Илија се паклу надносио,
Ал у паклу удовица Јања,
Њојзи горе ноге до колина
И бијеле руке до лаката,
Па је пита над паклом Илија: 5
„Зашто гориш, удовице Јањо?“
„Прођи ме се над паклом Илија,
Имала сам троје пасторчади,
Једно вели: дај ми леба, мајко!
Црном сам га земљом заложила 10
Код његова леба бијелога.
Друго вели: напоји ме, мајко!
Горком сам га жучи напојила.
Код његова вина руменога.
Треће вели: опаши ме, мајко! 15
Љутом сам га гујом опасала
Код његова траболоза паса.
За то горим у паклу, Илија.“
