Zatamni se m'gla na planinu
Zatamni se m'gla na planinu,
A u belu zoru otamni se.
Iskočila Milica devojka,
Ona gleda gore na planinu,
Al' se čudni znaci pokazaše. 5
Da li ovčar bele ovce čuva?
Da l' se beliv trogodišnji snezi?
Da l' devojke belo platno beliv?
Niti ovčar bele ovce čuva,
Nit' se beliv trogodišnji snezi, 10
Nit' devojke belo platno beliv,
Već toj legav neznane delije.
Pa se vrna Milica devojka,
Pa se vrna brata da sakrije,
Da sakrije Janka junačinu. 15
Sakri brata u tesni ambari,
Ukopa ga u bele pčenice.
I dođoše neznane delije,
Dograbiše Milicu devojku:
„Kazuj, kazuj, Milice devojko, 20
Kazuj, sestro, brata junačinu,
Će sečemo tvoje ruse kose!"
„Sečite gi, da gi bog ubije!
Brata nemam, niti ga kazujem!"
Odsekoše njojne ruse kose. 25
„Kazuj, sestro, brata junačinu,
Će sečemo noge do kolena!"
„Sečite gi, da gi bog ubije!
Brata nemam, niti ga kazujem!"
Odsekoše noge do kolena. 30
„Kazuj, sestro, brata junačinu,
Će sečemo ruke do ramena!"
„Sečite gi, da gi bog ubije!
Brata nemam, niti ga kazujem!"
Odsekoše ruke do ramena. 35
„Kazuj, sestro, brata junačinu,
Će vrtimo tvoji crni oči!"
„Vrtite gi, da gi bog ubije!
Brata nemam, niti ga kazujem!"
Izvrtoše njojni crni oči. 40
Otidoše kude verno ljube,
Šibnaše ga dvaput sas kamdžiju:
„Kazuj, ljube, Janka junačinu,
Će sečsmo tvoje ruse kose!"
„Čujete li, Turci janičari, 45
Otidite u tesni ambari,
Sestra brata u pčenice skrila!"
Uvatiše Turci janičari,
Uvatiše Janka junačinu,
Na ruke mu gvožđe udariše, 50
A na noge gvožđe još poteško.
Al' govori Milica sestrica:
„Ajd' u zdravlje, moj zlaćani brate,
Kosu nemam za teb' da raspletem,
Noge nemam po tebe da pođem, 55
Ruke nemam tebe da odvržem,
Oči nemam za tebe da plačem!"
