Закон о буџетском систему Републике Српске — Пречишћени текст (2008)

Овај пропис је престао да важи!

На основу члана 58. алинеја 7. Пословника Народне скупштине Републике Српске — Пречишћени текст („Службени гласник Републике Српске“, број 79/07) Законодавни одбор Народне Скупштине Републике Српске, на сједници одржаној 02. јуна 2008. године, утврдио је пречишћени текст Закона о буџетском систему Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 96/03; 14/04; 67/05; 34/06; 128/06 и 117/07) у којем је означен дан ступања на снагу наведеног закона.

Број: 02/3-1159/08
2. јуна 2008. године
Бања Лука

Предсједник
Законодавног одбора,
Др Жељко Мирјанић, с. р.

ЗАКОН О БУЏЕТСКОМ СИСТЕМУ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

(Пречишћени текст)

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Садржај и дјелокруг закона

Члан 1.

Овим законом се уређује буџетски систем који чине:

1. буџет Републике Српске,
2. буџети општина и градова и
3. финансијски план фондова.

Овим законом се уређује:

1. припрема, планирање, начин израде и доношење буџета Републике Српске (у даљем тексту: Република), буџета општина и градова и финансијског плана фондова,
2. извршење буџета Републике, буџета општина и градова и финансијског плана фондова, задуживање и управљање дугом и
3. буџетско рачуноводство, контрола и ревизија буџета Републике, буџета општина и градова, те финансијског плана фондова.

Дефиниције

Члан 2.

1. Буџет је заједнички термин за буџет Републике и буџет општина и градова.

2. Буџет Републике је процјена годишњих прихода, помоћи и финансирања и пропјена годишњих расхода и других издатака Републике.

3. Буџет општина и градова је процјена годишњих прихода, помоћи и финансирања и пропјена годишњих расхода и других издатака општина и градова.

4. Буџетска резерва представља дио планираних средстава буџета који се не распоређује унапријед, већ на основу посебних одлука Владе Републике (у даљем тексту: Влада), односно извршног органа општина и градова.

5. Документ оквирног буџета (у даљем тексту: Документ) је акт који садржи макроекономске пројекције и прогнозе прихода и расхода за сљедећу фискалну годину и наредне двије фискалне године.

6. Фискална година је раздобље од 12 мјесеци, које почиње 1. јануара, а завршава се 31. децембра календарске године.

7. Одлука о усвајању буџета је акт којим Народна скупштина (у даљем тексту: Скупштина), односно скупштине општина и градова усвајају буџет за сваку фискалну годину.

8. Финансијски план је акт фондова који садржи процјену обима прихода и примитака, односно расхода и других издатака за фискалну годину.

9. Задуживање представља уговарање кредита, емитовање хартија од вриједности и издавање гаранција у току фискалне године.

10. Дуг је обавеза за позајмљена средства укључујући и финансијски лизинг.

11. Извршилац буџета је Министарство финансија (у даљем тексту: Министарство), односно општински и градски орган управе надлежан за финансије.

12. Буџетски корисници су органи и организације Републике, односно општина и градова и остали корисници који се финансирају из буџета, а у складу са законом.

13. Фондови су правна лица која се финансирају из намјенских доприноса, а то су:

- Фонд за пензијско-инвалидско осигурање Републике,
- Фонд за здравствено осигурање Републике,
- Јавни фонд за дјечију заштиту Републике,
- Завод за запошљавање Републике.

14. Буџетска средства представљају укупни прилив буџета.

15. Јавни приходи су порески приходи и други приходи којима се финансирају права и дужности Републике као и послови и задаци општина, градова и фондова који су утврђени Уставом и законом.

16. Помоћи су бесповратна средства која представљају приход буџета за која не постоји обавеза враћања домаћем или (и) страном донатору.

17. Финансирање чине средства дугорочних и краткорочних кредита и зајмова Републици, општинама и градовима, средства остварена продајом државног капи-тала, те примљене отплате датих кредита и зајмова у земљи и иностранству.

18. Буџетски издаци представљају укупне расходе и друге исплате из буџета, настале до 31. децембра фискалне године.

19. Дугорочна обавеза (у даљем тексту: задуживање) представља средства која буџетски корисници резервишу на основу уговора или другог обавезујућег правног акта, а која ће представљати готовински издатак у више фискалних година.

20. Буџетски суфицит представља позитивну разлику између прихода и расхода на крају фискалне године.

21. Буџетски дефицит представља негативну разлику између прихода и расхода на крају фискалне године.

22. Рачун јавних прихода је рачун на који се врше уплате јавних прихода на име Републике, општина, градова и фондова и са кога се врши расподјела на једин-ствене рачуне трезора, рачуне посебних намјена и рачуне других корисника јавних прихода.

23. Главна књига Трезора је системска књиговодствена евиденција свих финансијских трансакција буџета Републике Српске, општина, градова и фондова, односно прихода и расхода, средстава, извора средстава и обавеза у складу са прописаним контним планом и на нивоу прописаних класификација (фондовска, организациона, економска, подекономска, функционална и програмска).

24. Отплата дуга представља отплату годишњег дуга у односу на укупан дуг и једнака је збиру отплата главнице и камата у току текуће фискалне године.

25. Јединствени рачун Трезора је рачун на који се врше уплате средстава на име Републике, општина, градова и фондова са рачуна јавних прихода или директно, као и све исплате у име Републике, општина, градова и фондова. Систем јединственог рачуна трезора се састоји од рачуна јавних прихода, инвестиционих рачуна, трансакционих рачуна те, по потреби, рачуна за посебне намјене.

