Пређи на садржај

Записи Божидара Вуковића

Извор: Викизворник

Божидар Вуковић Подгоричанин лије слова

Поњеже убо ва Тројици поклањајеми Бог от небитија ва битије приведи всачаскаја и на конац делом саздав чловека и образом својим почат обладати васем тварем видимим сатвори и саглаголника себе садела жртви же приносити васе сажеженија за очиштеније грехов. Прежде освешт раба својего Мелихиседека првосвештеника нарек пројављаје хотештују бити тајну. Такожде Аврам, и васи праведни прежде закона не писанми и књигами просвештаху се, на чист имуште смис, Духа Светаго сијанијем просвештаху се и тако Божија ведеаху хотенија самому Богу беседујушту тем, усти ка устом. Последи же Мојсеови дав закон на скрижалех камених, и сих ва жестосрдији сакруши, назнаменује закона измењеније. По сем, јединородни Син и Слово Божије благоизволи ваплтити се от Духа Светога и от пречистије Деви Марије, и рожд се на земљи без отца и пожи ва мире сем кроме греха, пострада и васкрсе ва трети дан, и вазнесе на небеса, и седе о деснују Бога и отца. Хоте бо изити на страст вољнују своју. Предаст тајну сију службу учеником и апостолом својим, паче же вазљубљеному својему апостолу Иакову предаст тајну сију службу. Последи же изнемогоше чловеци и не вазмогоше предајема вамештати. Тем же Духом Светим настављајеми богоносни отци наши Велики Василије, Иоан Златоусти и Григорије, слабости ради рода чловеча пременише удобејше и лагчајше предаше нам божаставнују и тајну сију савршати службу за очиштеније грехом за исцељеније душевним и телесним страстем. Подобајет убо чатуштому художне ванимати са усрдијем и ползу обретати јаже ка спасенију, да ни мала несмотрне мимошад оташтет се велико.

Сего ради и аз грешни и мањши ва чловецех Божидар Вуковић от Ђурић Подгоричанин уведев јако вса житија сего сујетна и времена и преходешта самртију васа пресекајема, бившу ми тогда ва западних странах италских, ва славнем граде Венетијани, Богом настављајем и вазревновах, поспешенијем Светаго Духа, трудољубазне, поташтах се саставити форми ва јеже бити угодна васакому прочитајуштому, и саписах душеполазније књиги, сије литургиј ва њих же божаставна и безкрвна жртва савршајет се на просвештеније божаставним црквам. Тем же колене преклон, мољу се и милиседеју појуштим, или прочитајуштим, или преписујуштим, аште будет что погрешено, исправљајте, и нас о сем трудивших се, благословите, а не клнете, поњежњ не писа Дух Свети, ни ангел, ни рука брена и дух грешни и унили. Повеленијем господина Божидара трудих се о сем, аз окајанејши и мањши ва иноцех јеромонах Пахомије от Црније Гори, от Реке, јему же отачаство гроб, земља же мати. Да мољу ви отци и братија, појуште исправљајте, еште и грубо јест слово, на сладко јест, такожде и мед, аште и на коре јест, на сладак јест. Појуште же поменујте раба Божија Божидара, изложившаго типари сије, а писавшаго благословите, а не клнете, да и ви улучите: придете благословени отца мојего, наследујте уготованоје вам царствије, јегоже буди всем нам улучити, славеште Отца и Сина и Светаго Духа и ниња и присно, и ва веки веком. Амин.

Савршише се сије божаставније књиги, литургије, ва њих же приложихом отпусте же, и вазглашанија вечерња, и утрња, молитви же литиније и различније на потребу, јевангелија страсна же и васкрсна, и апостоли и јевангелија праздником госпоским и нарочитим светим от месеца сектемврија до месеца августа, и апостоли и јевангелија великије четрдесетнице. Сије сврши се ва лето 7028, а от рождаства Христова, 1519, круг слнцу 28, а луни 17, индиктион 9, епахта 6, месеца ијулија, 7 дан у Бнецијех.

