Закон о изменама и допунама Закона о Војсци Србије
.svg)
ЗАКОН О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА
ЗАКОНА О ВОЈСЦИ СРБИЈЕ
Члан 1.
У Закону о Војсци Србије („Службени гласник РС”, број 116/07), у члану 6. после става 3. додаје се нови став 4, који гласи:
„Службом у Војсци Србије сматра се и вршење дужности цивилних лица на служби у Војсци Србије распоређених на радна места у војним јединицама и војним установама у којима се не обављају послови из надлежности Министарства одбране, а које су организационо и функционално везане за Министарство одбране.”.
Досадашњи ст. 4. до 6. постају ст. 5. до 7.
Члан 2.
У члану 7. став 2, члану 13. став 5, члану 14. став 2, члану 22. став 2, у наслову одељка изнад члана 54. и члану 54. став 2, наслову одељка изнад члана 91. и члану 91. реч: „студенти” у одређеном падежу замењује се речју: „кадети” у одговарајућем падежу.
Члан 3.
У члану 13. став 1. после тачке 2. додаје се тачка 2а, која гласи:
„2а) извршава наређења и обавезе у вези са припремом и учествовањем у мултинационалним операцијама у складу са прописима о употреби Војске Србије ван граница Републике Србије;”.
Члан 4.
После члана 14. додаје се члан 14а, који гласи:
Професионалном припаднику Војске Србије није допуштено учешће у активностима удружења којима се остварују следећи циљеви: реформа система одбране и Војске Србије, усклађивање прописа са општеприхваћеним стандардима и прописима Европске уније, изградњa стратегије одбране и Доктрине Војске Србије којом се утврђују састав, организација и формација Војске Србије; оперативна и функционална способност, употреба и попуна Војске Србије; приправност и мобилизација; опремљеност наоружањем и војном опремом; командовање и руковођење у Војсци Србије и управљање системом одбране; учешће у мултинационалним операцијама и унутрашњи односи у Војсци Србије.”.
Члан 5.
У члану 18. став 1. тачка 2. после речи: „Војске Србије” додају се речи: „и војних јединица и војних установа које су организационо и функционално везане за Министарство одбране;”.
У тачки 5. после речи: „Генералштаба” ставља се запета и додају речи: „односно овлашћеног руководиоца у Министарству одбране за професионална војна лица распоређена ван Војске Србије;”.
У тачки 6. после речи: „Генералштаба” ставља се запета и додају речи: „односно овлашћеног руководиоца у Министарству одбране за професионална војна лица распоређена ван Војске Србије;”.
Члан 6.
У члану 19. став 2. тачка 3. после речи: „генерала” ставља се запета и додају речи: „у складу са овим законом;”.
После тачке 8. додаје се тачка 8а, која гласи:
„8а) доноси Кодекс части припадника Војске Србије;”.
Став 3. мења се и гласи:
„Начелник Генералштаба може овластити непосредно потчињене старешине у Војсци Србије за обављање послова из става 2. тач. 2. и 4. овог члана, а команданте јединица и команди за које је прописан формацијски чин пуковника и виши – за обављање послова из става 2. тачка 4. овог члана.”.
Члан 7.
У члану 22. додаје се став 3, који гласи:
„Звања у Војсци Србије прописује министар одбране.”.
Члан 8.
У члану 39. став 1. после тачке 5, тачка се замењује тачком и запетом и додају се тач. 6, 7, 8. и 9, које гласе:
„6) да није старији од 30 година ако се прима у својству професионалног војника;
7) да није старији од 35 година ако се прима у својству подофицира на одређено време, односно 40 година ако се прима у својству официра на одређено време;
8) да није старији од 40 година ако се прима у својству подофицира на неодређено време, односно 45 година ако се прима у својству официра на неодређено време;
9) да је завршио одговарајуће војностручно оспособљавање за дужност за коју се прима, а за лице мушког пола и да је одслужило војни рок са оружјем.”.
После става 2. овог члана додаје се став 3, који гласи:
„Изузетно од одредбе става 1. тачка 8. овог члана, а због потреба службе одлуком министра одбране, у својству подофицира на одређено време може се примити и лице које није старије од 45 година, односно у својству официра на одређено време лице које није старије од 50 година.”.
Члан 9.
У члану 40. став 2. реч: „Студент” замењује се речју: „Кадет”, а реч: „унапређује” замењује се речју: „производи”.
Члан 10.
Члан 41. мења се и гласи:
„Подофицир који је завршио војну академију са даном завршетка школовања производи се у чин потпоручника и од тог дана постаје официр.
