Zeleni se trava, ubava je,
U njoj leži momče, ranjeno je.
Desna mu je ruka odsečena,
A i leva noga do kolena.
Levom rukom na papiru piše, 5
Da se njemu ne nadaju više.
— Evo ima četiri proleća,
Na mom grobu ne izniče cveća,
Ni slavuja na grob da mi stane,
Ni suzice na grob da mi kane. 10
Mila sestro, venac mi ispleti,
Pa ga pusti niz Drinu da plovi,
Možda bi nam našao grobovi.