Зато продужи и не заврши брзо

Извољенијем Отца, сапоспешенијем Сина и савршенијем Светаго Духа иже от небитија ва битије Словом приведи васачаскаја, саздави чловека и положи јего ва рај пиште божаставније наслаждати се. Паки же преступљша и отвржена бивша и васем родом иже по њем бившим самрт исходатај. И бе видети рода чловеча от дијавола мучима. На Саздави не остави сазданије своје ва конц погибнути, пророки посла прорешти тогово пришаствије, иже предаше нам писанија, ва њих же изештњејше цар же и Богоотац пророк Давид, пришаствијем Светаго Духа научајем предаст нам душеспаснују сију књигу глагољеми Псалтир славословити сим иже ва Тројици Бога. Јест бо сија књига целомудрију наставник, и телесним и душевним страстем исцелитељ. Псалом бо и от каменаго срдца слзу изимајет, ангелом сапричестники небесније житеље по Бозе печал садевајет, душам же веселије дарујет.

Сего ради и аз грешни и мањши ва чловецех, Божидар Вуковић Подгоричанин от Ђурић, желанијем важделех ка душеполазним књигам исплнити недостатчаство јеже умаљеноје и расхиштеноје Измаилтени Богу попуштшу их. Бившу ми тогда ва западних странах италијских, ва славнем граде Венетијане, Богом настављајем, вазревновах поспешенијем Светаго Духа, трудољубазне подвизах се саставити форми ва јеже бити угодна васакому прочитајуштому. Того ради продлжих време не ставити ва скоре, и саписах сију душеполазнују књигу псалтир. Тем же мољу се и милиседеју васем појуштим, или стихологиствујуштим, или преписујуштим, аште будет што погрешно исправљајте, и нас о сем трудивших се благословите, а не клнете, и вас васеблаги Бог Господ да не лиши царствија јего ва бесконачније веки. Амин. Повељенијем господина ми Божидара Подгоричанина, аз грешни и последњи свештоноинок Пахомије от Црније Гори, от Реке, саставих сије типаре ва лето 7028, а от рождаства Христова 1519, у Бнецијех.

Саписаше се сије светије и божаставније књиги, глагољеми псалтир, ва лето 7028, а от рождаства Христова 1519, круг слнцу 28, а луни 16, злато число 1, индиктион 9, епахта 7, месеца априлија, 7. дан, у Бнецијех. Тогда же старејшинствујушту ва славнем граде Венетијане велеславному дуксу Лунарду Лордану, васточними же начелствујушту и област држешту великоме амире султан Селим бегу.

Из града Подгорица која је у земљи Диоклитијској

Извољенијем Отца, сапоспешенијем сина и савршенијем Светаго Духа, иже от небитија ва битије Словом приведи васачаскаја, саздави чловека, и положи јего ва рај пиште божаставније наслаждати се. Паки же преступљша и отвржена бившаја, и васем родом иже по њем бившим самрт исходатај. И бе видети рода човеча от дјавола мучима. На саздави, не остави сазданије своје ва конац погибнути. Благоизволи неизречени исплни савет ва приснодеву Марију васели се и рожд се без матере на небеси, на земљи без отца роди се. Пребист же на земљи са плтију, јако и човек, пострадав, вазнесе се. Темже даст нам писанија ва њих же пророци јако ва царских скровиштих положи неисташтимоје богатаство.

Темже и аз Христу раб, Божидар Вуковић, отачаством от града нарицајемаго Подгорица, јеже јест ва странах Диоклитијских, трудољубазно важделех от јуности мојеје заради божаставних књиг, Богу поспешствујушту ми, саставих форми, и саписах сију душеспаснују књигу ва туждеј земљи, ва странах италских. И валожихом ва њих избрано, јеже бивајут удоб носима ходештим ва пут. Мољу ви, отци и братија, појуште, или чтуште, исправљајте, благословите, а не клнете, и да обојим улучим милост Христову зде, и таможе светом васи озарим се, славеште Отца и Сина и Светаго Духа, и ниња и присно и ва веки веком. Амин Повеленијем господина Божидара војеводе трудих се о сих саписанијих аз грешни и мањши ва иноцех и јеродијакон Мојси от српскије земљи, отачаством же от места нарицајемаго Будимља. Темже колене преклон, мољу се и милиседеју, појуштим или чатуштим, или преписујуштим, аште будет што погрешено, љубве Христове ради, исправљајте, и нас, усрдно трудивших се, благословите, а не клнете, поњеже не писа Дух Свети ни ангел, на рука грешна и брена и Дух унили, окајани и грешни. Ва време же то начелство држештому ва велеславнем месту Венетијани великому дуксу Андреа Грити. Тогда же васточним странам обладајуштому великому амирех султан Сулејману.