Подофицир који је стекао одговарајуће високо образовање може се произвести у чин потпоручника под условима и на начин који пропише Влада, на предлог министра одбране.”.
Члан 11.
У члану 42. после става 3. додаје се нови став 4, који гласи:
„Изузетно од одредбе става 3. овог члана, а по одлуци министра одбране, уговор о раду на одређено време лицима на појединим формацијским местима или одређених специјалности истиче крајем године у којој навршавају 50 година живота.”.
Досадашњи став 4. постаје став 5.
Члан 12.
У члану 43. став 2. реч: „унапређено” замењује се речју: „произведено”.
Члан 13.
У члану 47. став 2. речи: „борбеним дејствима” замењују се речима: „употреби силе”.
Члан 14.
У члану 50. после става 1. додаје се нови став 2, који гласи:
„Захтев за издавање одобрења из става 1. овог члана доставља се преко Министарства одбране.”.
Досадашњи став 2. постаје став 3.
Члан 15.
После члана 53. додају се чл. 53а, 53б и 53в, који гласе:
Унутрашњу контролу рада Војне полиције у погледу законитости примене полицијских овлашћења врши посебна организациона јединица која се образује у саставу Управе Војне полиције.
Војнополицијског инспектора као старешину организационе јединице из става 1. овог члана поставља и разрешава министар одбране, на предлог начелника Генералштаба.
Припадници Војне полиције су дужни да војнополицијском инспектору омогуће да изврши контролу и да му у томе пруже потребну стручну помоћ.
У вршењу контроле, војнополицијски инспектор има овлашћење да:
1) оствари увид у списе, документацију и збирке података које у складу са својим надлежностима прибавља, сачињава или издаје Војна полиција;
2) узме изјаве од припадника Војне полиције, оштећених лица и сведока;
3) од Војне полиције и њених припадника захтева достављање других података и информација из њихове надлежности који су потребни у вршењу унутрашње контроле;
4) оствари увид у службене просторије које Војна полиција користи у свом раду;
5) захтева атест и техничке и друге податке о техничким средствима која користи Војна полиција и захтева доказе о оспособљености припадника Војне полиције за употребу техничких и других средстава која користи у свом раду.
У вршењу контроле, војнополицијски инспектор не може се мешати у ток појединих акција Војне полиције или на други начин ометати рад или угрозити поверљивост војнополицијске акције.
Документацију која има ознаку поверљивости војнополицијски инспектор, односно лице које он овласти може прегледати у присуству одговорног лица које је утврдило степен поверљивости документа, односно лица које је оно овластило.
У обављању послова из става 1. овог члана, војнополицијски инспектор непосредно је одговоран министру одбране.
Војнополицијски инспектор редовно извештава министра одбране о утврђеним налазима.
У вршењу контроле рада Војне полиције, војнополицијски инспектор предузима потребне радње, утврђује чињенично стање и прикупља доказе.
Начин, поступак и овлашћења за вршење унутрашње контроле рада Војне полиције и поступање по притужбама на рад Војне полиције ближе уређује министар одбране, у складу са прописима о унутрашњој контроли прописаној за војнополицијска овлашћења.”.
Члан 16.
У члану 56. тачка 1. мења се и гласи:
”1) три године у чину потпоручника ако школовање траје четири године, две године у чину потпоручника ако школовање траје пет година и једну годину у чину потпоручника ако школовање траје шест година;”.
Члан 17.
У члану 69. став 4. мења се и гласи:
„Официр, односно подофицир из ст. 1. и 2. овог члана, по правилу, поставља се на формацијско место рода односно службе којој припада, према врсти и степену стручне спреме коју има – на формацијско место свог чина или вишег чина.”.
После става 4. додају се нови ст. 5. и 6, који гласе:
„Официр, односно подофицир из ст. 1. и 2. овог члана може се изузетно, без свог пристанка а по потреби службе, поставити на формацијско место непосредно нижег чина уз задржавање права свог чина и положаја.
Официр, односно подофицир из ст. 1. и 2. овог члана може се поставити на дужност у оквиру другог рода или службе само уз свој пристанак.”.
Досадашњи ст. 5. и 6. постају ст. 7. и 8.
Члан 18.
После члана 72. додаје се члан 72а, који гласи:
Професионалном војном лицу министар одбране може одобрити рад у структурама међународне организације или регионалне иницијативе на основу конкурса, у складу са законом и међународним уговором закљученим са том међународном организацијом или регионалном иницијативом.
Професионалном војном лицу може се одобрити рад из става 1. овог члана у непрекидном трајању до четири године.
