Вино пије шећер Иванага,
Па како га племенито пије,
Види му се винце кроз грлашце;
Златна чаша кроз шећерли уста.
Гледале га Сарајке дјевојке, 5
Гледале су, а говориле су;
„О бора ти шећер Иванага,
Да нам хоћеш остат у Сарај'ву,
Дали би ти пола Сарајева
И сарајску најбољу дјевојку.“ 10
Говорио Шећер Иванага:
„Небих се јунак преварио,
Да ми дате и све Сарајево
И Сарајску најљепшу дјевојку,
Јер ја имам најдражу дјевојку, 15
У Дрвенти у мога мајстора;
У њег има три лиепе дјевојке,
Понајмлађа, мени понајдража.
Милом баби јесте понајдража,
Бабо ју је: севди љубом звао, 20
Мила мајко: севди Маре моја,
Мила браћа: севди секо наша.
А сесестрице: севди другарице,
А ја јунак: севди срдце моје,
Кад сам пошо од свога мајстора, 25
Севди срдце мене изпратило,
Севди срдце мени говорило:
„Немој остат челебија Иво,
Немој дуго остат у Сарај’ву.“
Референце
Извор
Хрватске народне пјесме и приповиедке из Босне, скупио Н. Тординац. Наклада и тисак Е. Јаничка, Вуковар, 1883., стр. 39.