Савршише се сије светије књиги, ва њих же саписахом синаксар без тропарих и часословац имеје ноштнују и дневнују службу и молитви различније о умиљенији душевнем, и акатисто пресветије Богородице, и паки саписах параклисе светим по данех седмичним и службу светаго васкрсенија, и нека житија и мученија светим, ва двоје књиг, и славе, катавасије васего лета празником избраним, и к тому приписахмо катизму 9, и 17, и опело литургијам и пречистије по грчаскому језику, и пасхалију Дамаскинову. Савршише се сије књиги от битија ва лето 7044, а от рождаства Христова 1536, круг слнцу 16, луни 14, вије злато число 17, индиктион 9, темелије 7, епахта 6, месеца априлија 26. дан, у Бнецијех.

И мисли да пренесе штампарију у отаџбину

Иже ва Тројици славими Бог, благоизволи украсити светују црков своју различним књигами. Тем же и аз, Христу раб, Божидар Вуковић, благодетију Божијеју желаније имех от јуности мојеје, и љубов ка божаставним црквам, молих се всеблагому Владице, Христу мојему, да ми поспешит ка желанију мојему да савршим и сије дело јуже наче делати, си Саборник, Богу на славу, а на похвалу васем светим, и христијаном на ползу. Поњеже самислих време старости моје, јако време самртноје приближајет се. И житије наше немного времено јакоже пророчаствујет нелжни пророк Давид: "Дније лет наших ва њихже седамдест, аште ли же ва силах, осамдесет лет. Множаје их труд и болезн". Сего ради убојах се смрти, поњеже не гледајет ни цара, ни бољарина. И видех времена тешка сут, поњеже времена посљедња јесу. Между језици многије рати, и велико попереније от Исмаилтен на христијанех, за ради сагрешенији наших. Того ради и наше укасњеније ва западних странах италских, ва велицеј јереси римској. Не могаши изити ва својем отачаству, заради исмаилтаских великих поперенији, јакоже и прежде рекох ва иних књигах, јеже саставих на типарех да изнесем ва својем отчастви сије типаре. Сего ради мољу Господа Бога и пречисту јего Матер да ми поспешит на савршеније делу. И потом ако буде воља Божија, мислим сије типаре да изнесем ва своје отачаство, једа кого Бог изволи, и по мојој смрти да се потруди, заради божаставних црквах, да исплни колико буде воља Божија недостатачаство светих књиг, јеже јест умаљеноје иноверними језици. Апостол же Павал глагољет: "Красеј црков своју душу красит."

Мољу же васех отце и братију чатуштих, или васпевајуштих, љубве Христове ради, аште будет што погрешно, исправљајте, и мене грешнаго Божидара благословите, јакоже пишет се: "Молитва праведнаго спасет грешнаго, и да обоји улучим милост зде, и тамо же светом васи озарим се, славеште Отца и Сина и Светаго Духа, и ниња и присно, и ва веки веком. Амин И поставих си белег мој вишеписани, даровани ми велицијем ћесаром Кариолушом, јеже глагољет се бити по имену пети ћесар от рождаства Христова обладајушта римским началством, и мнозем инем странам господин нарицает се. Начеше се писати сије светије књиги глагољеми минеј ва лето 7044, круг слнца 16, а луни 14.

Запис: Јеромонах Пахомије, са острва Диоклитијског језера

Извољенијем Отца и сапоспешенијем Сина и савршенијем Светаго Духа, аз грешни и мањши ва чловецех, недостојни Христу раб Божидар Вуковић, пришадшу ми от отачаства мојего от земље Диоклитијске јеже јест ва пределех македонских от града нарицајемаго Подгорица близ сушту града глагољемаго Диоклитије, јегоже некогда сазида Диоклитијан кесар ва име своје, и дошадшу ми ва граде Венетијани, видех састављајуштих божаставнаја писанија на типарех Фруги же и Грки и иније језики, желанијем важделех и наша србскаја же и блгарскаја такожде на типарех саставити. Молих се васеблагосрдому чловекољубцу Богу, вазвргох себе на пучину неизчрпајемаго благоутробија јего, да поспешит ми на сија до савршенија, аште будут угодна всеблагому Христу владице мојему. Богом сведетељствују не дах себе ни мала покоја, мало же и очима мојима дреманије, ни поштедех от имени мојих, јеже ми дал јест Господ, дондеже извести ми дело на савршеније. Се благодетију Христа мојего владики на савршеније дела приспех, и саврших ва туждеј земљи васака писанија црковнаја велицеми словеси. И другије књиги саписах помањшими словеси, иже ва пут ходештим удоб носима бивајут. И аште всеблаги Господ Бог поспешит ми хошту принести васе типари, великије же и малије ва својем отчаству, да исплним васако недостатачаство ва божаставних црквах књиг, јеже јест умаљеноје иноверними језики.

