Зарекло се момче и девојче,
Момир момче, Овирин девојче,
да спавају, да се не дирају.
До пол’ ноћа мирно су спавали,
од пол’ ноћа Момир не мирује, 5
тик пољуби Овирин девојку.
Проговара Овирин девојка:
„Момир момче, жив те Бог убија!
Нели смо се синоћ заверили
да спавамо, да се не дирамо?" 10
Момир момче њојзи проговара:
„Бога тебе, Овирин девојче!
До саге ти наша вера беше!
Од саге ћу лице да ти љубим!"