26. Рачун посебних намјена је рачун који на захтјев буџетског корисника отвара Трезор Републике Српске, трезори општина, градова и фондова на који се врше уплате средстава посебних намјена, као и све исплате по намјенама или пројектима.

27. Рачун других корисника је рачун осталих корисника јавних прихода којима је то право дефинисано законима.

28. Јединствени рачун за индиректне порезе који води Управа за индиректно опорезивање ( у даљем тексту: Јединствени рачун УИО ) је рачун на који се уплаћују индиректни порези Управи за индиректно опорезивање.

29. Расходи су смањења економских користи или услужног потенцијала током извјештајног периода, у облику одлива или трошења средстава или настанка обавеза које доводе до смањења нето имовине, односно капитала, осим оних који се односе на расподјелу добити власницима.

30. Приходи су бруто прилив економских користи или услужног потенцијала током извјештајног периода који доводе до повећања нето имовине, односно капитала, осим повећања усљед уплата власника.

Члан 3.

Јединственост буџетског система се обезбјеђује заједничком правном основом, јединственом буџетском класификацијом, употребом јединствене буџетске доку-ментације за израду буџета Републике, општина и градова, те фондова, јединственим системом буџетског рачуноводства, јединственим критеријумима за буџетску контролу и ревизију и јединственим принципима на којима се заснива буџетски поступак, у складу са овим законом.

Буџетска средства

Члан 4.

Буџетска средства се користе за финансирање функција буџетских корисника, за извршавање њихових задатака и остале намјене које су у складу са Уставом Републике, те законским актима и прописима локалних органа власти (општине и градови).

Члан 5.

Буџетска средства и буџетски издаци морају бити уравнотежени.

Ако током фискалне године дође до смањења или повећања буџетских средстава, односно повећања или смањења буџетских издатака уравнотежење буџета се спроводи путем ребаланса буџета по поступку за доношење буџета.

Члан 6.

Буџетска средства која припадају буџету Републике и која се дијеле између бунета Републике и буџета општина, односно градова уплаћују се са рачуна јавних прихода, по аутоматизму на јединствене рачуне Трезора Републике, општина и градова.

Буџетска средства која у цијелости припадају буџету општина, односно, градова, а која представљају изворне приходе локалних заједница, уплаћују се са рачуна јавних прихода општина, односно градова по аутоматизму на јединствене рачуне трезора општина, односно градова. Наплата буџетских средстава није ограничена износима исказаним у буџету.

Приходи буџета

Члан 7.

Приходи који припадају буџету Републике су:

1. приходи од индиректних пореза уплаћени у буџет Републике Српске са Јединственог рачуна Управе за индиректно опорезивање, а у складу са Законом о уплатама на јединствени рачун и расподјелу прихода;
2. порез на добит;
3. порез на доходак:
- порез на приходе од ауторских права, патената и техничких унапређења,
- порез на приходе од капитала и
- порез на приходе од капиталних добитака;
4. порези на употребу, држање и ношење добара:
- порез на употребу моторних возила,
- порез на употребу чамаца, пловећих постројења и јахти,
- порез на употребу ваздухоплова и летјелица и
- порез на држање и ношење оружја;
5. порез на приређивање игара на срећу изабавних игара;
6. таксе:
- републичке административне таксе,
- републичке судске таксе,
- посебна републичка такса и
- остале републичке таксе;
7. накнаде:
- концесионе накнаде за коришћење природних и других добара од општег интереса, изузев концесионих накнада по Закону о рударству,
- накнаде, односно средства за заштиту околине и
- накнаде за коришћење природних и других добара од општег интереса;
8. новчане казне, изузев казни из члана 10. тачка 2. овог закона;
9. приходи од незаконито стечене имовине и имовинске користи;
10. остали приходи:
- приходи од донација и приходи које буџетски корисници остваре вршењем редовне и допунске дјелатности, која није у супротности са законом којим се уређује њихова дјелатност, у проценту утврђеном Законом о извршењу буџета и
- остали приходи буџета Републике.

Члан 8.

Приходи који се дијеле између буџета Републике, буџета општина и градова и других корисника су:

1. приходи од индиректних пореза, уплаћени у буџет Републике Српске са Јединственог рачуна Управе за индиректно опорезивање, који се након издвајања дијела средстава за сервисирање спољног дуга Републике Српске дијеле на сљедећи начин:
- буџет Републике Српске 72,0%,
- буџети општина и градова 24,0% и
- ЈП „Путеви Републике Српске“ 4,0%. 2. порез на доходак:
- порез на приходе од самосталне дјелатности и
- порез на лична примања, који се након издвајања дијела средстава за резерве у висини 10% на име поврата по основу умањења пореске основице дијеле између буџета Републике и буџета општина и града у размјери 75:25; 3. накнада за промјену намјене пољопривредног земљишта која се дијели између буџета Републике и буџета општина и града у размјери 30:70;
4. концесиона накнада за коришћење минералних сировина која се дијели између буџета Републике и буџета општина и града у размјери 30:70;
5. посебне водне накнаде:
- накнаде за захватање површинских и подземних вода,
- накнаде за производњу електричне енергије добијене коришћењем хидроенергије,
- накнаде за вађење материјала из водотока, које се дијеле између буџета Републике и буџета општина и града у размјери 70:30 и
- накнаде за заштиту вода које се дијеле између буџета Републике, буџета општина и града и Фонда за заштиту животне средине Републике Српске у размјери 55:30:15;
6. одузета имовинска корист и средства добијена од продаје одузетих предмета из надлежности Републичке управе за инспекцијске послове, која се дијели између буџета Републике и буџета општина и града у размјери 70:30.

Члан 9.

