Избирачица/25
| ◄ ЧЕТВРТА ПОЈАВА | ПЕТА ПОЈАВА | ШЕСТА ПОЈАВА ► |
ПЕТА ПОЈАВА
МАЛЧИКА, затим СОКОЛОВИЋ И ЈЕЦА
МАЛЧИКА: То ми је чудно! Од три просиоца, ниједнога играча! Као да су се договорили. Или се можда срде на мене што их држим у неизвесности? Имали би нешто и право! Крајње је време да се одважим. (Замисли се.)
СОКОЛОВИЋ и ЈЕЦА (ступе): Ево је!
СОКОЛОВИЋ: Драго моје дете, ти си ме довела у велику неприлику! Не знам како да се понашам. Кад видим господина Бранка, не могу да му погледим у очи, све ми се чини да чека од мене одговора.
ЈЕЦА: Тако је исто и код мене кад погледим на господина Штанцику. А већ господин Тошица, тај ме гони на све стране! Зато, одлучи се, дете моје!
МАЛЧИКА: Е добро, кад сте ме већ тако напали, оно ћу да се одважим. Реците прво господину Тошици...
СОКОЛОВИЋ и ЈЕЦА: Дакле за њега?
МАЛЧИКА: Да је добио кошар!
СОКОЛОВИЋ: Сиромах Тошица!
ЈЕЦА: А за другу двојицу?
МАЛЧИКА: Боже мој, како сте ме напали!
ЈЕЦА: Хоћеш ли Штанцику?
МАЛЧИКА: И господину Штанцики изјавићете да је добио кошар! Реците им одмах да ме дуже не муче. (Оде)
СОКОЛОВИЋ: Хвала богу, кад смо једном начисто! (Оде.)
ЈЕЦА: Сиромах Тошица, а мени се све чинило да ће он бити мој зет!