Zvona

Izvor: Викизворник
Pređi na navigaciju Pređi na pretragu

Zvona

Zvona bruje,
i kao grom sred oluje
ispunjuju tamnu sobu,
gde u tmini
žena jeca u crnini.

Ta žena je moja Majka.

Majko, Majko,
ja ne mogu da kleknem,
ja ne mogu da reknem:
bože, oprosti!

Bog, ako ga ima, umoriće mene,
i srce će mi iščupati,
ako je jači.
I veruj, Mati,
tu su onda zaludni tvoji plači.

Al' nije jači, Majko!

I majka me je pogledala,
i njene oči sive
bile su sva moja gola prošlost,
i sve moje bedne perspektive.

Bog nije jači, Majko!
. . . . . . . . . . . .

Zvona zvone,
i u moru mojih greha
moja crna Majka tone...

Dušan Vasiljev


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Vasiljev, umro 1924, pre 100 godina.