Професионално војно лице по престанку рада из ст. 1. и 2. овог члана, у року од две године не може бити ангажовано на раду у тој међународној организацији или регионалној иницијативи, осим у посебним случајевима које прописује министар одбране.
За време рада из става 1. овог члана, професионално војно лице на служби је у Војсци Србије.”.
Члан 19.
Члан 73. мења се и гласи:
„Лица примљена у војну службу, која нису завршила војну академију, а ради стицања праксе потребне за самостално вршење дужности могу се упутити на приправнички стаж.
За време приправничког стажа, лице из става 1. овог члана има права свог чина и напредује под условима прописаним овим законом као лице које је постављено на дужност.
Министар одбране уређује трајање приправничког стажа, обучавање за време приправничког стажа и начин полагања приправничког испита.”.
Члан 20.
У члану 80. став 2. речи: „Припадник Војске Србије” замењују се речима: „Професионални припадник Војске Србије”.
После става 2. додаје се нови став 3, који гласи:
„Професионални припадник Војске Србије који је обучен за учешће у мултинационалним операцијама дужан је да учествује у тим операцијама у складу са законом.”.
После досадашњег става 3, који постаје став 4. додаје се нови став 5, који гласи:
„Министар одбране или лице које он овласти са лицем из става 3. овог члана закључује уговор о обуци и правима и обавезама на основу завршене обуке за учешће у мултинационалним операцијама, у складу са посебним прописима којима се уређује учешће у мултинационалним операцијама.”.
Досадашњи ст. 4. и 5. постају ст. 6. и 7.
Члан 21.
У члану 90. став 2. речи: „дипломатско или конзуларно” замењују се речима: „дипломатско-конзуларно”, а речи: „дипломатским и конзуларним” замењују се речима: „дипломатско-конзуларним”.
После става 2. додаје се нови став 3, који гласи:
„Професионалном војном лицу коме је министар одбране одобрио рад у структурама међународне организације или регионалне иницијативе, на основу конкурса или понуда тих организација или иницијатива, припадају плата и друге накнаде из става 2. овог члана уколико нису уређени уговором закљученим са међународном организацијом или регионалном иницијативом.”.
Досадашњи став 3, који постаје став 4. мења се и гласи:
„Основ за плаћање пореза и доприноса по основу плате професионалног војног лица из става 2. овог члана представља плата коју би остварило према чину и стажу који има и према формацијском месту на којем се налазило пре упућивања у иностранство.”.
После става 4. додајe се став 5, који гласи:
„Основ за плаћање пореза и доприноса по основу плате професионалног војног лица из става 3. овог члана представља плата коју би остварило према чину и стажу који има и према формацијском месту на којем се налазило пре одласка на рад у иностранство, уколико му основ за плаћање пореза и доприноса није уређен уговором закљученим са међународном организацијом или регионалном иницијативом.”.
Члан 22.
У члану 95. после става 1. додаје се нови став 2, који гласи:
„Уколико одобрена средства у Буџету намењена за плате не омогућавају утврђивање основице према ставу 1. овог члана, Влада може утврдити нижу основицу за обрачун плата професионалних војних лица у складу са одобреним средствима.”.
Досадашњи став 2. постаје став 3.
Члан 23.
У члану 98. став 3. после речи: „и здравље војних лица и других грађана” додају се речи: „и при реализацији активности, у складу са прихваћеним међународним обавезама Републике Србије”.
Члан 24.
У члану 104. став 1. тач. 1. до 3. мењају се и гласе:
„1) до 10 година – 25 радних дана;
2) од 10 до 20 година – 27 радних дана;
3) преко 20 година – 30 радних дана.”.
Члан 25.
У члану 110. тачка 5. мења се и гласи:
„5) ако изгуби чин или је извршном пресудом војног дисциплинског суда осуђен на дисциплинску казну губитак службе; ”.
Тачка 9. мења се и гласи:
„9) по сили закона када наврши 40 година пензијског стажа и:
(1) 53 године живота – подофицир и официр до чина потпуковника; (2) 54 године живота – официр чина пуковника; (3) 55 година живота – официр чина бригадног генерала; (4) 56 година живота – официр чина генерал-мајора; (5) 57 година живота – официр чина генерал-потпуковника; (6) 58 година живота – официр чина генерала;”.
Став 2. мења се и гласи:
„Изузетно од одредбе става 1. тачка 9. овог члана, официру, односно подофициру уз његову сагласност може се продужити служба у Војсци Србије до две године.”.
