[Ide Sveti Đorđe]
Bajalica stane sa bolesnikom iza vrata. Uzme metlu i njom maše pored bolesnog mesta i govori (baje):
„Ide Sveti Đorđe
na crvenom konju,
u crvenom odelu,
crvenu vodu gazi,
crveno mu konj piša... 5
crven vetar otiša!"
Tada takne zemlju metlom i duhne na metlu. Tako radi sve tri put. Zatim uzme usijan ašov („posipku"), i njim maše na isti način pored bolesnog mesta a govori (baje):
Ide Milovan (ili kako je bolesniku ime) putem.
Susrela ga Bogo - Mati.
Cvili pišti Milovan,
do Boga se čuje. 10
Pitala ga Bogo - Mati:
„Što cviliš, što pištiš?"
„Na mene su grdne muke."
„No boj mi se, Milovane;
vatra muke odnela." 15
Tada vatraljem lupi o zemlju i duhne na vatralj. Sve tako baje tri put. Zatim uzme perce kokošinje, koje je samo ispalo iz žive kokoške, i njime na isti način maše pored bolesnog mesta i govori (baje):
„Da si zdrav, Milovane,
kao tica golubica,
kao čisto zlato i srebro,
kao jagnje o Đurđevu danu
kad skače po rosnoj travi. 20
Da ti bolest olakša,
crven vetar otiša!"
Tada duhne u perce. Sve ovo baje po tri put i baci pero.
Pošao niz polje Milovan (ili kako mu je ime).
Cvili, pišti do Boga se čuje.
Pušta glas do neba,
suze do zemlje.
Srela ga Božja Majka - Bogorodica. 5
„Šta je tebe, Milovane,
te cviliš, te pištiš,
do Boga se čuješ?
Puštio si glas do neba,
suze do zemlje." 10
„Kako šta je, Božja Majko-Bogorodice!
Naturilo se; nametnulo se
od svetka, od petka;
natura, namera, nameta;
crveni vetar, 15
plavetan vetar,
zeleni vetar,
žut vetar,
gorski vetar,
koski vetar, 20
hladan vetar,
vruć vetar,
živi vetar,
vijor-vetar,
vilski vetar. — 25
Trpet’ ne mogu,
živet’ ne mogu!"
„Ne boj se, Milovane!
Pratiću ti Staniku bajalicu.
Izbajaće, iščupaće, iskopaće, 30
izbrisaće, iščistiće.
Ispratiće u pusto selo,
u Kalejsku Goru,
gde petao ne peva,
gde pas ne laje, 35
gde vatra ne gori,
gde se hleb ne mesi,
gde sunce ne greje,
gde vetar ne veje,
gde konji ne vrište, 40
gde ljudi ne viču,
gde goveda ne riču,
gde koze ne vreče,
gde ovce ne bleje,
gde svinje ne grde, 45
gde mačka ne mauče; —
gde nigde ništa nema
za Bogom, za dušom."
„Malo vreme prođe,
tu Stanika dođe. 50
Izbaja ga, iščupa ga,
iskopa ga, izbrisa ga,
iščisti ga, isprati ga
u pusto selo,
u Kalejsku Goru, 55
gde petao ne peva,
gde pas ne laje,
gde vatra ne gori,
gde se hleb ne mesi,
gde sunce ne greje, 60
gde vetar ne veje,
gde konji ne vrište,
gde ljudi ne viču,
gde goveda ne riču,
gde koze ne vreče, 65
gde ovce ne bleje,
gde svinje ne grde,
gde ćurke ne pućkaju,
gde guske ne gaču,
gde šotke ne viču, 70
gde mačka ne mauče; —
gde nigde ništa nema
za Bogom, za dušom."
