Шету шета аго Мема,
Испод двора Диздар-аге,
На пенџеру Зил-кадуна,
Аго Мема говораше:
„Зил-кадуна, душо моја, 5
„Ђе је тебе Диздар-ага?“ —
„Поша' ми је на пазару,
„Доћи не ће за неђељу.“ —
„3ил-кадуна, душо моја,
„Ђе су тебе браћа твоја?“ — 10
„Браћа су ми у лов пошла,
„Не ће доћи за неђељу." —
„3ил-кадуна, душо. моја,
„Ђе је тебе мајка твоја?“ —
„Мајка ми је у род пошла, 15
„Доћи не ће за неђељу.“
Кад то зачу ага Мемо,
Ушетао у дворове,
Три је страже поставио:
Једну стражу надно поља, 20
Другу стражу насред поља,
Трећу стражу украј двора,
Па он љуби Зил-кадуну.
Вика стража садно поља:
„Бјеж' из двора, ага Мемо, 25
„Ето у двор Диздар-аге.“
За то ага и не мари.
Вика стража сасред поља:
„Бјеж' из двора, ага Мемо, 30
„Ето у двор Диздар-аге!“
За то ага и не мари.
Вика стража искрај двора:
„Бјеж' из двора, ага Мемо,
„Ето у двор Диздар-аге." 35
Мема скаче низ прозору,
А паде му с глве клобук.
Диздар ага у двор дође,
Зил-кадуни говораше:
„Зил-кадуно, душо моја, 40
„Од куд клобук аге Мема?“ —
„Вино ми је куповао,
„Спенђе су му помањкале,
„Клобук сам му ја узела.“ —
„Врати клобук, Зил-кадуно, 45
„Тури му га низ прозору.
„Зил-кадуно душо моја,
„Што су очи замућене?“ —
„Казаћу ти, бабо мили,
„Гласи мене допадоше, 50
„Да се пазар помутио,
„Пак ти да си погинуо,
„Пак сам, бабо, цмиловала.“ —
„Зил-кадуно, душо моја,
„Што је лице нагрђено?“ — 55
„Гласи мене допадоше,
„Да се мајка преставила,
„Зато сам се нагрдила.“ —
„Зил-кадуно, душо моја,
„Што су косе помршене?" — 60
„Гласи мене допадоше,
„Да су браћа погипула,
„Зато сам се нагрдила.“
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 492-494.
