Илијада и Одисеја и Букумири
1. Увод
[уреди]У етнографским књигама посвећеним становништву Црне Горе, међу племенима која су насељавала Црну Гору пре доласка Словена новоде се и Букумири. Њихов назив је раније тумечен албанским речима „добар хлеб“ а касније је повезиван са речју „богумили“.(1) У „Википедији“ се каже: „Букумири, старо предславенско сточарско племе из Црне Горе које је познато тек по предањима која се причају међу Кучима, а који су живјели у подручју око Букумирског језера и висоравни Момоњево“. (2)
Малиша Маровић наводи речи В. Секуловића: „Име Букумири не потиче од арбанашке ријечи: бук-мир, што значи: хлеб-добар, него су Букумири настали од Богумила, који су некада били бројчано велики народ и заснивали су своје урбане насеобине по Братоножицима и Кучима. Букумире је задесила нека непозната трагедија. Извјесно предање наводи да су се они баш на мјесту Букумирског језера медусобно обрачунали и ту се истражили и поубијали, да је једва неко остао жив. На томе је мјесту највећи број киљана.“ (3).
(О легендама види чланак Т. Ђукића „Букумирска легенда“.) (4). О овој легенди, на нешто другачији начин, пише на Интернету. (5)
Проф. Др Јован Ковачевић је у књизи „Историји Црне Горе, Књига прва“ (стр.307) записао следеће: „Црногорско – херцеговачка традиција разврстава етапе насељавања на три слоја: најмлађи – данашњи, који се историјски може пратити до родоначелника братстава и племена у XVI вијеку или најраније у крај XV вијека, на средњи тзв. Лужане или старе Зећане, који би одговарали средњевјековном станонштву Зете, и најстарији слој, у који спадају Грци, ријетко Римљани, Јаудије, Кричи, Шпањи, Букумири и други“. (6) (Допуна проф.П.Влаховића).
2. Резултати истраживања.
[уреди]Слажем се са В. Секуловићем да име букумири нема никакве везе са албанским језиком, али се не слажем са његовом тврдњом да су букумири настали од богумила.
За време студија заволео сам старогрчки језик и напамет научио почетак Илијаде, који нисам заборавио до данашњег дана. Већ у другом реду Илијаде Хомер користи реч „МИРИ“, коју Сабадош и колеге преводе са речју „небројене“, (6) , док Његош у свом препеву користи реч „многа“. (7) Немачки, Altgrihische Worterbuch на Интернету праводи као безброј, миријаду. (8)
Из историје знамо да се коњ Алексансра Македонског звао Букефал, што „Википедија“ и други сајтови преводе као „Воловска глава“. У Лексикону (речнику) Lidl Harta стоји bull-headed,што би у буквалном преводу било Бик-главом. У Лексикону (речнику) Lidl Harta стоји da реч бук = буколос значи водич говеда- стоке. (tend cattle) (9)
2.1 Тржишна и културна сарадња Грка и Илира
[уреди]Према томе произилази да Букумири значи много (небројено) волова односно говеди. То је назив за сточарска племена која имају много говеда. Ми смо већ на почетку навели цитат из „Википедије“, где се наводи да су Букумири сточарско племе. Име су могли добити од грчких колониста који су имали своје колоније на Јадрану, па су трговали са залеђем. Једана од тих колонија била је Будва. Како истиче С. Поповић у монографији „Античка Будва“ „Грчка колонизација Јадрана значи првенствено трговачки подухват ка освајању нових тржишта за размену добара са Илирима. Захваљујући међусобним контактима постепено се формира грчко-илирска културна симбиоза у периоду од почетка VI века пре н. е.“. (10) О трговини Грка са залеђем на Балкану, постоје многи материјални докази. То си налази на Гласинцу (типично сточарски крај), у Атеници код Чачка и налаз код Петрове цркве код Новог Пазара.
