Далмација. 1901.

9. Н. Милаш, Списи о историји православнецркве у далматинско-истарском владичансту од 15–19 вијека. I 1899.

10. Д. Миковић, Српско православно бококоторско владичанство. 1898.

11. И. Руварац, Нешто о Босни и дабро-босанској епархији и српским манастирима у Босни. 1878 (Годишњица 2).

12. И. Руварац, Рашки епископи и митрополити. 1901 (Глас 62).

13. И. Руварац, Кратки исторички нацрт епископата у Срему уопште и на посе сремско-карловачке архидиецезе. 1884 (Шематизам).

14. И. Руварац, Владике цетињско-зетске и црногорске. (Просвјета 1).

15. И. Руварац, О хумским епископима и херцеговачким митрополитима до 1766.1901.

16. И. Руварац, О постанку дијецезе пакрачке. 1898 (Шематизам).

17. М. Грбић, Карловачко владичанство. I–Ш 1891–1893.

18. П. Атанацковић, Повѣст резиденціе епископата будимског и от части и овога самог, 1846.

19. Ђ. Сшратимировић, Православна црква у Боци Которској, постанак и судбине њене. 1897.

20. Б. Пешрановић, Богомили. 1867.

21. F. Rački, Bogomili i patareni. (Rad 7, 8 и 10).

22. Karapet Ter-Mekerttschian, Die Paulikianer im byzantinischen Kaiserreiche. 1893.

23. T. Поповић, Манастир Савина. 1909.

24. В. Петковић, Жича. (Старинар 1906, 1907, 1909).

25. М. Милићевић, Манастир Каленић. 1897.

26. Ст. Новаковић, Манастир Бањска. (Глас 32).

27. Ђ. Рајковић, О манастиру Марчи. 1880 (Летопис 123).

28. В. Красић, Опис манастира Ораховице. 1885 (Летопис 143).

29. В. Красић, Манастир Лепавина. 1889 (Летопис 158 и 159).

30. Р. Симоновић, Манастир Житомислић у Херцеговини. 1891-1892 (Летопис 168 и 169).

31. И. Јастребов, Подаци за историју српске цркве. 1879.

32. Н. Дучић, О јепископијама зетској и дабарској. 1884 (Гласник 57).

33. П. Крајиновић, Српска црква на Лици 1400–1708. 1892.

34. И. Руварац, Православни српски манастири у Срему. 1892 (Шематизам).

VIII Историја места и области.

1. Т. Tafel, De Thessalonica eiusque agro dissertatio geographica. 1839.

2. (Аноним), Одломци из Историје Београда. 1883–1888 (Годишњица 5–10).

3. Ст. Новаковић, Белешке к историји Шапца и шабачке владичанске столице. 1887 (Годишњица 9).

4. Н. Савић, Историја Шапца. 1904.

5. П. Ивановић, Нешто из прошлости вароши Баје. 1861 (Летопис 103).

6. Ј. Игњатовић, Сентандреја. 1854 и 1884 (Летопис 89 и 137).

7. М. С., Моменти из прошлости и садашњости вароши Сентандреје. 1903.

8. Ć. Truhelka, Geschichte und Denkwürdigheiten von Jajce. 1888.

9. G. Boglić, Studi storici sull' isola di Lesina. 1873.

10. И. Руварац, Стари Сланкамен. 1892.

11. Ј. Хаџи-Васиљевић, Прилеп и његова околина. 1902.

12. С. Милекер, Повесница слободне краљеве вароши Вршца. I–II 1886.

13. Ј. Sopron, Monograpnie von Semlin und Umgebung. 1890.

14. П. Марковић, Земун. 1896.

15. M. Живковић, Сарајево. 1894.

16. S. Kowacz, Die Vergangenheit Peterwardeins. 1890.

17. B. Кънчовъ, Градъ Скопие. 1898.

18. Е. Цветић, Стара Јагодина. 1906.

19. М. Ердујхељи, Историја Новога Сада.1894.

20. Р. Илић, Крушевац. 1907 (Дело 45).

21. Р. Илић, Чачак. (Дело).

