Ima otac do dva mila sina
Ima otac do dva mila sina:
Jednog sina na nauke dao
Da nauči ono sitno pismo,
Drugi sin se beše zavoleo
Zavoleo sa jednom devojkom
Voleli se pet meseca dana.
Govori mu ona mila seja:
„Šta će tebi ona bela vila,
Bela vila iz beloga grada?“
„Uzeću je, mogu i umreti.“
Pa on leže jadan da boluje
Bolovao je tri godine dana
Bolovao je i hoće umreti.
Odlazila ona mila seja
Omrazila bracu i snašicu.
Tad rekoše njemu roditelji:
„Čuješ li nas naš rođeni sine
Prosićemo t' onu belu vilu.“
I odoše tom bijelom gradu
Da isprose onu belu vilu.
„Čuješ li me ubavo devojče,
Da te prosim za mojega sina,
Moga sina, moga Dimitrija.“
Odgovara ona bela vila:
„Ja ne mogu njemu ljuba biti
Jer je drugu curu isprosio,
Druga cura bolja je od mene.“
Imena lica od kojih su zabeležene pesme
[uredi]Živana Vučkovićeva, devojka iz sela Rečke.
Izvor
[uredi]Stanković, Ž. 1951. Narodne pesme u Krajini. Muzikološki institut SANU: Beograd., br. 92., str. 69-70.