За налаз у Атеници Д.Срејовић каже: „Сва три покојника сахрањена су с предметима који су набављени у удаљеним крајевима: с богатим накитом, металним посуђем и сликаним вазама. Ови предмети, који иначе припадају кругу јонске занатске уметности, вероватно су произведени у грчким колонијама на црноморској обали, а на трибалску територију су доспели дунавским путем, посредством заједница доњег Подунавља или Скита“. (11)
За налаз испод Петрове цркве у Википедији се каже: „Међу нађеним предметима су и велике златне токе-фалере са гравираним орнаментима, златни украсни предмети, два златна појаса од искуцаног златног лима са богатом декорацијом, велики број перли од ћилибара које по начину представе фигуре и стили показују сличност са делима грчке скулптуре из VII i VI veka p. n. e. Осим тога нађене су и грчке вазе тзв. црнофигуралног стила“. (12)
Из изложеног се види, да путеви тржишне и културне сарадње Грла и Илирских племена нису ишла само преко колонија на Јадранској обали.
Налази микенских мачева на територији Македоније па и Срема (13), сведоче да је тих контаката било и раније.
Колико су стари Грци били заинтересовании за производе сточарских племена, сведоче речи W.R. Cowella изнете у чланку „Свакодневни живот у Грчкој и Риму“. „Велику тешкоћу у класична и хеленистичка времена представљало је добављање довољне количине говедине. Она је постала толико ретка и скупа да су Грци били принуђени да једу много више рибе, него што би се то свидело њиховим прецима“. (14)
Још увек недостају археолошка истраживања тумула или других гробница у Црној Гори, која би материјализовале до краја наше претпоставке.
2.2 Грци и афрички Букумири
[уреди]На ово истраживање ме је навео и случајни податак који сам нашо на Интернету, да око 260 км. од језера Чад постоји област и место које се назива „Момаду Букумири“. У првом моменту сам помислио да је то случајност.
Али, и поред бројих питања која сам постављао од Унескоа, бројних амбасада и владе и минисатрства културе Нигерије, нико није знао да ми одговори било шта.
Преко ТВ-а сам сазнао да Национална географија ради ДНК анализе разних народа и појединаца како би установили где је био „почетак човечанства,“ односно „рај“. Пошто је ДНК анализа прихваћена у научном свету као поуздано средство, на сајту „Генографије“ нашао сам податак и њихово тумачење да су после леденог доба, пре 10-ак хиљада година, људи, односно разна племена кренула из Африке у Европу, Азију и друге континенте. Ову хипотезу сам одбацио, јер се радило о старогрчлом језику, који је настао касније. (15)
С обзиром да су Грци за време Александра Македонског ушли у Египат и продрли у друга пространства Африке, посебно у време Птоломеја II Филаделфа (за време кога је грчки у Египту био званични језик), сматам да су они наишли на афричка племена са много волова (говеда), па су им дали назив Букумири. (И данас многе девојке из ових крајева Африке у мираз носе и по стотину волова односно говеда).
Познато је да су Грци у 8. веку од слоноваче резбарили разне фигуре и друге предмете, и да им је то био омиљени мaтеријал. Фидија је велику склуптуру „Атине Партенос“ израдио од дрвета, злата и слоноваче. Како наводи Ј. Боардман у чланку „Уметност и архитектура у старој Грчкој, да су се у 7. веку п.н.е. појавиле нове технике резбарења слоноваче у Грчкој. (16)
Професор Маршић, у својим предавањима каже: „у 8. ст - узрок последица јачег додира Грка са цивилизацијама предњег истока а прикази божанстава су искључиво од слоноваче која се је увозила из Сирије“. Међутим, познато је да су Грци још у време фараона Рамзеса III имали јаке трговачке везе са Египтом. (17)
Наравно, ово не могу поткрепити доказима, и ово је плод мојих претпоставки. Остаје да млађи истраживачи наставе са овим истраживањима и евентуално дођу до научно доказаних чињеница.
