Звона

Извор: Викизворник

Звона

Звона брује,
и као гром сред олује
испуњују тамну собу,
где у тмини
жена јеца у црнини.

Та жена је моја Мајка.

Мајко, Мајко,
ја не могу да клекнем,
ја не могу да рекнем:
боже, опрости!

Бог, ако га има, умориће мене,
и срце ће ми ишчупати,
ако је јачи.
И веруј, Мати,
ту су онда залудни твоји плачи.

Ал' није јачи, Мајко!

И мајка ме је погледала,
и њене очи сиве
биле су сва моја гола прошлост,
и све моје бедне перспективе.

Бог није јачи, Мајко!
. . . . . . . . . . . .

Звона звоне,
и у мору мојих греха
моја црна Мајка тоне...

Душан Васиљев


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.