Историја савремене цивилизације 17

Извор: Викизворник
ИСТОРИЈА САВРЕМЕНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ
Писац: Шарл Сењобос


СЕДАМНАЕСТА ГЛАВА
Индустрија, земљорадња и трговина


Примена научних проналазака на индустрију. — Наука није у XIX столећу постала само опсежнија, него и кориснија. Она је дошла до теорија тако тачних и јасних, да их је човек могао и применити у практичном животу. На тај је начин напредак наукâ донео свима практичним вештинама усавршавање, које је после обновило индустрију, земљорадњу и преносна средства. А ти опет напретци произвели су у начину живота тако брзу измену, какву никад пре није свет видео. У свима земљама, у колико научници проналазе нова факта и износе нове законе, у толико се индустријалци, инжињери и хемичари труде да се њима користе. Једни раде на што бољем упознавању природе, а други да што боље над њом господаре.

Пара и електрицитет. — До сад је највише плода донео проналазак покретне снаге водене паре, која је примењена на парним машинама, паробродима и железницама.

У XVIII столећу Уат (Watt) је пронашао парну машину, која ,је више пута усавршавана и данас служи за покретање свих великих справа (апарата) за производњу, па је употребљавају чак и у млиновима наместо водопада.

Мисао о парном броду води порекло чак од Папина и маркиза Жуфроа. Али је проналазак примењен тек у XIX столећу, кад је Американац Фултон спустио први пароброд на реку Хедзен, 1808. године.[1] То су најпре били бродови с точком, а од 1840. године точак је замењен завртњем (пропелерима). Пароброди су једрилицама (тј. бродовима с једрима) одузели готово сав пренос путника, они све више и више привлаче и трговачку робу, па чак почињу замењивати и рибарске барке. Они су претежнији с тога, што иду брже и што се и по ветру могу кретати у свима правцима.

Железнице су доцније постале. Засебно су била измишљена парна кола, и покушавало се да се удесе тако, да се крећу по путовима, а засебно гвоздене шине, које су у рудницима служиле за кретање кола, у која се упрезао коњ. Стефенсон, поставивши парна кола на гвоздене шине, створи железницу. Она је најпре (1821.) употребљавана само за преношење угља, а од 1830. године стадоше је употребљавати и за преношење путника.

Електрицитет се почео примењивати тек од пре једно пола столећа, и већ је изазвао појаву телеграфа, телефона, електричног осветљења и галванопластике.

Електрични телеграф пронађен је у исти мах, између 1833. и 1838. године, у Француској, Немачкој и Енглеској. Пошто је пронађен начин како да се удеси, да буде само с једном гвозденом жицом, усавршен је и начин преношења депеша: најпре су имали једну иглу, која је бележила слова по једној равној површини, потом Морзов апарат, који гради утиске (тачке и црте) по једној траци од хартије, и најзад справу која штампа слова. Телеграфи су се почели често употребљавати тек после 1850. године. — Подморски се телеграф састоји из једне гвоздене жице, коју чува један обмотач од гутаперке. Први је такав телеграф постављен између Дувра и Калеа, 1851. године. — Трансатлански кабао, који прелази преко свега Атланскога Океана, те одржава саобраћај између Европе и Америке, постављен је 1857. године, али први покушај није испао за руком. Тек 1865. године могао се пустити у саобраћај, и ваљало је измислити један нов апарат за примање.

Телефон је сасвим нов проналазак и није још довршено његово усавршавање. Он је већ намештен у већини великих градова, и свака трговинска кућа има свој телефон, с помоћу којега се може без икаквих сметња општити.

Напретци у земљорадњи. — Земљорадња се нарочито усавршила с помоћу механике и хемије. Механика је створила земљорадничке машине (косилицу, жетелицу, вршалицу итд.), које заменивши ручне справе (косу, срп, цеп), дају могућности да се ради брже и с мање руку. — Хемија је дала хемијско ђубре, које је снажније, а каткад и јевтиније од обичнога ђубрета. — Исто се тако нешто користи добило и од зоологије и ботанике. Великопоседници су радили да поправе сојеве домаћих животиња и да уведу гајење нових културних биљака. Свуда су се основала Земљорадничка Друштва, која издају поучне списе из земљорадње и наградама подстичу земљораднике, да усавршују начин рада.