Став 6. мења се и гласи:
„Професионална војна служба престаје и официру, односно подофициру који је упућен на приправнички стаж ако до истека приправничког стажа не положи приправнички испит уз обавезу да надокнади трошкове школовања, односно стипендирања, у складу са овим законом.”.
Члан 26.
У члану 112. став 2. тачка 5. мења се и гласи:
„5) ако изгуби чин или је извршном пресудом војног дисциплинског суда осуђен на дисциплинску казну губитак службе;”.
Члан 27.
У члану 116. став 1. речи: „члана 110. став 1. тач. 3, 4, 7. и 8.” замењују се речима: „члана 110. став 1. тачка 1. и тач. 3. до 8.”.
У ставу 3. речи: „члана 110. ст. 2. и 3.” замењују се речима: „члана 110. став 1. тачка 9. и ст. 2. и 3.”.
Члан 28.
Члан 117. мења се и гласи:
„Професионалном војном лицу служба у Војсци Србије престаје разрешењем, на основу акта о престанку професионалне војне службе.
Лице за које је донет акт о престанку службе а налази се на дужности разрешава се од службе даном предаје дужности, а лице које се не налази на дужности – даном када акт о престанку службе постане коначан.
Рок за разрешење од службе не може бити дужи од 30 дана од дана достављања коначног акта о престанку професионалне војне службе, и у том року се мора извршити предаја дужности.
За лице коме служба престаје из разлога предвиђених у члану 110. став 1. тачка 5. и члану 112. став 2. тачка 5. овог закона, акт о престанку службе доноси надлежни старешина одмах по пријему пресуде, а служба се рачуна до дана када је пресуда постала извршна.
За лице коме је престала служба због неоправданог изостанка са службе или губитка чина не доноси се акт о предаји дужности.
За умрло лице не доноси се акт о престанку службе и предаји дужности.”.
Члан 29.
У члану 131. став 1. тачка 2. мења се и гласи:
„2) кад наврши 65 година живота ако има најмање 15 година стажа осигурања;”.
Члан 30.
Члан 134. мења се и гласи:
„На војне службенике и војне намештенике примењују се одредбе овог закона које се односе на професионална војна лица, и то:
1) о специфичности обављања војне службе (члан 16);
2) о ношењу и употреби ватреног оружја (члан 47);
3) о пријему страног одликовања и чланству у страном стручном удружењу или међународној организацији (члан 50);
4) о привременом упућивању по потреби службе у другу јединицу, односно установу Војске Србије ради извршења одређених задатака, осим за лице чији делокруг захтева да се послови радног места обављају ван седишта јединице, односно установе Војске Србије – теренски рад (члан 72. ст. 5. и 6);
5) о раду у структурама међународне организације или регионалне иницијативе (члан 72а);
6) о усавршавању, специјализацији и преквалификацији (члан 74);
7) о удаљењу од дужности (чл. 77. и 78);
8) о стипендији за време школовања или усавршавања у иностранству и плати и другим примањима за време службе у иностранству (члан 80. и члан 90. ст. 2. и 3);
9) о накнади путних и других трошкова (чл. 92. и 93);
10) о радном времену, одморима и одсуствима (чл. 96. до 107);
11) о престанку службе у Војсци Србије по захтеву (члан 110. став 1. тачка 6);
12) о заштитним мерама (чл. 179. до 184).”.
Члан 31.
У члану 136. став 2. речи: „професионалних војних лица” замењују се речима: „професионалних припадника Војске Србије”.
Члан 32.
У члану 137. тачка 2. реч: „унапређује” замењује се речју: „производи”.
Члан 33.
У члану 138. речи: „предаји дужности” замењују се речима: „разрешењу од дужности”.
Члан 34.
У члану 139. став 1. мења се и гласи:
„Акта о пријему у службу, унапређењу, премештају и престанку службе, као и акта којима се решава о стањима у служби официра и подофицира управна су акта.”.
Став 3. мења се и гласи:
„Против аката из става 1. овог члана може се водити управни спор.”.
Члан 35.
У члану 143. после става 3. додаје се став 4, који гласи:
„За кривично дело против Војске Србије за које је прописана казна затвора до три године, против војног лица може се водити дисциплински поступак и уместо кривичне санкције може му се изрећи дисциплинска казна, односно дисциплинска мера утврђена овим законом, ако је дело добило нарочито лак вид и ако то захтевају интереси службе, у складу са одредбама Кривичног законика.”.
Члан 36.
У члану 152. став 2. после тачке 2. додаје се тачка 2а, која гласи:
„2а) забрана удаљења из посебних просторија у војном објекту до 30 дана;”.
Члан 37.