22. М. Миладиновић, Историја Срема. 1903.

23. И. Иванов, Сѣверна Македония. 1906.

24. Ј. Schwicker, Geschichte des temeser Banats.1861.

25. L. Boehm, Geschichte des Temesz-Banats. I–II 1861.

26. К. Костић, Историја Пирота. 1908.

27. V. Klaić, Slavonija od X do ХШ stoljeća. 1882.

IX Економна историја.

1. A. Мајков, Баштина у Срба. 1868 (Гласник 23).

2. Ст. Новаковић, Пронијари и баштиници. 1887 (Глас 1).

3. Ст. Новаковић, Српска баштина у старијим турским законима. 1892 (Правник).

4. Ч. Мијашовић, Финанције српског краљевства. 1869 (Гласник 25 и 26).

5. А. Пешровић, О финансијама старе српске државе. 1908.

6. Ч. Мијашовић, Студије за историју српске трговине 13 и 14 века. 1872–1873 (Гласник 33, 37 и 38).

7. К. Костић, Стара српска трговина и индустрија. 1904.

8. Ст. Новаковић, Село. 1891 (Глас 24).

9. L. Markowitsch, Die Grandbesitzverhältnisse in Serbien nach Duschans Gesetz. 1909 (Zeitschrift für vergleichende Rechtswissenschaft 22).

10. M. Wlaïnatz, Die agrar-rechtlichen Verhältnisse des mittelalterlichen Serbiens. 1903.

11. G. Iskritsch, Das serbische Geldwesen. 1904.

12. Ч. Мијатовић, Трговачка политика српских краљева и царева. 1875 (Отаџбина 3).

13. В. Поповић, Пољско имање у старој српској држави. 1909.

14. М. Спасић, Подаци о аграрним односима Хришћана у ослобођеним крајевима, округа топличког и врањског, за време турске владавине. 1890 (Гласник 71).

15. М. Вукићевић, Кратак преглед имовинских облика земље у старој српској држави. 1904 (Годишњица 23).

X Историја права.

1. В. Мацијејовски, Исторія славенскы права. (Превод Крстића 1855).

2. V. Bogišić, Pisani zakoni na slovenskom jugu. 1872.

3. Ст. Новаковић, Удава или самовласно хапшење за дуг. 1892 (Правник).

4. А. Јовановић, Доказна средства у нашем старом казненом законодарству. 1898. (Бранич).

5. Б. Марковић, О доказима у кривичном поступку. 1908.

6. А. Јовановић, Приносци за историју старог српског права. 1900.

7. Ст. Новаковић, Средњевековна Србија и Римско право. 1906 (Архив за правне и друштвене науке).

8. М. Веснић, Међународно право у односима јужних Словена. 1895.

9. А. Миловановић, Устави и уставност у Србији. 1903.

10. В. Богишић, Станак по дубровачкоме законику од године 1272. 1877 (Гласник 44).

11. М. Миловановић, Наследно право у старом српском праву. 1883 (Годишњица 5).

12. Ст. Новаковић, Римско-византијско право и народни правни обичаји. 1887 (Годишњица 9).

13. В. Petranović, О kmetstvu ро srbskom uobičajnom pravu, po ustanovama Dušanova zakonika i po štatutima dalmatinskih gradova. 1875 (Rad 30).

14. B. Petranović, O osveti, mirenju i vraždi po negdašnjem srbsko-hrvatskom pravnom običaju. 1869 (Rad 6).

15. B. Petranović, O pravu nasledja kod Srba. 1873 (Rad 23).

16. C. Jireček, Das Gesetzbuch des serbischen Caren Stephan Dušan. 1900 (Archiv für slavische Philologie 22).

17. E. Мауеr, Die dalmatiseh-istrisehe Munizipalverfassung im Mittelalter und ihre römischen Grundlagen. 1903.

18. J. Авакумовић, Стара српска порота поређена са енглеском поротом. 1894 (Глас 44).

19. V. Bogišić, Zbornik sadašnjih pravnih običaja u južnih Slovena. I 1874.

XI Географија.