Појединачно учешће општина и градова у расподјели прихода из члана 8. тачка 1. врши се на основу формуле, а у складу са сљедећим критеријумима:

- 75% на основу броја становника општине и града,
- 15% на основу површине општине и града и
- 10% на основу броја ученика у средњим школама.

Средства дозначена општинама и градовима сматрају се општим трансфером, те их општине и градови троше у складу са својим буџетима.

Систем расподјеле између општина из члана 8. тачке 1. овог закона спроводи се у периоду од десет година према формули:

1. година: X(и)= a (и) x 0,85 + б (и) x 0,15
2. година: X(и)= a (и) x 0,80 + б (и) x 0,20
3. година: X(и)= a (и) x 0,70 + б (и) x 0,30
4. година: X(и)= a (и) x 0,60 + б (и) x 0,40
5. година: X(и)= a (и) x 0,50 + б (и) x 0,50
6. година: X(и)= a (и) x 0,40 + б (и) x 0,60
7. година: X(и)= a (и) x 0,30 + б (и) x 0,70
8. година: X(и)= a (и) x 0,20 + б (и) x 0,80
9. година: X(и)= a (и) x 0,10 + б (и) x 0,90
10.година: X(и)= б (и) x 1

при чему је:

X(и) – удио који општина и град има у износу средстава одређеном за општине према члану 8. став 1. тачка 1,
a (и) – историјски удио који је одређена општина и град имала у приходима од пореза на промет и акцизама у 2005. години,
б (и)- удио који одређена општина и град има у износу средстава одређеном за општине након примјене формула из члана 8. овог закона.

Одлуку о утврђивању коефицијената расподјеле у складу са формулом из претходног става донијеће Влада у року од 15 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 10.

Приходи који припадају буџету општине су:

1. порез на имовину,
2. новчане казне изречене у прекршајном поступку за прекршаје утврђене одлукама општина,
3. општинске административне таксе,
4. комуналне таксе,
5. посебне водне накнаде − накнада за заштиту од вода,
6.општинске накнаде за коришћење природних и других добара од општег интереса,
7. порез на добитке од игара на срећу,
8. остали приходи:
- приходи од донација и приходи које буџетски корисници остваре вршењем редовне и допунске дјелатности, која није у супротности са законом којим се уређује њихова дјелатност, у проценту утврђеном одлуком о извршењу буџета и
- остали општински приходи.

Члан 11.

Приходи фондова су:

- доприноси,
- помоћи и
- остали приходи.

Члан 12.

Увођење нових, укидање постојећих и измјена критеријума за прерасподјелу прихода буџета Републике, општина, градова и фондова из чл. 7, 8, 10. и 11. може се вршити само законом.

Расподјелу прихода између буџета Републике, општина и градова, само у изузетним случајевима, утврдиће Влада ако то дозвољава закон.

Буџетски суфицит и дефицит

Члан 13.

Годишњим буџетом се одређује начин коришћења суфицита, односно начин финансирања дефицита.

Буџетски суфицит се распоређује на бази одлука Скупштине, односно скупштина општина и градова.

Буџетски дефицит се финансира задуживањем у земљи или иностранству како је регулисано чл. 50. до 61. овог закона.

Остварени буџетски суфицит се приоритетно користи за покриће исказаног дефицита из ранијих фискалних година.

II ПРИПРЕМА И ДОНОШЕЊЕ БУЏЕТА

Припрема буџета и финансијски ефекти на буџет

Члан 14.

Буџет се припрема, доноси и извршава на основу система јединствене буџетске класификације.

Јединствена буџетска класификација обухвата економску класификацију буџетских средстава и буџетских издатака, те организациону и функционалну класификацију буџетских издатака.

Економска класификација буџетских средстава исказује буџетска средства у складу са законским прописима који одређују изворе буџетских средстава. Економска класификација буџетских издатака представља врсте расхода, а садржана је у контном плану за кориснике буџета.

Организациона класификација исказује буџетске издатке по буџетским корисницима, са расподјелом између корисника.

Функционална класификација исказује буџетске издатке по функционалној намјени за одређену област. Буџет се припрема, доноси и извршава на нивоу буџетске организације или на нивоу потрошачке јединице.

Члан 15.

Припрема и израда буџета засниваће се на Документу.

Документ усваја Влада.

О усвојеном Докумeнту Влада информише Народну скупштину Републике Српске, најкасније 30 дана након усвајања.

Члан 16.

Овлашћени субјекти дужни су да, приликом иницирања, предлагања и доношења законских, подзаконских и других аката, потписивања споразума и уговора и планирања других активности, воде рачуна о могућностима финансирања наведених активности у складу са средствима планираним буџетом за текућу годину, те пројекцијама за наредне двије године датим у Документу.

Члан 17.

Приликом предлагања законских, подзаконских и других аката на разматрање и усвајање Влади, односно, надлежном органу јединице локалне самоуправе предлагач је дужан да сачини образложење које мора да садржи процјену финансијских ефеката које ће на буџет имати реализација предложеног акта.

Процјена из става 1. овог члана мора да садржи податке о томе да ли се предложеним законским, подзаконским и другим актом повећавају или смањују буџетска средства или издаци.

Процјена из става 1. и 2. овог члана обавезно садржи:

- предвиђене промјене у примањима и издацима за буџетску годину и наредне двије фискалне године,
- приједлоге за обезбјеђење извора средстава за повећане издатке,
- приједлоге за обезбјеђење извора финансирања за смањење буџетских средстава.

Буџетски календар

Члан 18.

Буџет се припрема и доноси према буџетском календару.

Члан 19.

