Жеља (Јововић)

Мило Јововић

Где нам пропаст роду прети,
Где глас трубе у бој зове,
Српске синке соколове
Да покажу своју моћ;

Где се чује звек ханџара,
Где се крвца за род лије;
Тамо ми је најмилије, -
Тамо желим на мах доћи.

Где је мукȃ и страхотȃ,
Где се чује гром пушака,
Где је мејдан од јунака;
Желио бих и ту бит'.

Јер је слатко за род пасти,
На пољани у сред боја;
То је дивна жеља моја,
Ту ћу своју крвцу лит'.

Па кад панем за род мили,
Кога љубим силно, жарко,
Као Милош, као Марко,
Као стари витез Југ.

Потомство ће тада рећи:
Род бранећи он је пао;
Он је Српство љубит' знао,
Што ј' Србину свети дуг.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

Бар, Мило Јововић, „Голуб“, број 8., у Сомбору, 15. априла 1907., стр. 121.