1. C. Jireček, Die Heerstrasse von Belgrad nach Constantinopel und die Balkanpässe. 1877.

2. C. Jireček, Die Handelsstrassen und Bergwerke von Serbien und Bosnien während des Mittelalters. 1879.

3. J. Ердељановић u T. Николић, Трговачки центри и путеви по српској земљи усредњем веку и у турско доба. 1899.

4. К. Костић, Трговински центри и друмови по српској земљи у средњем и новом веку. 1900.

5. П. Косовић и М. Миладиновић, Трговачки центри и путови по српским земљама у средњем веку и у турско време. 1900 (Годишњица 20 и 21).

6. W. Tomaschek, Zur Kunde der Hämus-Halbinsel. II Die Handelswege im 12 Jahrhundert. 1887 (Sitzungsberichte Бечке Академије 113).

7. Ст. Новаковић, Српске области 10 и 12 века. 1880 (Гласник 48).

8. C. Jireček, Das christliche Element in der topographischen Nomenklatur der Balkanländer. 1897 (Sitzungsberichte Бечке Академије 136).

9. Й. Иванов, Сѣверна Македония. 1906.

10. С. Тројановић, Негдашња привреда и путови у српским земљама, поглавито на Копаонику. 1902 (Коло).

11. А. Поповић, Горњи Ибар средњега века. 1906–1907 (Годишњица 25 и 26).

12. Ј. Хан, Путовање кроз поречину Дрина и Вардара. 1876.

13. В. Григоровичъ, Очеркъ путешествія по европейской Турціи. 1877.²

14. O. Blau, Reisen in Bosnien und der Herzegowina. 1877.

15. Ст. Новаковић, Хаџи Калфа или Ћатиб Челебија, турски географ XVII в. 1892 (Споменик 18).

16. М. Mилићевић, Кнежевина Србија. 1876.

17. М. Милићевић, Краљевина Србија. 1884.

18. F. Kanitz, Das Königreich Serbien und das Serbenvolk.

19. П. Ровинскій, Черногорія. I 1888, II 1897, III 1905.

20. Ст. Новаковић, Град Вишесав и видинска област. 1883 (Годишњица 5).

21. Ј. Hahn, Reise von Belgrad nach Salonik. 1861.

22. (Аноним), Novibazar und Kossovo (Das alte Rascien), 1892.

23. V. Klaić, Bosna. 1878.

24. Гильфердингъ, Боснія, Герцеговина и Старая Сербія. 1859.

25. Ј. Цвијић, Основе за географију и геологију Старе Србије и Македоније. I–II 1906.

26. Р. Matković, Putovanja ро Balkanskom Poluotoku XVI vieka. 1879–1898 (Rad 49, 56, 62, 71, 84, 100, 105, 112, 116, 124, 129, 130, 136).

27. P. Matković, Putovanja po Balkanskom poluotoku za srednjega vieka. 1875 (Rad 42).

28. J. Хаџи-Васиљевић, Јужна Стара Србија. I 1909.

29. W. Tomaschek, Die vorslavische Topographie der Bosna, Herzegovina, Crna Gora und der angränzenden Gebiete. 1880 (Mitteilungen Географскога Друштва).

30. A. Поповић, Врхлаб–Беласица и жупа Врховина. 1899 (Годишњица 19).

31. Ј. Радонић, Путовање Евлије Челебије по српским и хрватским земљама. 1910 (Годишњица 29).

XII Архитектура и живопис.

1. М. Валтровић, Поглед на стару црквену архитектуру. 1889 (Глас 17).

2. А. Стевановић, Стара српска црквена архитектура и њен значај. 1903 (Српски Књижевни Гласник 8 и 9).

3. П. Покрышкинъ, Православная церковная архитектура XII–XVIII ст. въ нынѣшнѣмъ сербскомъ королѣвствѣ. 1906.

4. В. Петковић, Жича. (Старинар 1906, 1907, 1909).

5. В. Петковић, Фреске цркве у Каленићу. (Старинар 1908).

6. В. Петковић, Иконографија манастирских цркава у Србији. 1906 (Нова Искра).

