Има отац до два мила сина

Има отац до два мила сина:
Једног сина на науке дао
Да научи оно ситно писмо,
Други син се беше заволео
Заволео са једном девојком
Волели се пет месеца дана.
Говори му она мила сеја:
„Шта ће теби она бела вила,
Бела вила из белога града?“
„Узећу је, могу и умрети.“
Па он леже јадан да болује
Боловао је три године дана
Боловао је и хоће умрети.
Одлазила она мила сеја
Омразила брацу и снашицу.
Тад рекоше њему родитељи:
„Чујеш ли нас наш рођени сине
Просићемо т' ону белу вилу.“
И одоше том бијелом граду
Да испросе ону белу вилу.
„Чујеш ли ме убаво девојче,
Да те просим за мојега сина,
Мога сина, мога Димитрија.“
Одговара она бела вила:
„Ја не могу њему љуба бити
Јер је другу цуру испросио,
Друга цура боља је од мене.“

Имена лица од којих су забележене песме

Живана Вучковићева, девојка из села Речке.

Извор

Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 92., стр. 69-70.