Календар буџета Републике је:

30. јун - Влада усваја Документ,
1. јул - Министарство доставља Документ општинама и градовима,
1. јул - Министарство издаје буџетским корисницима упутство о начину и елементима израде нацрта буџета за сљедећу фискалну годину,
1. септембар - буџетски корисници достављају Министарству буџетске захтјеве за наредну фискалну годину,
15. октобар - Министарство доставља Влади нацрт буџета Републике за наредну фискалну годину,
5. новембар - Влада усваја нацрт буџета Републике за наредну фискалну годину и доставља га Скупштини на усвајање,
15. новембар - Скупштина усваја нацрт буџета Републике за наредну фискалну годину,
1. децембар - Влада усваја приједлог буџета Републике за наредну фискалну годину и доставља га, заједно са Документом, Скупштини и
15. децембар - Скупштина доноси буџет Републике за наредну фискалну годину.

Члан 20.

Календар буџета општина и градова је:

5. јул - општине и градови анализирају Документ,
20. јул - општински и градски орган управе надлежан за финансије издаје буџетским корисницима упутство за припрему нацрта буџета општина и градова за наредну фискалну годину,
15. септембар - буџетски корисници достављају општинском и градском органу управе надлежном за финансије буџетски захтјев за наредну фискалну годину,
15. октобар - општински и градски орган управе надлежан за финансије израђује нацрт буџета општине и града водећи рачуна о смјерницама садржаним у Документу,
1. новембар - надлежни извршни општински и градски орган управе усваја нацрт буџета општине и града и доставља га Министарству,
20. новембар - Министарство може дати препоруке општинском и градском органу управе надлежном за финансије за израду приједлога буџета општине и града,
5. децембар - извршни орган општине и града усваја приједлог буџета општине и града за наредну фискалну годину,
15. децембар - скупштина општине и града доноси буџет за наредну фискалну годину и
24. децембар - општински и градски орган управе надлежан за финансије доставља усвојени буџет за наредну фискалну годину Министарству.

Члан 21.

Рокови из чл. 19. и 20. представљају крајње рокове у буџетском календару.

Израда нацрта буџета Републике

Члан 22.

У складу са Документом, Министарство доставља буџетским корисницима Упутство о начину и елементима израде нацрта буџета Републике (у даљем тексту: Упутство).

Упутство садржи:

1. основне економске претпоставке и смјернице за припрему буџета Републике;
2. процјену примања и издатака буџета Републике за наредну фискалну годину;
3. приједлог оквирног износа расхода за сваког буџетског корисника у наредној фискалној години;
4. поступак и динамику припреме буџета Републике и израде буџетских захтјева буџетских корисника за наредну фискалну годину.

Члан 23.

Буџетски корисници који у својој надлежности имају ниже буџетске јединице, обавезни су истим прослиједити Упутство.

Буџетски корисници из става 1. овог члана обавезни су израдити консолидовани буџетски захтјев за своје ниже буџетске јединице а према упутству Министарства финансија.

Члан 24.

На основу Упутства, буџетски корисници израђују буџетски захтјев.

Буџетски захтјев из става 1. овог члана се састоји из три дијела, и то:

1. захтјева за текуће издатке са подацима о постојећим активностима и услугама буџетског корисника;
2. захтјева за додатна средства за текуће активности чије се финансирање не може ускладити са ограничењем садржаним у Упутству, са приједлогом приоритета које треба размотрити у поступку доношења буџета за наредну фискалну годину;
3. захтјева за набавку основних средстава и опреме, додатним средствима за капиталне пројекте започете у претходним фискалним годинама и за нове капиталне пројекте, као приоритете које треба размотрити у поступку доношења буџета за наредну фискалну годину.

Захтјеви из става 2. овог члана састоје се из финансијског захтјева и писменог образложења. Писмено образложење захтјева из става 2. тачка 1. овог члана обавезно садржи податке о организационој структури буџетског корисника, активностима и услуга-ма, преглед средстава и запослених, неопходних за активности и услуге у оквиру текућих издатака.

Писмено образложење захтјева из става 2. тачка 2. овог члана обавезно садржи опис и разлоге активности за које се траже додатна средства и нови запослени.

Писмено образложење захтјева из става 2. тачка 3. овог члана обавезно садржи, за сваки појединачни захтјев, разлоге, опис, план реализације и процјену трошкова у вези са коришћењем и одржавањем основног средства.

Члан 25.

Министарство разматра захтјев буџетског корисника имајући у виду:

1. циљеве у погледу примања и издатака,
2. податке и образложења у складу са чланом 24. овог закона,

Прије израде нацрта буџета, Министарство извјештава буџетске кориснике о предложеним износима примања и издатака.

Надлежна министарства која у свом саставу имају ниже организационе јединице дужна су доставити извјештај о предложеним износима примања и издатака нижим организационим јединицама у свом саставу. Буџетски корисници достављају примједбе Министарству на висину средстава из става 2. овог члана. Влада одлучује у случају непостизања сагласности из става 4. овог члана.

Министарство израђује нацрт буџета Републике за наредну фискалну годину.

Израда нацрта буџета општина и градова

Члан 26.

Општински орган управе надлежан за финансије, у складу са Документом, доставља буџетским корисницима упутство за припрему буџета општине и градова за наредну фискалну годину. Упутство из става 1. овог члана садржи:

1. основне економске претпоставке и смјернице за припрему нацрта буџета општина и градова за наредну фискалну годину,
2. опис планиране политике локалних власти,
3. процјене буџетских средстава и издатака општина и градова за наредну фискалну годину,
4. приједлог оквирног износа расхода за сваког корисника средстава општинских и градских буџета у наредној фискалној години,
5. поступак и динамику припреме буџета општина и градова.

