Zareklo se momče i devojče,
Momir momče, Ovirin devojče,
da spavaju, da se ne diraju.
Do pol’ noća mirno su spavali,
od pol’ noća Momir ne miruje, 5
tik poljubi Ovirin devojku.
Progovara Ovirin devojka:
„Momir momče, živ te Bog ubija!
Neli smo se sinoć zaverili
da spavamo, da se ne diramo?" 10
Momir momče njojzi progovara:
„Boga tebe, Ovirin devojče!
Do sage ti naša vera beše!
Od sage ću lice da ti ljubim!"
