Звонимир/60

←Петнајестијести призор

Звонимир Писац: Јован Суботић ШЕСТНАЈЕСТИ ПРИЗОР

Седамнајести призор→

ШЕСТНАЈЕСТИ ПРИЗОР

БАН ПЕТАР (уђе нагло)
ЗВОНИМИР (даје му знак да чути)
БАН ПЕТАР (приступи јој и гледи је)
ЛИЕПОСАВА (види га, пружи му руку, и проговори тихо):
Отче!
БАН ПЕТАР:
                 Какве чини у том гласу
Леже! Ово срдце у прсима,
Санта леда кроз толико вриеме —
ЛИЕПОСАВА:
Звонимире, мрак ме обузима! —
Сине! Отце! Ја умирем — (клоне мртва)
ЗВОНИМИР и БАН ПЕТАР:
Умре!
РАДОВАН:
Неостављај свога сина, мајко!
(зациени се у плачу)
БАН ПЕТАР:
(приступи кћери и пољуби је у чело, па изиђе)
ЗВОНИМИР:
Ох губитка, коме пара нема!
(тишина)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.