Члан 27.

Одредбе из чл. 24. и 25. овог закона односе се на одговарајући начин на општине и градове.

Приједлог буџета

Члан 28.

Процедура утврђивања приједлога буџета Републике је:

1. Министарство доставља Влади нацрт буџета Републике за наредну фискалну годину,
2. Влада може да тражи од Министарства да достави додатне информације или објашњења која се тичу нацрта буџета Републике,
3. Влада одлучује о измјенама нацрта буџета Републике,
4. Влада усваја нацрт буџета Републике за наредну фискалну годину и просљеђује га Скупштини на јавну расправу,
5. Влада у складу са закључцима које доноси Скупштина по одржаној јавној расправи о нацрту буџета Републике, утврђује приједлог буџета Републике и доставља га Скупштини заједно са Документом.

Члан 29.

Процедура утврђивања приједлога буџета општина и градова је:

1. општински и градски орган управе надлежан за финансије доставља нацрт буџета општине и града надлежном извршном органу општине и града,
2. надлежни извршни орган општине и града може да тражи од општинског и градског органа управе надлежног за финансије додатне информације или обра-зложења која се односе на нацрт буџета општине и града за наредну фискалну годину,
3. надлежни извршни орган општине и града доноси нацрт буџета општине и града, утврђује приједлог буџета и доставља га Министарству које даје сагласност на приједлог буџета општине и града,
4. надлежни извршни орган општине и града доставља скупштини општине и града приједлог буџета општине и града заједно са добијеном сагласношћу Министарства.

Члан 30.

Скупштина на приједлог Владе доноси буџет Републике и одлуку о усвајању буџета Републике.

Скупштине општина и градова, по добијеној сагласности од Министарства, доносе буџете општина и градова и одлуку о усвајању буџета општина и градова.

Члан 31.

На приједлог Владе Скупштина доноси закон о извршењу буџета Републике.

На приједлог начелника општина, односно градоначелника, скупштине општина, односно градова доносе одлуку о извршењу буџета општине, односно градова за фискалну годину за коју се буџет доноси.

Члан 32.

Скупштина може мијењати предложени буџет Републике, а скупштине општина, односно градова буџете ошптина, односно градова у складу са сљедећим принципима:

1. приједлози о повећању расхода морају садржавати мјере за повећање прихода или за смањење осталих расхода за исти износ,
2. повећање прихода мора бити усклађено са општим макроекономским оквиром.

Објављивање буџета

Члан 33.

Буџет Републике објављује се у „Службеном гласнику Републике Српске“.

Буџет општина и градова објављује се у службеним гласилима општина и градова.

Фискална година и привремено финансирање

Члан 34.

Буџет се доноси за период од једне фискалне године и важи за годину за коју је донесен.

У случају да Скупштина, односно скупштине општина и градова, не донесу буџет прије почетка фискалне године, Скупштина, односно скупштине општина и градова, доносе одлуку о привременом финансирању најдуже за период од 1. јануара до 30. јуна текуће фискалне године.

Привремено финансирање, у смислу става 2. овог члана, врши се сразмјено средствима коришћеним у истом периоду у буџету претходне фискалне године, а највише до половине укупних прихода распоређених у буџету претходне фискалне године.

Уколико Скупштина, односно скупштине општина и градова не донесу буџет до 30. јуна текуће фискалне године, не могу се користити средства са трансакционих рачуна Републике, општина и градова до доношења буџета.

III ПРИПРЕМА И ДОНОШЕЊЕ ФИНАНСИЈСКОГ ПЛАНА ФОНДОВА

Припрема финансијског плана фондова

Члан 35.

Фондови припремају финансијски план који се се састоји из:

- прихода и примитака,
- расхода и
- финансирања.

Начини исказивања прихода и примитака, расхода и финансирања морају бити усаглашени са прописима из области рачуноводства.

Финансијски план фондова се припрема, доноси и извршава на основу економске класификације.

Календар финансијског плана фондова

Члан 36.

Финансијски план фондова припрема се и доноси према сљедећем календару:

- 15. јул - фондови анализирају Документ,
- 15. новембар - фондови израђују нацрт финансијског плана за наредну фискалну годину, водећи рачуна о смјерницама датим у Документу и исти достављају Министарству, које је овлашћено да предложи његове измјене и допуне,
- 1. децембар - заједно са усвајањем приједлога буџета Републике, Влада даје сагласност на приједлог финансијског плана фондова за наредну фискалну годину,
- 15. децембар - надлежни орган фондова доноси финансијски план за наредну фискалну годину.

Рокови из става 1. овог члана представљају крајње рокове у календару финансијског плана фондова.

Доношење финансијског плана фондова

Члан 37.

Надлежни орган фондова доноси финансијски план за наредну фискалну годину.

Сагласност на приједлог финансијског плана даје Влада.

IV ИЗВРШЕЊЕ БУЏЕТА

Буџетска ликвидност

Члан 38.

Извршилац буџета планира буџетску ликвидност на основу буџетских средстава и издатака, у оквиру планова за извршење буџета.

План за извршење буџета представља преглед планираних буџетских средстава и издатака у одређеном временском периоду.

Члан 39.

Буџетски корисници из члана 2. тачка 12. и фондови из члана 2. тачка 13. овог закона могу стварати обавезе и користити средства само за намјене предвиђене буџетом и финансијским планом, и то до износа који је планиран, а у складу са расположивим средствима.

Осталим актима не могу се стварати обавезе на терет буџета ако за те обавезе нису предвиђена средства у буџету.

