Ilija se paklu nadnosio,
Al u paklu udovica Janja,
Njojzi gore noge do kolina
I bijele ruke do lakata,
Pa je pita nad paklom Ilija: 5
„Zašto goriš, udovice Janjo?“
„Prođi me se nad paklom Ilija,
Imala sam troje pastorčadi,
Jedno veli: daj mi leba, majko!
Crnom sam ga zemljom založila 10
Kod njegova leba bijeloga.
Drugo veli: napoji me, majko!
Gorkom sam ga žuči napojila.
Kod njegova vina rumenoga.
Treće veli: opaši me, majko! 15
Ljutom sam ga gujom opasala
Kod njegova traboloza pasa.
Za to gorim u paklu, Ilija.“
Stojan Rubić: Narodne pjesme: Duvno u Bosni (Prvo kolo). Zbornik za narodni život i običaje južnih Slavena (Zagreb), knjiga XXIII, 1918., str. 243-244.
