Zakon o izboru patrijarha Srpske pravoslavne crkve (1930)
MI
ALEKSANDAR I
po milosti Božjoj i volji Narodnoj
Kralj Jugoslavije
propisujemo i proglašujemo:
ZAKON
O IZBORU PATRIJARHA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
Član 1.
Patrijarh se bira između srpskih arhijereja.
Član 2.
Izbor Patrijarha vrši se na sledeći način:
Izborni Sabor bira između srpskih arhijereja trojicu kandidata.
Izbor ovih kandidata saopštava Izborni Sabor Ministru pravde pismenim aktom odmah po izboru, prilažući i zapisnik sednice, koji potpisuje pretsedavajući i sekretar i overava Ministar pravde. Jednoga od ove trojice od Izbornog Sabora izabranih kandidata Kralj na predlog Ministra pravde svojim ukazom imenuje Patrijarhom Srpske Pravoslavne Crkve.
Član 3.
Izborni Sabor sastavljaju:
1) Svi eparhijski i vikarni arhijereji Srpske Pravoslavne Crkve;
2) Najstariji protojereji grada Beograda, Peći i Karlovca; dvorski protojerej;
3) Načelnik Pravoslavnog odseka Ministarstva pravde, i Referent za pravoslavnu veroispovest Ministarstva vojske i mornarice;
4) Rektori pravoslavnih bogoslovija;
5) Pretsednici svešteničkog i monaškog udruženja;
6) Sedam po rangu najstarijih članova Velikog upravnog saveta srpske pravoslavne crkve;
7) Pretsednik Ministarskog saveta i aktivni Ministri, koji su pravoslavne vere;
8) Pretsednici Državnog saveta, Kasacionog suda i Glavne kontrole i Rektori Univerziteta.
Lica napred pomenuta u tačci 8 ovog Zakona mogu biti članovi Izbornog Sabora, ako su pravoslavne vere.
Član 4.
Kad nastupi potreba izbora novog patrijarha srpske pravoslavne crkve saziva se Izborni Sabor Kraljevim ukazom na predlog Ministra pravde u prestonici u Beogradu. Dan, sat i mesto sastanka Izbornog Sabora određuje se ukazom. Na ovom sastanku izborni odbor izvršiće kandidovanje po članu 2 ovog Zakona.
Član 5.
Članove Izbornog Sabora poziva na sastanak Ministar pravde.
Član 6.
Izborni Sabor otvara Ministar pravde čitanjem Kraljevog ukaza o sazivu Sabora i spiska članova Sabora.
Član 7.
Izbornom Saboru pretsedava potpredsednik Sv. Arhijerejskog Sinoda. U slučaju sprečenosti ovoga, po godinama najstariji prisutni arhijerej. Dužnost sekretara vrši načelnik Pravoslavnog odseka Ministarstva pravde.
Član 8.
Kad Ministar pravde Izborni Sabor otvori, izvršiće se molitveno prizivanje Sv. Duha.
Izbornom Saboru mogu prisustvovati samo članovi Sabora.
Otsutni članovi Sabora mogu ovlastiti koga od prisutnih članova Sabora da glasa u njihovo ime.
Član 9.
Izborni Sabor na prvom sastanku može raditi punovažno ako je prisutno najmanje polovina članova Sabora.
U slučaju da ovom prvom sastanku ne bude dovoljnog broja prisutnih članova, sednica se odlaže za sutradan u isti sat i na isto mesto.
Na toj narednoj sednici Izborni Sabor punovažno rešava sa onolikim brojem članova, koliko ih je prisutno.
Član 10.
Izbor trojice kandidata vrši se tajnim glasanjem — listićima.
Sekretar proziva članove Sabora po spisku, a svaki član predaje svoj listić u kutiju na predsedničkom stolu.
Prebrojavanje vrši pretsedavajući zajedno sa pretsednikom Državnog saveta i Glavne kontrole.
Ako ko od ovih nije član Sabora ili nije prisutan, onda prebrojavanje vrši mesto njega pretsednik Kasacionog suda odnosno rektor Beogradskog Univerziteta. Ako ni od ovih niko nije član ili je sprečen onda pretsedavajući određuje jednoga odnosno dvojicu članova, koji sa njim vrše prebrojavanje.
Pretsedavajući uzima po jedan listić iz kutije i glasno čita zapisana imena kandidata, potom predaje pretsedniku Državnog saveta i Glavne kontrole, odnosno drugoj dvojici članova, koji listiće pregledaju. Sekretar odmah zapisuje u zapisnik, koliko je listića predano i koliko je koji kandidat dobio glasova, kao i broj praznih listića, ako ih je bilo.
Za kandidata su izabrani oni, koji dobiju najveći broj glasova. Ako više kandidata dobiju jednak broj glasova, te se ne može utvrditi, koja trojica imaju najveći broj glasova, onda će se smatrati izabranim kandidatima oni, koji su činom stariji; ako su i čina jednakog, onda onaj koji je ranije rukopoložen.
Član 11.
Imena izabranih kandidata objavljuje pretsedavajući.
Po svršenom izboru pretsedavajući zaključuje sednicu.
Zaključenjem sednice Izborni se Sabor raspušta.
Član 12.
Kad bude Patrijarh imenovan, Ministar pravde saopštava ukaz o imenovanju Svetom Arhijerejskom Saboru.
Član 13.
Najmanje u roku od sedam dana po saopštenju drži se u Sabornoj crkvi u Beogradu blagodarenje na kome se izbor proglašava. Ukaz Kraljev o imenovanju Patrijarha čita Ministar pravde.
Sutradan na svečanoj Arhijerejskoj službi Patrijarh će se ustoličiti po ceremonijalu, koji će utvrditi Ministar pravde u sporazumu sa Sv. Arhijerejskim Saborom.
Posle toga čina novoizabrani Patrijarh stupa u prava i dužnosti vrhovnog poglavara i starešine Srpske Pravoslavne Crkve.
Član 14.
Akta i zapisnici o radu Izbornog Sabora čuvaće se u arhivi Ministarstva pravde, a overeni prepis u arhivi Patrijaršije.
Član 15.
Članovi Izbornog Sabora imaju pravo na putne troškove i dnevnice, koje određuje Ministar pravde, i isplaćuje se iz budžetskih sredstava Ministarstva pravde.
Član 16.
Ovaj Zakon stupa u život i dobija obaveznu snagu kad se objavi u „Službenim novinama“.
Izvori[uredi]
- „Službene novine Kraljevine Jugoslavije”, broj 79-30/1930