Тем же колене преклон, мољу се и милиседеју појушим или чатуштим, или преписујуштим, аште будет што погрешено, исправљајте и благословите, а не клнете, да и ви сподобите се услишати страшнаго и нелицемернаго судије благи он ответ: "Придете, благословени отца мојего, наследујте уготованоје вам царствије от сложенија миру, јегоже буди улучити васем нам, славешт васи купно Отца и Сина и Светаго Духа, и ниња и присно и ва веки веком. Амин.

Повеленијем господина Божидара Вуковића од Ђурић, Подгоричанина, трудих се о сих саписанијих, аз окајанејши и мањши ва иноцех јермонах Пахомије от остров Диоклитијскаго језера. Мољу ви, отци и братија, аште будет что погрешено, појуште, љубве ради Христови, исправљајте, и нас о сем усрдно трудивших се благословите, а не клнете, поњеже не писа Дух Свети, ни ангел, на рука грешна и брена, и дух унили, окајани и грешни.

Савршише се сије светије књиги, ва њихже саписахом синаксар без тропарих и часословац, имеје ноштнују и дневнују службу и молитви различније о умиљенији душевнем и акатисто пресветије Богородици, и славе и катавасије васего лета празником нарочитим. И паки саписах параклисе светим, по данех седмичних, молабни и службу светаго васкрсенија, и некаја житија и мученија изабраним светим ва двоје књиг.

Сије савршихом ва лето 7029, а от рождаства Христова 1520, круг слнцу 1, а луни 18, индиктион 10, епахта 1, месеца марта 6. дан, у Бнецијех.

Време старости се приближава

Иже ва Тројици славими Бог от небитија ва битије приведи вса божаставним мановенијем и вса мудростију устроиви, и чловека саздав, и постави јего ва рај пиште, и вса покори јему повиновати се. Ненавидеј добра дијавол, и прелстију змијноју изгнан бист Адам от раја вакушенијем древа, и мнеше убо человечскоје јестаство, зле и до конца отрг се от Бога. Темжде саздави нас без промишљенија не остави нас, на и онем божаставним мужем, Авраму и Мојсију, лицем к лицу глагола, и изјављенми пророчаскими варазумљаје и вазводе и всачаски благодетељствује и закон даст на помош. И пророци предглаголаше: "Са Бог наш над васеми вацари се, и не ваменит се ин ка њему". И не хоте осатвиити до конца, от дијавола мучима рода чловеча, преклон небеса, и саниде на земљу, и ваплти се от пречистије и неискусомужније девице, и са чловеки поживе, и нас ради пострада, и распет се, и трети дан васкрсе. И по сих вазнесе се на небеса са славоју, и седе о деснују Оца. Апостоли же, паки, наитијем Светаго Духа, васуду проповедаше слово твојего божаства: "Искони бе Слово, и Слово бе ка Богу, и Бог бе слово." Но, се вса глаголом сили својеје. И паки и теми рекал јеси, дрзајте вери имате надежду.

Сего ради и аз грешни и смерени Божидар, надеје се на милост благоутробија ти, преклон колене, припадаје мољу се твојеј неизреченеј благости, да ми отврзеши очи, срдачнеј и ум, ка разуменију твојего неизчтенаго божаства. За ње же обрештшу ми се ва велицеј тузе и печали, ва италских странах, ва граде нарицајеме Венетијане (!) не моги изити ва отачастве својем, поњеже видех попирајеми род Христијански от Исмаилтен. Того ради бист моје укасњеније ва странах сих. И помислих јако време старости моје је приближајет се, јакоже рече нелажни пророк Давид: "Дније лет наших, ва њихже седамдест лет, аште ли же и ва силах осамдесетлет, и множаје и труд и болезан, Ми же обуревајеми јесми, ва печалех житија века сего сујетнаго, и васегда зрим самрт, ведушту ми ка концу, јакоже ва јевангелији слишу: "Уже и секира при корене древа лежит..." Сего ради мољу Господа Бога и пречистују јего Матер да ми поспешит до савршенија делу, јеже начех делати сиј октоих петогласник на службу Богу, и васем светим, и на просвештеније всем православним христијаном, јакоже Павел апостол глагољет: "Красеј црков, душу своју красит."

