Завезе се Аго Асанаго,
Анђелијом, превијерном љубом;
И говори Аго Асанаго:
„Анђелија, превијерна љубо,
Што су твоје косе помршене? 5
Што ли ти је лишце потавњело?”
Одговара Анђелија љуба:
„Не питај ме, Аго Асанаго,
То је крива твоја стара мајка,
Мајка твоја, а свекрва моја! 10
Рано ме је на водицу слала,
Кад је било ноћи по поноћи,
Из суда је воду прољевала,
Па је мене јадну дозивала:
„Анђелија, превијерна снахо! 15
Узми суде па на воду хајде,
А мене се на ино не може;
Узо суде, па на воду пођо':
Кад сам била кроз гору зелену,
Сретају ме вуци и хајдуци, 20
Мудра бијах, мудро говорила:
„Идт' од мене, ви горски хајдуци,
Ја сам љуба Краљевића Марка,
А сестрица војеводе Јанка!”
Ђорђе Рајковић, Српске народне песме из Славоније, приредила Славица Гароња-Радованац, Београд: Удружење Срба из Крајине и Хрватске: Књижевно друштво "Свети Сава", 2003., стр. 237-238.
