Zarok

0001 Pili vino sedamnaest agah
0002 u Udbinu krvavu krajinu;
0003 docne dođe Turčin Asan-aga
0004 te im turski selam nazivaše,
0005 a Turci mu selam privatiše
0006 i ovako jošte govoriše:
0007 "O naš brate, Turčin’ Hasan-aga!
0008 Nemoj hodit često u Kotare
0009 da ti Vlasi glavu ne izgube."
0010 Ovako im Turčin besjedio:
0011 "Ludi li ste, od Udbine Turci!
0012 A tako mi vjere i zakona,
0013 sa’ću moga konja dofatiti,
0014 poćerat ga u kršne Kotare,
0015 dovest seku Janković Stojana,
0016 ja se junak oženiti njome."
0017 To rekao, na noge skočio,
0018 pa izvede debela dorata,
0019 poćera ga zemljom i svijetom
0020 dokle Ture u Kotare dođe
0021 pod bijelu serdarevu kulu.
0022 No Turčinu dobra sreća bila
0023 e Stojana nejma na dvorove,
0024 ni njegove sluge Milovana,
0025 no pošli su u lov u planinu.
0026 A da vidiš Turčin’ Asan-age!
0027 Ka’ doziva dilber Anđeliju
0028 da donese vina u mataru,
0029 e je njemu odoljela žeđa.
0030 Skoči cura na noge lagahne
0031 te Turčinu donijela vina,
0032 nekće Turčin da privata vino,
0033 no đevojku za bijelu ruku,
0034 pa je za se turi na dorina
0035 i pobježe poljem zelenijem,
0036 dok daleko Ture odmaknulo.
0037 No da vidiš Stojanove majke
0038 ka’ dovati pušku venedika,
0039 obori ga s prozora od kule,
0040 zagrmješe gore i planine.
0041 To začuo sluga Milovane
0042 te doziva gospodara svoga:
0043 "Gospodare, Janković-Stojane!
0044 Eno puče pusta venedika,
0045 ka’ se ono pače zavalilo,
0046 nešto ni je štetu učinilo."
0047 Poskočiše dobri dva junaka,
0048 zaskakaše oba niz planine,
0049 ka jeleni od godine danah,
0050 dok dođoše oni u Kotare,
0051 tu naode Stojanovu majku,
0052 bješe tužna suzna i krvava,
0053 ljto je njojzi, pita je Stojane,
0054 sve mu baba po istini kaže.
0055 Veće Stojan pitat nešćedaše
0056 no uzeše lahka brašnenika,
0057 za Turčinom otidoše tragom,
0058 dok dođoše polju Udbinskome,
0059 tu ih bio danak ostavio,
0060 a tavna ih noćca privatila;
0061 dok dođoše na vrata od grada,
0062 al’ na vrata četiri sejmena
0063 među sobom te su govorili:
0064 "Fala bogu, čuda velikoga!
0065 Đe prevari aga Milovana,
0066 nama biti bez belaja neće,
0067 a ni nama ni našemu gradu."
0068 No to sluša sluga Milovane,
0069 pa pospaše, teke se napiše,
0070 no ne spava sluga Milovane -
0071 sve četiri te je izgubio
0072 a od grada vrata otvorio,
0073 pa Stojanu riječ besjedio:
0074 "Sjedi ođe na vrata od grada,
0075 a ja pođoh agi na dvorove."
0076 Pa otide niz česte sokake,
0077 dokle agi pred dvorove dođe,
0078 namoli se na prozor od kule,
0079 al’ u kuli sedamnaest agah,
0080 oni piju oko sovre vino,
0081 služi vino dilber-Anđelija,
0082 gologlava kano muška glava,
0083 dok uoči slugu Milovana,
0084 viđe njega na prozor od kule,
0085 te je njemu riječ bejsedila:
0086 "A tu li si, boži prokletniče!
0087 Da je soko krila unosio,
0088 al’ da su ti džini kalauzi,
0089 ne bi džini klance pogodili,
0090 nit’ bi mesa perje iznijelo."
0091 Ma joj veli sluga Milovane:
0092 "Bogom seko, dilber-Anđelijo!
0093 Neć’ li age opojiti vinom
0094 pa m’ od kule otvoriti vrata?"
0095 Kad to čula dilber-Anđelija,
0096 Turcima je riječ govorila:
0097 "Bog ubio sedamnaes’ agah"
0098 Žlje ga sjeli i vino popili,
0099 dokle bijah doma u Kotare,
0100 više moja sluga popit ćaše
0101 nego ovo sedamnaes’ agah."
0102 Ma zli biju Turci od ukorbe,
0103 njojzi svaki čašu vrće praznu,
0104 tako Turke opojila vinom,
0105 te je sluga vrata otvorila.
0106 Uljegao sluga Milovane,
0107 on potegnu krivu gadarinu
0108 te posječe sedamnaes’ agah,
0109 pa po kuli blago pokupio,
0110 pomaga mu dilber-Anđelija.
0111 Kad se dosta blaga nakupiše,
0112 tri viteza konja dovatiše,
0113 pobjegoše gradom udbinjskijem,
0114 dok dođoše na vrata od grada,
0115 tu Stojana oni nahođahu,
0116 dadoše mu konja od mejdana,
0117 nije gori od putalja sama,
0118 pa odoše jedno za drugijem,
0119 otidoše poljem zelenijem,
0120 zdravo prešli u kršne Kotare,
0121 utješili svoju staru majku.