Vino pije šećer Ivanaga,
Pa kako ga plemenito pije,
Vidi mu se vince kroz grlašce;
Zlatna čaša kroz šećerli usta.
Gledale ga Sarajke djevojke, 5
Gledale su, a govorile su;
„O bora ti šećer Ivanaga,
Da nam hoćeš ostat u Saraj'vu,
Dali bi ti pola Sarajeva
I sarajsku najbolju djevojku.“ 10
Govorio Šećer Ivanaga:
„Nebih se junak prevario,
Da mi date i sve Sarajevo
I Sarajsku najljepšu djevojku,
Jer ja imam najdražu djevojku, 15
U Drventi u moga majstora;
U njeg ima tri liepe djevojke,
Ponajmlađa, meni ponajdraža.
Milom babi jeste ponajdraža,
Babo ju je: sevdi ljubom zvao, 20
Mila majko: sevdi Mare moja,
Mila braća: sevdi seko naša.
A sesestrice: sevdi drugarice,
A ja junak: sevdi srdce moje,
Kad sam pošo od svoga majstora, 25
Sevdi srdce mene izpratilo,
Sevdi srdce meni govorilo:
„Nemoj ostat čelebija Ivo,
Nemoj dugo ostat u Saraj’vu.“
Reference
Izvor
Hrvatske narodne pjesme i pripoviedke iz Bosne, skupio N. Tordinac. Naklada i tisak E. Janička, Vukovar, 1883., str. 39.
