Зелени се трава, убава је,
У њој лежи момче, рањено је.
Десна му је рука одсечена,
А и лева нога до колена.
Левом руком на папиру пише, 5
Да се њему не надају више.
— Ево има четири пролећа,
На мом гробу не изниче цвећа,
Ни славуја на гроб да ми стане,
Ни сузице на гроб да ми кане. 10
Мила сестро, венац ми исплети,
Па га пусти низ Дрину да плови,
Можда би нам нашао гробови.
Референце
Напомене
Стана Динић
Црквица
Извор
Димитријевић, Сергије, Црнотравске и лесковачке народне песме ослободилачког рата и револуције (текстови), Научно дело, Београд, 1967., стр. 75.