Исплата цијелих уговорених сума или дијелова уговорених сума добављачима буџетских корисника за испоручену робу, материјал или извршене услуге неће се извршити уколико средства за наведене намјене:

- нису планирана,
- нису планирана у довољном износу,
- су у цијелости или дјелимично искоришћена у току буџетске године.

Буџетски корисници располажу са планираним буџетским средствима према приоритетима које утврђује извршилац буџета.

Корисници буџетских средстава дужни су средства утврђена у буџету користити руководећи се начелима рационалности и штедње.

Члан 40.

Прерасподјела средстава између буџетских корисника и у оквиру буџетског корисника биће регулисана годишњим Законом о извршењу буџета или Одлуком којом се уређује извршење буџета.

Привремена обустава извршења буџета

Члан 41.

Ако се у току фискалне године издаци повећају или средства смање, Влада, на приједлог Министарства, односно надлежни извршни орган општине и града на приједлог општинског и градског органа управе надлежног за финансије, може донијети одлуку о обустави извршења појединих издатака (у даљем тексту: привремена обустава извршења) не дуже од 45 дана.

Привременом обуставом извршења може се:

1. зауставити стварање краткорочних обавеза,
2. предложити продужење уговорног рока за плаћање,
3. зауставити давање одобрења за закључивање уговора,
4. зауставити пренос средстава према планираним износима за тромјесечје или неки други период.

Извршилац буџета у сарадњи са буџетским корисницима припрема приједлог обима и мјера привремене обуставе извршења.

Мјере привремене обуставе извршења морају се примијенити на све буџетске кориснике.

О одлуци из става 1. овог члана Влада обавјештава Скупштину, односно надлежни извршни орган општине и града обавјештава скупштину општине и града.

Буџетска резерва

Члан 42.

Средства буџетске резерве могу се користити за:

1. покривање непредвиђених расхода за које нису планирана средства у буџету,
2. буџетске издатке за које се у току године покаже да планирана буџетска средства нису била довољна,
3. привремено извршавање обавеза буџета усљед смањеног обима буџетских средстава и
4. изузетно за остале намјене у складу са одлукама Владе.

Средства буџетске резерве користе се на основу акта Владе, односно надлежног органа општине, односно града.

Члан 43.

У буџетску резерву издваја се највише до 2,5% укупних прихода за фискалну годину.

Члан 44.

Извршилац буџета је обавезан тромјесечно извјештавати Владу, односно надлежни извршни орган општине и града о коришћењу средстава буџетске резерве.

Влада, односно надлежни извршни орган општине и града полугодишње и годишње извјештава Скупштину, односно скупштину општине и града о коришћењу средстава буџетске резерве.

Извјештај о извршењу буџета

Члан 45.

Министарство тромјесечно извјештава Владу о извршењу буџета Републике за текућу фискалну годину. Министарство је обавезно поднијети извјештај Влади о извршењу буџета Републике за прво тромјесечје текуће фискалне године до 30. априла текуће фискалне године.

Министарство је обавезно поднијети извјештај Влади о извршењу буџета Републике за период од 1. јануара до 30. септембра текуће фискалне године до 31. октобра текуће фискалне године. Извјештај о извршењу буџета Републике за период од 1. јануара до 31. марта и 1. јануара до 30. септембра текуће фискалне године садржи:

1. приказ фискалног стања и макроекономских кретања,
2. паралелни приказ планираних и остварених прихода, грантова и финансирања и издатака, те објашњења могућих разлика,
3. приказ задуживања Републике и
4. приједлог мјера за побољшање стања, ако то захтијевају околности.

Члан 46.

Министарство је обавезно поднијети извјештај Влади о извршењу буџета Републике за прво полугодиште текуће фискалне године до 31. августа текуће фискалне године.

Министарство је обавезно поднијети извјештај Влади о извршењу буџета Републике за претходну фискалну годину до 30. априла текуће фискалне године.

Влада извјештава Скупштину о извршењу буџета Републике полугодишње и годишње.

Влада је обавезна извијестити Скупштину о извршењу буџета Републике за прво полугодиште текуће фискалне године до 30. септембра текуће фискалне године.

Влада је обавезна извијестити Скупштину о извршењу буџета Републике за претходну фискалну годину до 31. маја текуће фискалне године.

Члан 47.

Извјештај о извршењу буџета Републике из члана 46. садржи:

1. буџетска средства и издатке који су у претходној години одобрени у буџету Републике од стране Скупштине,
2. остварена буџетска средства и издатке у току претходне фискалне године, који су приказани тако да се јасно може видјети разлика између одобреног буџета и његовог остварења,
3. објашњење већих одступања,
4. податке о задуживању и управљању дугом,
5. податке о коришћењу буџетске резерве,
6. податке о гаранцијама датим у току претходне фискалне године,
7. почетно и завршно стање јединствених рачуна Трезора и рачуна посебних намјена.

Извјештај о извршењу буџета Републике за претходну фискалну годину, осим наведеног садржаја, мора да обухвати и почетно и завршно стање сталне имовине, обавеза и извора власништва.

Члан 48.

Одредбе члана 45. овог закона односе се на одговарајући начин и на општине, градове и фондове. Извјештаји о извршењу буџета општина и градова за свако тромјесечје текуће фискалне године достављају се Министарству у року од 15 дана од дана њиховог доношења.

Извјештаји о извршењу финансијског плана фондова достављају се Министарству и надлежном министарству фонда у року од 15 дана од дана њиховог доношења. Надлежно министарство Фонда информише Владу о извршењу финансијског плана фондова, уз претходно мишљење Министарства за свако тромјесечје текуће фискалне године.