Напредовање трговине допринело је још више него и наука, да земљорадња постане много живља. Кад за пренос није имало других средстава осем кола, земљорадници су имали рачуна да производе само онолико, колико им је било потребно за личну потрошњу и за тргове суседних градова. Сељаци у Кастилији, остављали су жито да сатруне, а сељаци у Русији нису га могли продавати, јер не би могли платити ни преносне трошкове. Од како свуда има железница и добрих путова, од тада земљорадници, знајући извесно да ће моћи имати користи од својих производа, непрестано раде да их умноже. Човек се стара да с помоћу вештачког ђубрења учини, да му једна иста земља даје све више прихода; готово се свуда изоставило гарење, које је остављало земљу да се одмара један пут у три године; у велико се почела гајити цвекла. То је оно што се зове замењивање екстензивне културе културом интензивном. — Простор обрађенога земљишта знатно се проширио. Слабе земље, које су увек остајале необрађене, почеле су се обрађивати. Простране америчке пустаре претворене су у житна поља. Европа, која је 1850. године имала само 150 милиона хектара обрађене земље, имала је 1884. године 200 милиона. Северно-америчке Савезне Државе имале су 1850. године само 22 милиона хектара, а 1884. имале су 64 милиона (без мало три пута више). Тако је исто било и са стоком; простране области, где се у велико гаје овце, Аустралија, Кап и Ла-Плата, извозиле су 1864. године само 450 000 бала вуне, а 1885. године извезле су на 1700 000. Памук се попео од 2 400 000 фуната, колико га је било у 1870. години, на 4 000 000 у 1885. години. Земљорадња је за тридесет година учинила већи напредак, него што га је раније учинила за осамнаест претходних векова.

Напретци у индустрији. — Индустрија се много користила применом науке, а нарочито механике и хемије. У XIX се столећу појавило више нових врста индустрије, а тешко да би се нашла која било врста старе индустрије, чија оруђа и начин рада не би били обновљени за последњих сто година. Индустрија се у исто доба и усавршавала и ширила; умножавање становништва и богатства и олакшавање преноса гонили су на још већу производњу. Повећане су старе радионице, па су и нове засноване; од пре триестину година створене су фабрике и у оним земљама, које су дотле биле искључиво земљорадничке, у Русији, Мађарској и Савезним Државама. — Свака индустријска грана има у XIX столећу двогубу своју историју: историју поступнога усавршавања начина рада, и историју свога уношења у разне образоване земље. Уместо те дуге историје ево списка главних индустријских грана, које су у нашем веку пронађене или обновљене:

Од старих индустријских грана:

Вађење каменога угља (угљени мајдани 1810. године давали су само 9 милиона тона, 1860. год. 140, а 1880. год. 344 милиона);

Прерађивање гвожђа (топионице гвожђа с дрвима замењене су топионицама с каменим угљем; по том су постављене високе пећи и велики парни маљеви (marteaux-pilons), који дају могућности, да се топе и израђују велике количине гвожђа; производња се гвожђа попела од 4 милиона тона у 1850. на 20 милиона у 1882. години);

Израђивање оружја (кремењача пушка замењена је пушком каписларом; по том су измислили брзометну пушку, челични топ остраган, карабин, револвер);

Перионица (направљена употребом хлора);

Фабрика за штављење кожа;

Предионица и ткачница памука, вуне и свиле;

Штампарија (обновљена проналаском парне пресе и стереотипије);

Израђивање хартије (обновљено употребом машине);

Резачка уметност (обновљена с више поступних проналазака: типографије, челикореза, цинкореза и хромолитографије);

Између нових проналазака, осем употребе паре и електрицитета, главнији су:

Хемијске жижице,

Шећер од репе,

Петролеј,

Гас,

Каучук и гутаперка,

Фотографија и резање с помоћу сунчаних зракова,

Галванопластика,

Боје извађене из угља,

Конзерве хране и екстракт меса.

Данас има у свима великим градовима, па у неким крајевима чак и по селима, велики број становника који живе једино од индустрије. Број радника, који раде по рудницима и фабрикама, износио је 1880. године, за Европу и Савезне Државе, на 16 милиона људи, а производили су на 70 милијарда динара; само памуком и вуном бавило се 3 500 000 радника, који су производили једну четвртину целокупне вредности. Француска је имала скоро 2 милиона радника.

