Зарок

0001 Пили вино седамнаест агах
0002 у Удбину крваву крајину;
0003 доцне дође Турчин Асан-ага
0004 те им турски селам називаше,
0005 а Турци му селам приватише
0006 и овако јоште говорише:
0007 "О наш брате, Турчин’ Хасан-ага!
0008 Немој ходит често у Котаре
0009 да ти Власи главу не изгубе."
0010 Овако им Турчин бесједио:
0011 "Луди ли сте, од Удбине Турци!
0012 А тако ми вјере и закона,
0013 са’ћу мога коња дофатити,
0014 поћерат га у кршне Котаре,
0015 довест секу Јанковић Стојана,
0016 ја се јунак оженити њоме."
0017 То рекао, на ноге скочио,
0018 па изведе дебела дората,
0019 поћера га земљом и свијетом
0020 докле Туре у Котаре дође
0021 под бијелу сердареву кулу.
0022 Но Турчину добра срећа била
0023 е Стојана нејма на дворове,
0024 ни његове слуге Милована,
0025 но пошли су у лов у планину.
0026 А да видиш Турчин’ Асан-аге!
0027 Ка’ дозива дилбер Анђелију
0028 да донесе вина у матару,
0029 е је њему одољела жеђа.
0030 Скочи цура на ноге лагахне
0031 те Турчину донијела вина,
0032 некће Турчин да привата вино,
0033 но ђевојку за бијелу руку,
0034 па је за се тури на дорина
0035 и побјеже пољем зеленијем,
0036 док далеко Туре одмакнуло.
0037 Но да видиш Стојанове мајке
0038 ка’ довати пушку венедика,
0039 обори га с прозора од куле,
0040 загрмјеше горе и планине.
0041 То зачуо слуга Миловане
0042 те дозива господара свога:
0043 "Господаре, Јанковић-Стојане!
0044 Ено пуче пуста венедика,
0045 ка’ се оно паче завалило,
0046 нешто ни је штету учинило."
0047 Поскочише добри два јунака,
0048 заскакаше оба низ планине,
0049 ка јелени од године данах,
0050 док дођоше они у Котаре,
0051 ту наоде Стојанову мајку,
0052 бјеше тужна сузна и крвава,
0053 љто је њојзи, пита је Стојане,
0054 све му баба по истини каже.
0055 Веће Стојан питат нешћедаше
0056 но узеше лахка брашненика,
0057 за Турчином отидоше трагом,
0058 док дођоше пољу Удбинскоме,
0059 ту их био данак оставио,
0060 а тавна их ноћца приватила;
0061 док дођоше на врата од града,
0062 ал’ на врата четири сејмена
0063 међу собом те су говорили:
0064 "Фала богу, чуда великога!
0065 Ђе превари ага Милована,
0066 нама бити без белаја неће,
0067 а ни нама ни нашему граду."
0068 Но то слуша слуга Миловане,
0069 па поспаше, теке се напише,
0070 но не спава слуга Миловане -
0071 све четири те је изгубио
0072 а од града врата отворио,
0073 па Стојану ријеч бесједио:
0074 "Сједи ође на врата од града,
0075 а ја пођох аги на дворове."
0076 Па отиде низ честе сокаке,
0077 докле аги пред дворове дође,
0078 намоли се на прозор од куле,
0079 ал’ у кули седамнаест агах,
0080 они пију око совре вино,
0081 служи вино дилбер-Анђелија,
0082 гологлава кано мушка глава,
0083 док уочи слугу Милована,
0084 виђе њега на прозор од куле,
0085 те је њему ријеч бејседила:
0086 "А ту ли си, божи проклетниче!
0087 Да је соко крила уносио,
0088 ал’ да су ти џини калаузи,
0089 не би џини кланце погодили,
0090 нит’ би меса перје изнијело."
0091 Ма јој вели слуга Миловане:
0092 "Богом секо, дилбер-Анђелијо!
0093 Нећ’ ли аге опојити вином
0094 па м’ од куле отворити врата?"
0095 Кад то чула дилбер-Анђелија,
0096 Турцима је ријеч говорила:
0097 "Бог убио седамнаес’ агах"
0098 Жље га сјели и вино попили,
0099 докле бијах дома у Котаре,
0100 више моја слуга попит ћаше
0101 него ово седамнаес’ агах."
0102 Ма зли бију Турци од укорбе,
0103 њојзи сваки чашу врће празну,
0104 тако Турке опојила вином,
0105 те је слуга врата отворила.
0106 Уљегао слуга Миловане,
0107 он потегну криву гадарину
0108 те посјече седамнаес’ агах,
0109 па по кули благо покупио,
0110 помага му дилбер-Анђелија.
0111 Кад се доста блага накупише,
0112 три витеза коња доватише,
0113 побјегоше градом удбињскијем,
0114 док дођоше на врата од града,
0115 ту Стојана они нахођаху,
0116 дадоше му коња од мејдана,
0117 није гори од путаља сама,
0118 па одоше једно за другијем,
0119 отидоше пољем зеленијем,
0120 здраво прешли у кршне Котаре,
0121 утјешили своју стару мајку.