Поред извјештавања из става 2. и 3. овог члана општине и градови и фондови дужни су да достављају и друге извјештаје, а у складу са актима које донесе Министарство.

Члан 49.

За извршење буџета Републике Влада је одговорна Скупштини.

За извршење буџета општина и градова извршни органи општина и градова одговорни су скупштинама општина и градова.

За извршење финансијског плана фондова, фондови су одговорни Влади.

Извјештај о извршењу буџета и финансијског плана фондова подноси се на начин који је одређен овим законом.

V ЗАДУЖИВАЊЕ, ДУГ И ОТПЛАТА ДУГА БУЏЕТА

Задуживање, дуг, извјештавање о дугу и отплата дуга буџета Републике

Члан 50.

Дуг Републике мора бити унапријед планиран и исказан у буџету за сваку фискалну годину на коју се односи.

Члан 51.

Годишњим буџетом Републике утврђује се износ дуга.

Годишњим буџетом Републике утврђује се износ гаранција.

Члан 52.

Дуг Републике може бити у облику кредита, емисије хартија од вриједности и гаранција.

Детаљну евиденцију о имаоцу хартија од вриједности из става 1. овог члана води, у име Републике, финансијска институција коју за ту сврху овласти Министарство.

Члан 53.

Одлуку о сваком појединачном дугу, гаранцији и емитованим хартијама од вриједности Републике доноси Скупштина на приједлог Владе.

Одлука из става 1. овог члана доноси се у складу са износима и намјенама утврђеним буџетом Република Уговоре о задуживању буџета Републике и издавању гаранција потписује министар.

Члан 54.

Министарство води евиденцију задуживања и дуга и управља дугом.

Министарство доставља Влади и Скупштини извјештаје о унутрашњем и спољном дугу за претходну годину, најкасније до 30. јуна текуће фискалне године.

Члан 55.

Са Јединственог рачуна Трезора и подрачуна за сервис спољног дуга у Централној банци Босне и Херцеговине врши се отплата дуга, обавеза по гаранцијама и емитованим хартијама од вриједности Републике.

Члан 56.

Одлука о задуживању Републике објављује се у „Службеном гласнику Републике Српске“.

Задуживање, дуг и отплата дуга буџета општина и градова

Члан 57.

Општине и градови могу се задуживати код буџета Републике, уз сагласност Министарства, и то за:

1. инвестиционе расходе и
2. покривање краткорочног дефицита који настаје због непредвиђених текућих издатака или због флуктуације средстава током фискалне године.

Укупан износ средстава из става 1. овог члана позајмљених током фискалне године мора бити враћен буџету Републике до 31. децембра исте године.

Члан 58.

Општине и градови могу се задуживати у земљи и иностранству до 10% остварених изворних прихода у претходној фискалној години, а у сврху финансирања капиталних инвестиционих расхода и покрића дефицита.

Приједлог одлуке о задуживања из става 1. овог члана доноси скупштина општине, односно града.

За износ задужења који прекорачује лимит из става 1. овог члана, сагласност даје Министарство.

Члан 59.

Отплата дуга општина, односно градова не може прећи 10% оствареног буџета општина, односно градова у претходној фискалној години.

Члан 60.

Критеријуме и услове за задуживање општина и градова код буџета Републике, у земљи и иностранству, прописаће Влада.

Члан 61.

Влада је овлашћена да накнадно донесе посебан подзаконски акт којим ће се регулисати задуживање и давање гаранција општинама, градовима и институција-ма јавног сектора Републике.

VI РАЧУНОВОДСТВО, КОНТРОЛА И РЕВИЗИЈА БУЏЕТА

Доношење буџетских рачуноводствених прописа

Члан 62.

Министар доноси:

- правилник о рачуноводственим политикама,
- наредбу о уплаћивању одређених прихода буџета Републике, општине и градова и фондова,
- правилник о садржини појединих рачуна у контном оквиру за кориснике прихода буџета Републике, општина и градова и фондова,
- правилник о финансијском извјештавању за кориснике прихода буџета Републике, општина и градова и фондова,
- упутство о изради годишњег обрачуна за кориснике прихода буџета Републике, општина и градова и фондова,
- и друга подзаконска акта везана за спровођење овог закона.

Члан 63.

Министарство - Сектор за Трезор доноси остала подзаконска акта (упутства, инструкције, наредбе, процедуре).

Израда годишњег обрачуна буџета и фондова

Члан 64.

Буџетски корисници и фондови обавезни су израдити годишње обрачуне до 28. фебруара текуће за претходну фискалну годину.

За тачност финансијских извјештаја на одговарајућем нивоу одговорни су:

- министар финансија и помоћник министра за Трезор,
- руководиоци и одговорна лица за рачуноводство код буџетских корисника,
- градоначелници, начелници и начелници за финансије буџета општина и градова и
- директори јавних фондова и фондова и одговорна лица за рачуноводство.

Члан 65.

Министарство, општине, градови и фондови обавезни су израдити консолидовани годишњи обрачун буџета Републике, општине, градова и фондова до 31. марта текуће за претходну фискалну годину.

Члан 66.

Општине, градови и фондови обавезни су доставити Министарству консолидоване годишње обрачуне до 5. априла текуће за претходну фискалну годину.

Фондови су обавезни доставити консолидовани годишњи обрачун и надлежном министарству до 5. априла текуће за претходну фискалну годину.

Члан 67.

Министарство је обавезно да изради консолидовани обрачун буџета општина, градова и консолидовани обрачун фондова до 30. априла текуће за претходну фискалну годину.

Члан 68.

Министарство је обавезно да изради консолидовани обрачун буџета Републике, општина, градова и фондова до 20. маја текуће за претходну фискалну годину.