7. G. Millet, L' art chrétien d'Orient du milieu du XII-e au milieu du XVI-e siècle. 1908.

8. H. Кондаков, Македония. 1909.

9. П. Милюков, Христіанскія древности западной Македоніи. 1899 (Извѣстія русскаго археологическаго института въ Константинополѣ 4).

10. А. Evans, Antiquarian researches in Illyricum. 1877.

11. E. Eitelberger, Die mittelalterliehen Kunstdenkmale Dalmatiens. 1884.

12. Ђ. Стратимировић, O прошлости и неимарству Боке Которске. 1895 (Споменик 28).

13. Ј. Strzygowski, Die Miniaturen des serbischen Psalters. 1906.

XIII Нумизматика.

1. S. Ljubić, Opis jugoslavenskih novaca. 1875.

2. P. Rešetar, La zecca della republica di Ragusa. 1891–1892.

3. J. Шафарик, Опис свију до сад познатих српских новаца. 1851 (Гласник 3). Додатци: Гласник 5, 1853; 6, 1854; 7, 1855; 8, 1856; 9, 1857.

XIV Митологија.

1. Л. Леже, Словенска митологија. 1904.

2. Н. Máchal, Nákres slovanského bájeslovi. 1891.

3. Й. Иванов, Культъ Перуна у южныхъ славянъ. 1904 (Извѣстія Руске Академије).

4. N. Nodilo, Religija Srba i Hrvata. 1885–1890 (Rad 77, 79, 81, 84, 85, 89, 91, 94, 99, 101).

XV Војска.

1. Ст. Новаковић, Стара српска војска. 1893 (Ратник).

2. G. Gelcich, Storia documentata della Marinerezza Bocchese. 1889.

3. J. Томић, Мегдан у Срба XVI и XVII столећа. 1902 (Летопис 216).

XVI Разно.

1. Ј. Цвијић, Антропогеографски проблеми Балканског Полуострва. (Етнографски Зборник 4).

2. С. Тројановић, Старинска српска јела и пића. 1896.

3. И. Павловић, Почасни називи српских краљева. 1888 (Просветни Гласник).

4. Ст. Новаковић, Византијски чинови и титуле у српским земљама XI–XV века. 1908 (Глас 78).

5. Ст. Новаковић, Служба Логотета... у старој српској држави. 1886.

6. Ст. Новаковић, Град, трг, варош. 1892 (Наставник).

7. И. Барбулеску, Румуни према Србима и Бугарима. 1908.

8. Српски Комнени, 1854–1861 (Гласник 11, 12, 13).

9. М. Вукићевић, Школе у држави Немањића. 1899 (Годишњица 18).

10. Ђ. Даничић, Тајна буквица у старим рукописима. 1859 (Гласник 11).

11. Д. Костић, Тајно писање у споменицима српским. 1898 (Глас 53).

12. Т. Ostojić, Eine serbische Geheimschrift. (Archiv für slavische Philologie 14).

13. Ст. Новаковић, Хералдички обичаји у Срба. 1884 (Годишњица 6).

14. Д. Руварац, Грб Трибалије–Браничева–Шумадије. 1893.

15. О. Utiešenović, Die Hauscommunionen der Südslaven. 1859.

16. A. Јовановић, Историјски развитак српске задруге. 1896.

17. М. Вукићевић, Улога задруге у нашој борби за ослобођење. 1892.

18. К. Kadlec, Rodinný nedíl, čili zádruha v právu slovanském. 1898.

19. B. Petranović, O robstvu. 1871 (Rad 16).

20. M. Јовановић, Поглед на културу ислама и на уплив њезин у нашем народу. 1883 (Летопис 134).

21. И. Смирновъ, Очеркъ культурной исторіи южных славянъ. 1900.

22. В. Ђерић, О српском имену по западнијем крајевима нашега народа. 1901.

23. В. Ђерић, О српском имену у Старој Србији и Македонији. 1904.

24. С. Jireček, Die Romanen in den Städten Dalmatiens. I–III 1901–1904.