Напретци у трговини. — Трговина је знатно измељена двема великим променама, једном у преносним, другом у саобраћајним средствима.

На мору је једрилицу заменио пароброд, који је бивао све бржи и бржи; пристаништа су уређена, обала је снабдевена кулама светлиљама; састављене су карте мора, које тачно показују дубину и струје. Између великих пристаништа установљена је редовна служба паробродска; већ има на стотину тачно уређених праваца прекоморскога путовања. Пут је тако добро познат и тако се уредно њиме иде, да се на морском дну може распознати обичан траг бродова по оној шљакни од угља, што је пароброди избацују. Путовање из Енглеске у Америку, за које је негда требало месец дана, редовно се свршава за десет дана, а саграђени су бродови, који могу тај пут прећи и за седам дана. Рачуна се да данас један пароброд за исто време пренесе пет пута више терета него једрилица са истом тонажом, то јест способношћу за ношење терета.

На суву се превоз путника могао вршити само с помоћу брзих путничких кола (дилижанс), а пренос робе само колима, по прашињавим, често пролоканим путовима. У Француској се сматрало као велики напредак увођење превозних поштанских кола (messageries), којима се од Париза до Лиона путовало само три дана и три ноћи. После 1850. године путничка и обична кола ишчезоше на свима важнијим путовима, а замењена су железницом. 1883. године већ је имало 450 000 километара жељезнице у свету, од којих 183 000 у Европи, а 220 000 у Америци, с брзим возовима, који прелазе по 60 километара на сат (воз од Лондона до Единбурга пређе 646 километара за 9 сати). У Северној Америци саграђене су кроз беспутне пустиње две железничке пруге, Пасифичка и Канадска, Трансконтинентална. Стварање железничке мреже није ометало поправљање путова. Стари прави, поподневи путови, који су се пели и спуштали по стрмим и опасним местима, замењени су насутим путовима (макадам) с благим нагибом.

Исто су тако умножена и саобраћајна средства. Поште су биле уређене у почетку XIX столећа, али је пренос писама био спор и скуп. Енглеска је дала пример, да се писма плаћају у поштанским маркама, и да се установи једнолика и врло ниска преносна такса, па ма колика била даљина која има да се пређе. По том су железнице произвеле битну измену поштанскога система. Данас је поштански саобраћај заведен између свих образованих земаља и њихових насеобина. 1882. године поштански савез пренео је око 4 800 милиона писама, 900 милиона поштанских дописница, 3 700 милиона новина и 120 милиона упутница, које су представљале вредност од 6 500 милиона динара. — Електрични су телеграфи уређени тек после 1850. године. 1883. године већ је било 1 800 000 километара телеграфске мреже (од којих је 500 000 било за Европу, 430 000 за Америку и 153 000 километара у подморским кабловима).

Та нова саобраћајна и преносна средства изванредно су појачала и унутарњу и спољашњу трговину свих земаља. За педесет година (од 1830. до 1880. године) трговина Европе и Савезних Држава увећала се у размери 800 на 100; она се попела од 9 на 70 милијарда; Енглеска је од 2 200 милиона скочила на 15 000 милијарда, а Француска од 1 500 на 9 200 милиона. Рачуна се да је 1883. године трговина Европе достигла је преко 62 милијарде (сама је Енглеска увезла за 10, а извезла за више од 6 милијарда). Та се живост све више повећава. За двадесет година (1865.—1885.) трговина се удвостручила.

Последица тога је било то, што је свака земља могла да протури своје производе и да их учини приступачним купцима свих осталих земаља, а од туд је опет скакала цена роби у оним земљама које ју производе, а опадала у оним које ју купују. Око 1830. године меров жита стајао је у Енглеској 15,20 динара, у Француској 9,50, у Немачкој 6,20, а у Мађарској 4,25. Године 1870 у Енглеској је сишао био на 9,90 а у Мађарској се попео на 7,90 динара. Разлика од 150 на 100 свела се на 23 од 100. Тако се цена изједначује с краја па крај света; трговина тежи да погодбе за живот приближно изједначи у свима образованим земљама.


  1. Још у августу 1807. гол. отпловио је један његов пароброд од Њујорка у Албани, па је после тај брод редовно вршио саобраћај између та два града, а проналазач доби поруџбину да изради и један велики пароброд за рачун владе Савезних Држава, Прев.