Затамни се м'гла на планину
Затамни се м'гла на планину,
А у белу зору отамни се.
Искочила Милица девојка,
Она гледа горе на планину,
Ал' се чудни знаци показаше. 5
Да ли овчар беле овце чува?
Да л' се белив трогодишњи снези?
Да л' девојке бело платно белив?
Нити овчар беле овце чува,
Нит' се белив трогодишњи снези, 10
Нит' девојке бело платно белив,
Већ тој легав незнане делије.
Па се врна Милица девојка,
Па се врна брата да сакрије,
Да сакрије Јанка јуначину. 15
Сакри брата у тесни амбари,
Укопа га у беле пченице.
И дођоше незнане делије,
Дограбише Милицу девојку:
„Казуј, казуј, Милице девојко, 20
Казуј, сестро, брата јуначину,
Ће сечемо твоје русе косе!"
„Сечите ги, да ги бог убије!
Брата немам, нити га казујем!"
Одсекоше њојне русе косе. 25
„Казуј, сестро, брата јуначину,
Ће сечемо ноге до колена!"
„Сечите ги, да ги бог убије!
Брата немам, нити га казујем!"
Одсекоше ноге до колена. 30
„Казуј, сестро, брата јуначину,
Ће сечемо руке до рамена!"
„Сечите ги, да ги бог убије!
Брата немам, нити га казујем!"
Одсекоше руке до рамена. 35
„Казуј, сестро, брата јуначину,
Ће вртимо твоји црни очи!"
„Вртите ги, да ги бог убије!
Брата немам, нити га казујем!"
Извртоше њојни црни очи. 40
Отидоше куде верно љубе,
Шибнаше га двапут сас камџију:
„Казуј, љубе, Јанка јуначину,
Ће сечсмо твоје русе косе!"
„Чујете ли, Турци јаничари, 45
Отидите у тесни амбари,
Сестра брата у пченице скрила!"
Уватише Турци јаничари,
Уватише Јанка јуначину,
На руке му гвожђе ударише, 50
А на ноге гвожђе још потешко.
Ал' говори Милица сестрица:
„Ајд' у здравље, мој злаћани брате,
Косу немам за теб' да расплетем,
Ноге немам по тебе да пођем, 55
Руке немам тебе да одвржем,
Очи немам за тебе да плачем!"