XVII Историја хрватскога народа.

1. Ј. Rattkay, Memoria regum et banorum regnorum Dalmatiae, Croatiae et Slavoniae. 1652.

2. J. Lucius, De regno Dalmatiae et Croatiae libri sex. 1666, 1758.²

3. B. Krčelić, De regnis Dalmatiae, Croatiae et Sclavoniae notitiae praeliminares. 1770.

4. J. Mikoczi, Otiorum Croatiae. 1806.

5. J. Švear, Ogledalo Iliriuma. I–IV 1839–1842.

6. J. Tkalčić, Hrvatska povjestnica. 1861.

7. Š. Ljubić, Pregled hrvatske povjesti. 1867.

8. Т. Smičiklas, Poviest hrvatska I 1879, II 1882.

9. V. Klaić, Povjest Hrvata. I–V 1899–1904.

10. R. Horvat, Povjest Hrvatske. 1904.

11. F. Šišić, Hrvatska povijest. I 1906, II 1908.

12. F. Rački, Nutarnje stanje Hrvatske prije 12 stoljeća. 1884–1896 (Rad, 70, 79, 91, 99, 105, 115, 116).

XVIII Историја Бугарске.

1. K. Jireček, Dějini národa bulharského. 1876 (немачки превод 1876).

2. Ι. Κοκκώνης, Ιστορία των Βουλγάρων. 1877.

3. K. Jireček, Cesty po Bulharsku. 1888.

4. B. Златарски, Студии по блгарската истор. 1902.

XIX Историја Византије.

1 Сh. Du Сhange (Du Fresne), Historia Byzantina. 1680.

2. Ch. Le Beau, Histoire du Bas Empire. I–XXI² 1824–1836.

3. E. Gibbon, History of the decline and fall of the Roman Empire. I–VII 1896 и д.

4. G. Finlay, A history of Greece from its conquest by the Romans to the present time. I–VII² 1877.

5. E. Muralt, Essai de chronographie byzantine. I–II 1855–1871.

6. K Hopf, Geschichte Griechenlands vom Beginn des Mittelalters bis auf unsere Zeit. I–II 1867–1868.

7. A. Gförer, Byzantinische Geschichten. I–III 1872–1877.

8. G. Hertzberg, Geschichte der Byzantiner und des Osmanisches Reiches. 1883.

9. Κ. Παπαρηγόπουλος, Ιστορία του Ελληνικού έθνους. I–V 1887–1888.⁴

10. J. Вury, A history of the later Roman Empire from Arcadius to Irene (395–800). I–II 1889.

11. Ε. Λάμπρος, Ιστορία της Ελλάδος. I–V 1888–1902.

12. H. Gelzer, Bvzantinische Kaisergeschichte. 1897 (у Крумбахеровој Geschichte der byzantinischen Litteratur.²)

13. C. Oman, The Bysantine Empire. 1892.

14. Α. Εφταλιώτης, Ιστορία της Ρωμιοσύνης. I 1901.

15. K. Roth, Geschichte des Byzantinischen Reiches. 1904.

16. N. Jorga, The Byzantine Empire. 1907.

17. D. Hesseling, Essai sur la civllisation byzantine. 1907.

XX Историја Турске.

1. J. Hammer, Geschichte des Osmanischen Reiches² I–II 1834, III 1835, IV 1836.

2. J. Zinkeisen, Geschichte des Osmanischen Reiches. I 1840, II 1854, III 1855, IV 1856, V 1857, VI 1859, VII 1863.

3. N. Jorga, Geschichte des Osmanischen Reiches. I 1908, II 1909, III 1910.

4. Joussouf Fehmi, Histoire de la Turquie. 1909.

XXI Историја Аустро-Угарске.

1. G. Рray, Annales regum Hungariae. I–V 1763 и д.

2. S. Katona, Historia critica regni Hungariae. I–XLII 1789–1807.

3. J. Engel, Geschichte des Ungarischen Reiches. I–V 1834.

4. L. Szalay, Magyarország története. I–V 1852–1861.²

5. М. Horváth, А magyarok története. I–VIII.