Буџетска контрола, интерна контрола и ревизија

Члан 69.

Министарство контролише рачуноводствена документа буџетских корисника, буџета општина и градова, те фондова.

Буџетски корисници дужни су формирати интерну контролу и донијети правилник о интерним контролним поступцима, којим ће се регулисати процедуре и поступци стварања обавеза, књиговодственог евидентирања и трошења средстава.

Рад интерне контроле заснива се на годишњем плану рада и континуиран је у току године, а интерна контрола је дужна најмање двапут годишње сачинити записник о утврђеном стању и доставити надлежном органу.

Начин контроле из става 1. овог члана прописује министар.

Начин контроле из става 3. овог члана прописује надлежни орган буџетског корисника.

Члан 70.

Министар издаје рјешење о контроли материјално-финансијског пословања буџетских корисника за одређени период.

По извршеној контроли материјално-финансијског пословања код буџетског корисника инспектор саставља записник о утврђеном стању.

Ако се записником о извршеној контроли констатује повреда закона, односно неправилности у примјени закона, инспектор је обавезан да у року од десет дана од дана достављања записника донесе рјешење којим налаже отклањање утврђених повреда закона, односно неправилности, одреди рок за њихово отклањање и пропише друге, законом предвиђене мјере.

Буџетски инспектор дужан је обавијестити други орган ако постоје разлози за предузимање мјера за које је тај орган надлежан.

Члан 71.

Против рјешења буџетског инспектора може се поднијети жалба у року од осам дана од дана пријема рјешења.

Жалба се подноси министру финансија – буџетској контроли.

Буџетска контрола примљену жалбу са комплетним предметом просљеђује Одбору за жалбе Министарства.

Министар финансија именује чланове Одбора.

Министар финансија, на основу мишљења Одбора за жалбе донесеног у писменој форми, доноси рјешење које је коначно у управном поступку.

Против рјешења из претходног става овог члана може се покренути управни спор.

Члан 72.

Ако се наложене мјере по коначном рјешењу не отклоне у року од осам дана од дана пријема истог, министар финансија доноси рјешење о забрани располагања средствима са трансакционих рачуна и рачуна посебних намјена.

Рјешење о забрани располагања средствима из става 1. овог члана доставља се и Сектору за трезор, Сектору за буџет и јавне финансије и пословним банкама код којих су отворени рачуни буџетских корисника, општина, градова и фондова.

Забрана располагања средствима из става 1. овог члана траје до отклањања утврђене неправилности.

Члан 73.

Ревизију буџета Републике и финансијског плана фондова обавља овлашћени ревизор на начин и у роковима предвиђеним законом којим се уређује ревизија.

VII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 74.

Новчаном казном од 500 КМ до 1.700 КМ казниће се за прекршај одговорно лице буџетског корисника, одговорно лице надлежно за буџет, те одговорно лице фондова:

1) ако приходе које остваре буџетски корисници, у законом прописаном проценту и у прописаном року не уплате у буџет Републике (члан 7. тачка 10.),
2) ако уводи нове или мијења постојеће приходе буџета Републике, општина и градова супротно закону (члан 12. став 1.),
3) ако се у припреми и доношењу буџета не придржава одредби чланова 19. до 32. овог закона,
4) ако се у припреми у доношењу финансијског плана фондова не придржава одредби чл. 36. и 37. овог закона,
5) ако буџет није усаглашен са одредбама члана 14. овог закона,
6) ако финансијски план фондова не садржи дијелове прописане одредбама члана 35. овог закона,
7) ако извјештаји о извршењу буџета и финансијског плана фондова не садрже дијелове прописане одредбама чл. 45. и 48. овог закона,
8) ако се извјештаји о извршењу буџета и финансијског плана фондова не доставе у роковима прописаним одредбама чл. 45. до 48. овог закона,
9) ако се при извршењу буџета не придржава одредби чл. 38. до 44. овог закона,
10) ако се спроводи задуживање супротно одредбама чл. 51. до 59. овог закона,
11) ако се не придржава одредби чл. 62. и 63. овог закона,
12) ако у остављеном року не отклони утврђене неправилности, а у складу са одредбама члана 72. овог закона.

VIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 75.

Влада доноси подзаконске акте за спровођење овог закона.

Члан 76.

Приходи наплаћени по основу пореза на промет производа и услуга, и других јавних прихода остварених примјеном закона који су били на снази до 31.12.2005. године и наплаћени приходи по репрограмима јавних прихода, распоређиваће се у складу са прописима и правилима расподјеле који су се примјењивали до доношења овог закона.

Расподјела прихода од индиректних пореза у складу са чл. 8. и 9. овог закона примјењиваће се од 01. јануара 2007. године.

Члан 77.

Влада Републике Српске дужна је анализирати ефекте примјене Закона o буџетском систему Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 96/03, 14/04 и 67/05) по истеку шест мјесеци од дана примјене Закона.

Члан 78.

Приходи по основу пореза на доходак грађана остварени примјеном Закона који је био на снази до 31. децембра 2006. године, распоређиваће се у складу са прописима и правилима расподјеле који су се примјењивали до доношења Закона о порезу на доходак.

Члан 79.

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о буџетском систему Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 63/02 и 38/03).

Члан 80.

Овај закон ступио је на снагу 02.12.2003. године, а примјењује се од 01. јануара 2004. године; односно ступио је на снагу 22. фебруара 2004. године, односно 29. јула 2005. године, односно 27. априла 2006. године, односно 06. јануара 2007. године и 29. децембра 2007. године, а примјењује се од 01. јануара 2008. године.

Извори

• „Службени гласник Републике Српске“, број 54/08