Мољу же васех, отце и братију, чатуште, или појуште, или преписујуште, аште что будет погрешно, ва књигах сих, исправљајте, љубве ради Христове, и мене грешнаго Божидара, трудивша се о сем, усрдно благословите, јакоже пишет се: "Молитва праведнаго, спасет грешнаго", и да обоји улучим милост зде, и таможе светом васи озарим се, славеште Отца, и Сина, и Светаго Духа, и ниња и присно, и ва веки веком. Амин.

И поставих сај белег мој вишеписани, даровани ми преждним мојим и мне велицијем ћесаром Кариолушем, от рождаства Христова пети ћесар нарицајет се обладајуштаја римским начелством, и мнозем и иним странам господин нарицајет се.

Начеше се писати сије светије и божаставније књиги, глагољеми октоих ва лето 7044, круг слнца 16, а луне 14.

Као морнари на морској пучини

Поклањајем ти се Тројице Јединосуштнаја, безначелнаја, отче нерождене, безначелне, сине јединородне и сабезначелне, и Душе Свети, исходне јединосуштне и спрестолне Отцу и Сину, божаство једино и сила једина иже от небитија ва битије приведи Словом васачаскаја, последи же сазда чловека прст вазем от земље, и саглаголника себе садела, и васем видимим тварем начелника сотвори, и положи јего ва рај, пиште божаставније наслаждати се. Завидеј же бивш дијаволом, и преласт ванесе ва уши пра матери Еви, заповеди Божије, уви, преступник бист ! Изгнан бист от раја божаставније жизни ва мир са, паденије васему роду исходатај. Последи же божаставни мужије иже по њем не писанми и књигами просвештаху се, на чист самисл имуште и веру савршену, Духа Светога сијанијем просвештаху се, и тако ведејаху Божија хотенија, самому Богу беседујушту тем усти к устом. Таков бе Енох, Ноје, Мелхиседек, Аврам, Исак и Ијаков. Последи же Мојси, и пророци васи предаше нам писанија, јако же царскоје скровиште и неисташтимоје богатаство. По среде же их всех цар и Богот(а)ц Давид, наитијем Духа Светога научајем, предаст нам душеполазнују сију књигу глагољеми псалтир, славословити сим ва Тројици Бога, проповедаје јеже ка земљаним того пришаствије и јеже от Деви неизреченоје и чловеком несказаноје ваплштеније. По семже јединородни Син и Слово Божије не сатрпе видети рода чловеча от Дијавола мучима, приде на земљу, образ рабји пријем, ваплти се от пречистије деви Марије Богородице, благовољенијем отца, и саделанијем Светага Духа, и рожд се њеје без семене, прежде век рожд се от отца без матере на небеси, пслежде без отца на земљи от деви роди се Бог сиј савршен, и чловек савршен, прим осмодневноје обрезаније и кршт се от Ијоана ва Ијордане, и поживе ва мире сем кроме греха, ствараје знаменија и чудеса велија. Слепим прозреније подаваје, прокаженије очиштаје, слукије (!) исправљаје, беси изгоне, мртвије васкрешаје. Пакиже изволи прит на страст вољнују, пострадав и погребен бист, и васкрсе ва трети дан, попра ада и васе суштеје от века са Адамом свезаније ва адове тамници от уз сводоби, и вазнесе се на небеса, и седе о деснују Бога и отца. Апостоли изабра проповедати того величија и сили, иже исплнише васу васељенују благочастија и отгнаше васако кумирослуженије. Паки же мученици пролијаше крв своју, желанијем распаљајеми божаставније љубве. Преподобни же просијаше, јако светила велија, сијајуште ва мире, иже красна житија сего јако умети ваменише, их же имена васех, апостол же, и мученик, светитељ же, и преподобних и светим женам ва летноје обхожденије положихом тропари и кодаки (!) јакоже красними цвети рајсцими украшајем се. Наше же житије јако сујетноје и мимотекуштеје окајахом, поминајуште тех прекрасна житија, јеже пријеше поти и трудови и мученија да царствије небесноје улучет.