3. Закључак
[уреди]Ми сматрамо да су стари Грци веома рано продрли на северни део Балкана, о чему сведоче бројни налази широм ових простора. Археолози процењују да је то 7. односно 6. век п.н.е. Налази микенских мачева на територији Македоније па и Срема (11), сведоче да је тих контаката било и раније. Судећи према лингвистичким доказима из најстаријих и у целом свету познатих епова и називима из Илијаде и Одисеје, произилази да су нека сточарска племена Балканског залеђа добила назив „Букумири“,као и извесни топографски називи као што је Букумирско језеро. Они су сачувани и у легендама садашњих становника Црне Горе, међу којима је познато преношење усмених предања. То значи да се назив ових племена и топогрфаски називи крајева у којима су живели, (без архитектонских и других споменика културе), сачувао до данашњих дана, што значи око 3.000 година.
Др Србислав Букумировић
Напомене
[уреди](1) Др Јован Ердељановић, Кучи -Братоножићи –Пипери, Подгорица 1997. Народна библиотека „Радосав Љумовић“) и ( http://hr.wikipedia.org/wiki/Bukumiri ).
(2) Wikipedia, op. cit.
(3) Sabadoš-Sironić-Zmaјlović: Antologia graeka, Homer, Zagreb, Školska knjiga,1954. str. 115
(4) Трифун Ћукић: Три легенде из области Комова - Рад Конгреса Савеза фолклориста Југославије у Зајечару и Неготину 1958, Београд 1960. стр. 185-189.
(5) Види на Интернету Wild beauty around the capital city :: Visit-Montenegro News Archive
(6) Dr J.Kovačević :Istoriji Crne Gore, Knjiga prva, Titograd 1967 ,str. 307
(7) Sabadoš-Sironić-Zmaјlović :Antologia graeka,-Homer, Zagreb, Školska knjiga,1954. str.115
(8) Немачки, Altgrihische Worterbuch на Интернету ( http://albertmartin.de/altgriechisch/9 )
(9) GREEK-ENGLISH LEXICON:COMPILED BY HENRY GEORGE LIDDELL, D.D.LATE DEAN OF CHRIST CHURCH, AND AMERICAN BOOK COMPANY, NEW YORK, CHICAGO, CINCINNATI.1901, с. 289.
(10) Види: http://www.butua.com
(11) Види Д.Срејовић. Културе гвозденог доба на тлу Србије (Пројекат Растко на Интернету) и ILIRSKA KNEZEVSKA NEKROPOLA U ATENICI, Milena Djuknic, Borislav Jovanovic, Narodni muzej Cacak 1966, arheoloska monografija
(12) види Википедија и Parović-Pešikan, M. (1991) Pećka Banja i importovana grčka keramika iz kneževskih grobnica. Starinar, XL-XLI, 189-195
(13) Види чланак на Интернету: KSENIJA VINSKI-GASPARINI BRONČANI KRATKI MAC NAĐEN U INĐIJI I NJEMU SRODNI PRIMJERCI U HRVATSKOJ Поједини примјерци мачева с југославенског тла, нарочито они раног и по- четка средњег брончаног доба (нпр. типови Apa i Sauerbrunn), досегли су вјеро- јатно подручје гдје су откривени углавном трговином и размјеном, док се за остале примјерке, уз импорт, може претпоставити и домаћа израдба
(14) Radjenje evropske civiliyacije. Beograd, IZ ”Jugoslavija”,1967, op.cit. s.197
(15) Види мапу из Генографије. https://genographic.nationalgeographic.com/genographic/lan/en /alas.html
(16) Оп. цит, Radjenje evropske civilizacije. с. 164
(17) Види на Интернету под Маршић
Извор
[уреди]- Текст је изворно објављен на Интернет адреси http://www.crnagora.com/node/287
  
|
Овај рад је лиценциран под условима Кријејтив комонс Ауторство-Делити под истим условима 3.0 Србија. Укратко: можете слободно умножавати, дистрибуирати, јавно саопштавати и прерађивати дело, под условом да на одговарајући начин наведете аутора и да га дистрибуирате само под лиценцама које су компатибилне са овом.
|
 |
Дозвола на OTRS систему.