Izbiračica/25
| ◄ ČETVRTA POJAVA | PETA POJAVA | ŠESTA POJAVA ► |
PETA POJAVA
MALČIKA, zatim SOKOLOVIĆ I JECA
MALČIKA: To mi je čudno! Od tri prosioca, nijednoga igrača! Kao da su se dogovorili. Ili se možda srde na mene što ih držim u neizvesnosti? Imali bi nešto i pravo! Krajnje je vreme da se odvažim. (Zamisli se.)
SOKOLOVIĆ i JECA (stupe): Evo je!
SOKOLOVIĆ: Drago moje dete, ti si me dovela u veliku nepriliku! Ne znam kako da se ponašam. Kad vidim gospodina Branka, ne mogu da mu pogledim u oči, sve mi se čini da čeka od mene odgovora.
JECA: Tako je isto i kod mene kad pogledim na gospodina Štanciku. A već gospodin Tošica, taj me goni na sve strane! Zato, odluči se, dete moje!
MALČIKA: E dobro, kad ste me već tako napali, ono ću da se odvažim. Recite prvo gospodinu Tošici...
SOKOLOVIĆ i JECA: Dakle za njega?
MALČIKA: Da je dobio košar!
SOKOLOVIĆ: Siromah Tošica!
JECA: A za drugu dvojicu?
MALČIKA: Bože moj, kako ste me napali!
JECA: Hoćeš li Štanciku?
MALČIKA: I gospodinu Štanciki izjavićete da je dobio košar! Recite im odmah da me duže ne muče. (Ode)
SOKOLOVIĆ: Hvala bogu, kad smo jednom načisto! (Ode.)
JECA: Siromah Tošica, a meni se sve činilo da će on biti moj zet!