Teм же и аз грешни и мањши ва чловецех Божидар Вуковић от Ђурић, Подгоричанин, уведев умаљеније светих и божаставних књиг расхиштенијем и раздранијем иноверними језики, бившу ми тогда, ва западних странах италских, ва мирославствујуштем граде Венетијани, важделех трудољубазне, вазвргох себе на пучину неизчрпајемаго чловекољубија Божија, приникох ва глбини светаго писанија, и јелико вазмогох умом постигнути Богу поспешаствујушту ми, саставих форми сије, и саписах душеполазније књиги сије псалтири, ва њих же приложихом синаксаре дневније же, и постније, и часословац имеје же ноштнују и дневнују службу. Тем же колене преклон, мољу се и милиседеју појуштим, или стихологисујштим, или преписујуштим, аште будет што погрешно исправљајте, и нас о сем трудивших се благословите, а не клнете, поњеже не писа Дух Свети, ни ангел, на рука грешна и брена, и дух унили, окајани и грешни.

Повеленијем господина Божидара Вуковића Подгоричанина, трудих се о сем саписанији, аз окајањејши и мањши ва иноцех ијеромонах Пахомије от Црније Гори, от Реке, јемуже отачаство гроб, земља же мати. Мољу ви, отци и братија, и коленом касају се, аште не рукоју, на језиком, аште будет что погрешно, појуште, љубве ради Христове, исправљајте, и нас усрдно трудивших се о сем, благословите, а не клнете, да и ви улучите, услишати страшни Владични глас, јеже речет ка суштим о деснују јего: "Придете благословени отца мојего, наследујте уготованоје вам царствије от сложенија миру", јегоже буди васем нам улучити, славеште обоји купно Отца и Сина и Светога Духа, и ниња и присно и ва веки веком. Амин. Тому слава и држава ва бесконачније веки. Амин.

Савршише се сије светије и божаставније књиги, глагољеми Псалтир, ва њих же приложихом синксари ва обхожденије летноје, тропари и кодаки (!) светим, такожде и посни синаксар приложихом и часословац, имеје ноштнују и дневнују службу по уставу преподобнаго отца нашего Сави Јерусалимскаго. Сије саписа се от битија ва лето 7029, а од рождаства Христова 1520, круг солнцу 1, а луни 18, злато число 2, индиктион 10, епахта 7. месеца октомврија 12, у Бнецијех.

Јакоже влнујуштеј се в пучине морсцеј, желајут прити ва пристаниште отишноје, такожде и аз желају прити до савршенија светије књиги сије.

Почеше се сије светије књиги писати месеца ђенуарија, 26. дан савршише се месeца октомврија 12. дан, у Бнецијех.

Војвода не спава док Теодосије и Ђенадије раде

Божаством својим прослављајеми ва Тројици Бог наш, и посилаје љубештим јего благодет пресветаго Духа иже истиноју вероју, и тем же напоими от неприкосновенаго божаства јего васијаше светила васему миру исплњајушта Божија хотенија по божаставному самотренију, наитијем Светаго Духа, реку же убо, о њем божаставним мужем Иоану Дамаскину, и Козми, и Ијосифу предаше же убо нам сију душеспаснују књигу, глагољеми Октоих, јеже вазвестише нам песнословити, ва трислнчнем божастве трисветими гласи ангелскими, славословимаго ва вишњих, изобилствовахом писанија пок(аја)нију наставника, ка Богу примиреније и васаким грехом потребљеније и ка божаставним стазам шаствије творити, приходештим са вероју, и срдачноју љубовју.

Паки же по милости великаго Бога нашего И(с)у(са) Христа и благодети и дару Светаго Духа, аз грешни Божидар Вуковић, отачаством от Диоклитије јеже јест ва пределех мађедонских, подвигохом се на сије божаставноје дело, јеже желах от јуности мојеје, и са васеју срдачноју љубовију потрудих, обаче же ни сна својима очима дах, ни поштедех от именија мојего, јеже ми дал јест Бог, дондеже придох на савршеније светије књиги сије, рекоми Октоих, Богу поспешаствујушту ми, саписах и саврших са великијем трудом ва западних странах. Обаче же мољу се васакому појуштому, или чатуштому, или преписујуштому, благословите, а не клнете, и да вси пребудемо ва благословенији Христове ва дан судњи и ва веки. Амин.

