[Иде Свети Ђорђе]
Бајалица стане са болесником иза врата. Узме метлу и њом маше поред болесног места и говори (баје):
„Иде Свети Ђорђе
на црвеном коњу,
у црвеном оделу,
црвену воду гази,
црвено му коњ пиша... 5
црвен ветар отиша!"
Тада такне земљу метлом и духне на метлу. Тако ради све три пут. Затим узме усијан ашов („посипку"), и њим маше на исти начин поред болесног места а говори (баје):
Иде Милован (или како је болеснику име) путем.
Сусрела га Бого - Мати.
Цвили пишти Милован,
до Бога се чује. 10
Питала га Бого - Мати:
„Што цвилиш, што пиштиш?"
„На мене су грдне муке."
„Но бој ми се, Миловане;
ватра муке однела." 15
Тада ватраљем лупи о земљу и духне на ватраљ. Све тако баје три пут. Затим узме перце кокошиње, које је само испало из живе кокошке, и њиме на исти начин маше поред болесног места и говори (баје):
„Да си здрав, Миловане,
као тица голубица,
као чисто злато и сребро,
као јагње о Ђурђеву дану
кад скаче по росној трави. 20
Да ти болест олакша,
црвен ветар отиша!"
Тада духне у перце. Све ово баје по три пут и баци перо.
Пошао низ поље Милован (или како му је име).
Цвили, пишти до Бога се чује.
Пушта глас до неба,
сузе до земље.
Срела га Божја Мајка - Богородица. 5
„Шта је тебе, Миловане,
те цвилиш, те пиштиш,
до Бога се чујеш?
Пуштио си глас до неба,
сузе до земље." 10
„Како шта је, Божја Мајко-Богородице!
Натурило се; наметнуло се
од светка, од петка;
натура, намера, намета;
црвени ветар, 15
плаветан ветар,
зелени ветар,
жут ветар,
горски ветар,
коски ветар, 20
хладан ветар,
врућ ветар,
живи ветар,
вијор-ветар,
вилски ветар. — 25
Трпет’ не могу,
живет’ не могу!"
„Не бој се, Миловане!
Пратићу ти Станику бајалицу.
Избајаће, ишчупаће, ископаће, 30
избрисаће, ишчистиће.
Испратиће у пусто село,
у Калејску Гору,
где петао не пева,
где пас не лаје, 35
где ватра не гори,
где се хлеб не меси,
где сунце не греје,
где ветар не веје,
где коњи не вриште, 40
где људи не вичу,
где говеда не ричу,
где козе не врече,
где овце не блеје,
где свиње не грде, 45
где мачка не мауче; —
где нигде ништа нема
за Богом, за душом."
„Мало време прође,
ту Станика дође. 50
Избаја га, ишчупа га,
ископа га, избриса га,
ишчисти га, испрати га
у пусто село,
у Калејску Гору, 55
где петао не пева,
где пас не лаје,
где ватра не гори,
где се хлеб не меси,
где сунце не греје, 60
где ветар не веје,
где коњи не вриште,
где људи не вичу,
где говеда не ричу,
где козе не врече, 65
где овце не блеје,
где свиње не грде,
где ћурке не пућкају,
где гуске не гачу,
где шотке не вичу, 70
где мачка не мауче; —
где нигде ништа нема
за Богом, за душом."
