Закон о избору патријарха Српске православне цркве (1930)
МИ
АЛЕКСАНДАР I
по милости Божјој и вољи Народној
Краљ Југославије
прописујемо и проглашујемо:
ЗАКОН
О ИЗБОРУ ПАТРИЈАРХА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Члан 1.
Патријарх се бира између српских архијереја.
Члан 2.
Избор Патријарха врши се на следећи начин:
Изборни Сабор бира између српских архијереја тројицу кандидата.
Избор ових кандидата саопштава Изборни Сабор Министру правде писменим актом одмах по избору, прилажући и записник седнице, који потписује претседавајући и секретар и оверава Министар правде. Једнога од ове тројице од Изборног Сабора изабраних кандидата Краљ на предлог Министра правде својим указом именује Патријархом Српске Православне Цркве.
Члан 3.
Изборни Сабор састављају:
1) Сви епархијски и викарни архијереји Српске Православне Цркве;
2) Најстарији протојереји града Београда, Пећи и Карловца; дворски протојереј;
3) Начелник Православног одсека Министарства правде, и Референт за православну вероисповест Министарства војске и морнарице;
4) Ректори православних богословија;
5) Претседници свештеничког и монашког удружења;
6) Седам по рангу најстаријих чланова Великог управног савета српске православне цркве;
7) Претседник Министарског савета и активни Министри, који су православне вере;
8) Претседници Државног савета, Касационог суда и Главне контроле и Ректори Универзитета.
Лица напред поменута у тачци 8 овог Закона могу бити чланови Изборног Сабора, ако су православне вере.
Члан 4.
Кад наступи потреба избора новог патријарха српске православне цркве сазива се Изборни Сабор Краљевим указом на предлог Министра правде у престоници у Београду. Дан, сат и место састанка Изборног Сабора одређује се указом. На овом састанку изборни одбор извршиће кандидовање по члану 2 овог Закона.
Члан 5.
Чланове Изборног Сабора позива на састанак Министар правде.
Члан 6.
Изборни Сабор отвара Министар правде читањем Краљевог указа о сазиву Сабора и списка чланова Сабора.
Члан 7.
Изборном Сабору претседава потпредседник Св. Архијерејског Синода. У случају спречености овога, по годинама најстарији присутни архијереј. Дужност секретара врши начелник Православног одсека Министарства правде.
Члан 8.
Кад Министар правде Изборни Сабор отвори, извршиће се молитвено призивање Св. Духа.
Изборном Сабору могу присуствовати само чланови Сабора.
Отсутни чланови Сабора могу овластити кога од присутних чланова Сабора да гласа у њихово име.
Члан 9.
Изборни Сабор на првом састанку може радити пуноважно ако је присутно најмање половина чланова Сабора.
У случају да овом првом састанку не буде довољног броја присутних чланова, седница се одлаже за сутрадан у исти сат и на исто место.
На тој наредној седници Изборни Сабор пуноважно решава са оноликим бројем чланова, колико их је присутно.
Члан 10.
Избор тројице кандидата врши се тајним гласањем — листићима.
Секретар прозива чланове Сабора по списку, а сваки члан предаје свој листић у кутију на председничком столу.
Пребројавање врши претседавајући заједно са претседником Државног савета и Главне контроле.
Ако ко од ових није члан Сабора или није присутан, онда пребројавање врши место њега претседник Касационог суда односно ректор Београдског Универзитета. Ако ни од ових нико није члан или је спречен онда претседавајући одређује једнога односно двојицу чланова, који са њим врше пребројавање.
Претседавајући узима по један листић из кутије и гласно чита записана имена кандидата, потом предаје претседнику Државног савета и Главне контроле, односно другој двојици чланова, који листиће прегледају. Секретар одмах записује у записник, колико је листића предано и колико је који кандидат добио гласова, као и број празних листића, ако их је било.
За кандидата су изабрани они, који добију највећи број гласова. Ако више кандидата добију једнак број гласова, те се не може утврдити, која тројица имају највећи број гласова, онда ће се сматрати изабраним кандидатима они, који су чином старији; ако су и чина једнаког, онда онај који је раније рукоположен.
Члан 11.
Имена изабраних кандидата објављује претседавајући.
По свршеном избору претседавајући закључује седницу.
Закључењем седнице Изборни се Сабор распушта.
Члан 12.
Кад буде Патријарх именован, Министар правде саопштава указ о именовању Светом Архијерејском Сабору.
Члан 13.
Најмање у року од седам дана по саопштењу држи се у Саборној цркви у Београду благодарење на коме се избор проглашава. Указ Краљев о именовању Патријарха чита Министар правде.
Сутрадан на свечаној Архијерејској служби Патријарх ће се устоличити по церемонијалу, који ће утврдити Министар правде у споразуму са Св. Архијерејским Сабором.
После тога чина новоизабрани Патријарх ступа у права и дужности врховног поглавара и старешине Српске Православне Цркве.
Члан 14.
Акта и записници о раду Изборног Сабора чуваће се у архиви Министарства правде, а оверени препис у архиви Патријаршије.
Члан 15.
Чланови Изборног Сабора имају право на путне трошкове и дневнице, које одређује Министар правде, и исплаћује се из буџетских средстава Министарства правде.
Члан 16.
Овај Закон ступа у живот и добија обавезну снагу кад се објави у „Службеним новинама“.
Извори
[уреди]- „Службене новине Краљевине Југославије”, број 79-30/1930