Повеленијем господина Божидара војеводе трудихмо се се о сих писанији, смерени ва иноцех свештеници Теодосије и Ђенадије парајеклисијарх монастира светаго Сави Србскаго иже јест ва Милешеви, отачаством же от места Пријепоља. Тем же молимо се појуштим, или чатуштим, или преписујуштим, аште будет что погрешно, исправљајте, и нас гешних рукоделисавших, сије, благословите, а не клнете, да и ви улучите јакоже Израиљ Вааламово: " Благословеште благословени, клнуштеј же проклети". И да васи обрештемо благословеније господње, и того заповедем поспешаници будемо, салавеште Отца и Сина, и Светаго Духа, и ниња и присно, и ва веки веком. Амин.

Саврши се сија књига от битија ва лето 7 тисуштно и 45, а от рождаства Христова тисушта и 537, круг слнцу 17, луни 15 индиктион 10, темелион 7, епахта 7, златоје число 17, месеца ијулија 27, дан, у Бнетцијех.

Божидар Вуковић, родом из Диоклитијске земље

Поклањајем се тебе ва Тројици славими Боже, перевечноје јестатсво, пребогатоје и некончајемо величаство, неизследимаја сило, неизреченаја области, премудрости источниче, благости ва истину неизследимаја, иже једине имеје бесмртије, ва свете живи неприступнем сатвориви небо и земљу, и море и васа јаже ва њих, иже от небитија ва битије Словом приведи васачаскаја, и по савршенији делом, прст вазам от земље, саздав чловека јегоже образом својим почат, и саглаголника себе садела и васем видимим тварем начелника сатвори, и васа повиновати се јему покори и положи јего ва рај пишти божаставније наслаждати се. И сему завидев, дијавол, првоје убо преластив прваго чловека Адама својеју женоју Евоју, и преступиста заповеди Божије вакушенијем древа, и изгнан бист от раја, и от божаставније жизни ва мир сападеније васему роду исходатај. По семже преласти и прочеје чловеки, јеже оставити Бога и поклањати се бездушним идолом. Последиже они божаставни мужије Енох, Ноје, Мелхиседек, Аврам и Исак, Ијаков непасанми и књигами просвештаху се, на самисал имуште чист, и савршену веру Духа Светаго сијанијем просвештаху се, и тако Божија хотенија ведејаху Богу самому беседујшти им, усти ка устом. Потом же Мојси глагоље Богови лицем ка лицу иже и начртаније скрижали пријет от њего, и сих, по жестосрдију законаго ради измењенија сакруши. На изјављенми пророчаскими варазумљаје и вазводе, и васачаски благодатељствује, и закон даст на помошт, и пророци превазвестише јеже ка земљаним того пришаствије, и јеже от Деви неизреченоје и веком несказаноје ваплаштеније. По сихже јединородни Син и Слово Божије не сатрпе видети рода чловечаја дијаволом мучима преклон небеса и саниде на земљу, и образ рабји пријем, и плт васпријем от пречистије и неискусомужније Деви Марије Богородице, и са чловеки поживе кроме греха, творе знаменија и чудеса велија. Дајет слепим зреније, хромим хожденије, слухије исправљаје, беси изгоне, мртвије васкрешаје. Паки же нас ради, вољеју пострадав, рспет се и погребен бист. И трети дан васкрсе поправ ада, и суштеје са Адамом ва Адове тамници отреши от уз. И са славоју вазнесе се на небеса, и седе о деснују Отца. Апостоли же наитијем по рожденију божаставнога Духа, благодат васпријеше, и јеже проповеданијем светаго и божаставнаго евангелија, благочастија васељенују исплнише, идолскоје же помраченије исповргоше. Многострадални же мученици тело своје на рани предаше, и крв своју пролијаше божаставноју љубовију палими и нетленије васпријеше венце. Преподобни же просијаше јако светила сијајуште ва мира иже истиноју вероју темже иже и напојими от неприкосновенаго божаства јего, васијаше светила васему миру исплњајуштаја Божија хотенија по божаставному самотренију наитијем Светаго Духа. Реку же иже ва светих си свети канонотворци Дамаскин же и Козма, и сим подобни иже красна житија светим јако умети ваменише, предаше же нам сију и душеспаснују књигу, глагољеми Саборник, иж же имена васем светим изабраним, пророком, и апостолом, светитељем и преподобним, и прочим светим ва летноје обхожденије, ва њем положихом служби са агрипинијам иже имејут славословије и прочаја, јакоже красними цветци рајсцими украшајем се поминајуште тех прекраснаја бденија и пенија и васеноштнаја славословија паче меда сладчајшаја гртану.