У члану 154. став 1. после тачке 4. тачка се замењује тачком и запетом и додаје се тачка 5, која гласи:
„5) забрана удаљења из посебних просторија у војном објекту до 15 дана, коју војнику на служењу војног рока могу да изричу претпостављене старешине на положају командира чете или вишем положају.”.
У ставу 2. после тачке 3. тачка се замењује тачком и запетом и додаје се тачка 4, која гласи:
„4) забрана удаљења из посебних просторија у војном објекту до 30 дана.”.
После става 2. додаје се став 3, који гласи:
„Време проведено на издржавању дисциплинске мере и дисциплинске казне забрана удаљења из посебних просторија у војном објекту у трајању преко два дана не рачуна се у служење војног рока.”.
Члан 38.
У члану 155. став 1. реч: „Студенту” замењује се речју: „Кадету”.
После тачке 4. додаје се тачка 4а, која гласи:
„4а) забрана удаљења из посебних просторија у војном објекту до 15 дана;”.
Члан 39.
После члана 155. додаје се члан 155а, који гласи:
При одлучивању о одговорности војника, војника у резерви, кадета војне академије, ученика војних школа и слушаоца школе за резервне официре због дела које се према одредбама Кривичног законика може расправити у дисциплинском поступку, као и при одлучивању о њиховој одговорности за прекршај када се у прекршајном поступку предмет уступи надлежном војном дисциплинском суду, учиниоцу (осим лица које у време извршења дела, односно прекршаја није навршило 18 година живота) може се изрећи дисциплинска казна забрана удаљења из посебних просторија у војном објекту до 60 дана ако ниједна од дициплинских мера предвиђених у чл. 154. и 155. овог закона не би одговарала тежини повреде или степену његове одговорности.
При одлучивању о одговорности професионалних војних лица због дела које се према одредбама Кривичног законика може расправити у дисциплинском поступку, као и при одлучивању о њиховој одговорности за прекршај када се у прекршајном поступку предмет уступи надлежном војном дисциплинском суду, учиниоцу се може изрећи дисциплинска казна забрана удаљења из посебних просторија у војном објекту до 60 дана ако ниједна од дициплинских мера и казни предвиђених у члану 152. овог закона не би одговарала тежини повреде или степену његове одговорности.”.
Члан 40.
Члан 159. став 3. мења се и гласи:
„Застарелост покретања и вођења поступка због дисциплинског преступа и повреде дужности прописане за Министарство одбране, други државни орган или правно лице због којег се води и кривични поступак пред надлежним редовним судом, наступа када и застарелост гоњења због кривичног дела.”.
Члан 41.
У члану 167. став 1. мења се и гласи:
„Против првостепене одлуке донете у дисциплинском поступку може се поднети жалба, а против пресуде Вишег војног дисциплинског суда којом су професионалним припадницима Војске Србије изречене дисциплинске казне прописане чланом 152. став 2. тач. 3, 7. и 8, чланом 153. став 2. тачка 5, чланом 154. став 2. тачка 4. и чланом 155а овог закона, може се водити управни спор.”.
Члан 42.
Члан 174. мења се и гласи:
„Постојање штете, висину штете, околности под којима је штета настала и одговорност за штету утврђује министар одбране или старешина кога он овласти.
Министар одбране, односно старешина кога он овласти и припадник Војске Србије могу да закључе писмени споразум којим одређују висину и начин накнаде штете, а који има снагу извршне исправе. Ако припадник Војске Србије одбије да надокнади причињену штету, накнада штете расправиће се у парничном поступку.”.
Члан 43.
Члан 178. мења се и гласи:
„Министар одбране ближе уређује поступак за утврђивање постојања, висине и накнаде штете у Војсци Србије, као и услове и начин преношења својих овлашћења за одлучивање о накнади штете на старешине Војске Србије, у складу са прописима о накнади штете.”.
Члан 44.
У члану 185. став 1. тачка 3. мења се и гласи:
„3) ако буде осуђен на безусловну казну затвора у трајању дужем од једне године – даном правноснажности пресуде.”.
Члан 45.
У члану 189. став 3. после речи: „капетана корвете” ставља се тачка, а речи: „с тим да му се време потребно за редовно унапређење за чин потпуковника увећа за време које би му било потребно за унапређење у чин мајора” бришу се.
У ставу 5. после речи: „старијег водника” ставља се тачка, а речи: „с тим да му се време потребно за редовно унапређење за чин старијег водника прве класе увећа за време које му је било потребно за унапређење у чин старијег водника” бришу се.
Члан 46.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Извори
[уреди]- „Службени гласник Републике Србије”, брoj 88/09