6. J. Fessler – E. Klein, Geschichte von Ungarn. I–IV 1867–1883.

7. F. Krones, Handbuch der Geschichte Oesterreichs. I–III 1876–1878.

8. A. Huber, Geschichte Österreichs I–II 1885, III 1888, IV 1892, V 1896.

9. G. Strakosch-Grasman, Geschichte der Deutschen in Österreich-Ungarn. I 1895.

XXII Историја Млетака.

1. Le Bret, Staatsgeschichte der Republik Venedig. I–III 1769–1777.

2. Romanin, Storia documentata di Venezia. I–X 1853–1861.

3. Hoelgson, The Early history of Venice. 1901.

4. H. Kretschmayr, Geschichte von Venedig. I 1905.

XXIII Историја Румуна.

1. A. Xénopol, Histoire des Roumains de la Dacie Trajane. I–II 1896.

2. N. Jorga, Geschichte des Rumanischen Volkes. I–II 1905.

XXIV Историја Италије.

1. L. Hartmann, Geschichte Italiens in Mittelalter. I 1897, II/1 1900, II/2 1903, III/1 1908.

XXV Историја папска.

1. F. Gregorovius, Geschichte der Stadt Rom im Mittelalter. I–VIII⁵ 1903 и д.

2. L. Ranke, Die römischen Papste, ihre Kirche und ihr Staat im 16 und 17 Jahrhundert. 1885⁸.

3. Pastor, Geschichte der Päpste seit dem Ausgang des Mittelalters. I 1899 и д.

4. M. Brosch, Geschichte des Kirchenstaates. I 1880, II 1882.

5. J. Grisar, Geschichte Roms und der Papste im Mittelalter. I 1901.

6. K. Hase, Kirchengeschichte in Vorlesungen. I³ 1901, II² 1895. Ш² 1897.

7. J. Langen, Geschichte der römischen Kirche bis Innocenz III. I–IV 1881–1893.

8. A. Harnack, Lehrbuch der Dogmengeschichte. I–III⁴ 1909–1910.

9. W. Wattenbach, Geschichte des römischen Papsthums. 1875.

10. J. Hergenröther, Handbuch der allgemeinen Kirchengeschichte. I–III⁴ 1902–1909.

11. F. Funk, Lehrbuch der Kirchengeschichte. 1907.⁵

12. L. Duchesne, Les premiers temps de l'État pontifical. 1904.²

XXVI Помоћна средства.

1. E. Boguslawski, Einführung in die Geschichte der Slaven. 1904.

2. И. Ягичъ, Исторія славянской филолологіи. 1910.

3. P. Šafařik, Slovanské Starožitnosti. 1863².

4. L. Niederle, Slovanské Starožitnosti. I 1902, II 1910.

5. K. Zeuss, Die Deutschen und ihre Nachbarstämme. 1837 (1904.)

6. K. Müllenhoff, Deutsche Alterthumskunde. I–V.

7. E Bernheim, Lehrbuch der historischen Methode und der Geschichtsphilosophie. 1908.⁵

8. E. Bernheim, Einleitung in die Geschichtswissenschaft. 1905.

9. A. Meister, Grundriss der Geschichtswissenschaft. I–II 1906.

10. F. Zurbonsen, Einleitung zum wissenschaftlichen Studium der Geschichte. 1906.

11. Ch. Langlois et Ch. Seignobos, Introduction aux études historiques. 1905³.

12. Potthast, Bibliotheca historica medii aevi (375–1500). 1896².

13. U. Chevalier. Répertoire des sources historiques en moyen âge. I/1 1905², I/2 1877, II 1–2 1894.

14. Ch. Du Cange, Glossarium mediae et infimae graecitatis. 1688 (1892).

15. E. Leopold, Lexicon graeco-latinum manuale. 1896².

16. A. Bartal, Glossarium mediae et infimae latinitatis regni Hungariae. 1901.

17. Ђ. Даничић, Рјечник из књижевних старина српских. I–III 1863–1864.

18. Rühl, Chronologie des Mittelalters und der Neuzeit. 1897.