Темже извољенијем великаго Господа Бога и Спаса нашего Исуса Христа и благодети дару Светаго Духа, аз грешни Христу раб, Божидар Вуковић, отачаством от Диоклитијских странах, ва пределех македонских, от града сушту глагољемаја Подгорица, видевши последњими временми от иноверних језик великоје раздрушеније и попереније светих црков и умаљеније божаставних књиг, и сего ради обрешташу ми се ва западних странах италских, ва мирославствујуштем месту Венетијане, уведев јако васа житија сего сујетна и маловременаја преходештаја, и сабирах, елика убо вазмогох умом постигнути јаже бити ка просвештенију и светлости светих црквих, Богу поспешаствујушту ми ка желанију мојему, сатворих от двоју рук слова инем подобијем јеже саписах и саставих сију божаставнују и многонарочитују књигу глагољеми Саборник, иже валожихом ва њем служби светим изабраним праздником са обличијем образа их, от месеца сектемврија до месеца августа. И к тому приложихом пасхалију Кирила Филозофа са слнчним и луновним кругом. Бог вест никако же не дах себе покоја, обаче же ни веждам мијим дреманија, и от богоданаго ми именија не поштедех, дондеже приспех на свршеније делу. Сего ради мољу се васакому појуштому, или чатуштому, или преписујуштому, љубве Христове ради, благословите, аште ли што будет сагрешено, исправљајте, а не клнете, и јуже васем благословештим, благодат получити, от Господа Бога и Сина нашего Исуса Христа, јемуже слава и држава, ва бесконечније веки. Амин.

Повељенијем господина Божидара војеводе трудих се о сем писанији, аз грешни, многоокајањејши и мањши ва иноцех јеродијакон Мојси, от монастира глагољемаго Дечанох иже јест ва странах македонских, близ великих гор, отачаством же от места нарицајемаго Будимља, близ монастира Шудикове.

Мољу ви отци и братија, и коленом касају се, аште не рукоју, на језиком, аште будет што погрешено, појуште, љубве ради Христове, исправљајте, и нас, усрдно трудивших се о сем, благословите, а не клнете, да и ви улучите услишати страшнаго и нелицемернаго судије глас, јеже речет ка о деснују стојештим: "Придите благословени Отца мојего и наследујте уготованоје вам царствије от сложенија миру, их же буди всем нам получити благодетију и чловекољубијем Господа нашега Исуса Христа, са њим же Отцу ва купе са Светим Духом, слава, држава, част и поклањаније, ниња и присно, и ва веки веком. Амин.

Тогда же четирем чувствијам бити светими и великими васељенскими патријарси ва Константину граду, новом Риму, престол обдржешту васељенскому пеатријарху, кир Јеремије, ва Александрији же, кир Ијоаким, папа и патријарх, ва Антиохије же владичаствујушту великому патријарху кир Михаилу, Ијерусалимским же престолом светитељствујушту, кир Ђерману патријарху.

Јакоже бо плавајуште ва пучине морсцеј обуревајеми, желајут прити ва пристаниште благоотишно, сице и пишуштеј желајут постигнути ва конац пишемије књиги. Се и ми благодетију Христовоју достигохом. Та бо јест зачело и савршитељ васакому делу благому, јемуже слава ва веки. Амин.

Поче се писат сија светаја и божаставнаја књига месеца ијунија 11 дан, а саврши се месеца ђенуарија 19. дан, у Бнетцијех, при великом дуксу Андреју Грити, начељствујушту јего ва време то

Саврши се сија светаја и божаставнаја књига, глагољеми Саборник, от битија ва лето 7046, а от рождаства Христова 1538, круг слнцу 18, а луни 16, индиктион 11, основаније 29, златоје число 19, епахта 1, месеца ђенуарија 19 дан, у Бнетцијех.